Izvor: Vostok.rs, 10.Okt.2012, 13:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uzroci i posledice evropskih „uslova“ Rusiji
10.10.2012. -
Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je oštru rezoluciju kojom propisuje da Moskva mora ispuniti neispunjive „uslove“, između ostalog da povuče trupe iz Aphazije, Južne Osetije i Pridnjestrovlja i da „hitno oslobodi“ članice grupe Pussy Riot. Kakvi su uzroci i posledice ovog skandala?
Prošlonedeljno zasedanje Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) propraćeno je velikim >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << skandalom. Predsednik Ruske Dume Sergej Nariškin otkazao je svoju posetu Strazburu, a PSSE je usvojila krajnje oštru rezoluciju o situaciji u Rusiji.
Planiralo se usvajanje oštre rezolucije o „neispunjavanju obećanja“ vezanih za demokratizaciju i liberalizaciju društvenog života (koje je Rusija dala 1996. prilikom stupanja u Savet Evrope) i u vezi sa tim je bilo predviđeno da se monitoring situacije u Rusiji podigne na nivo ministarskog komiteta Saveta Evrope.
Moskva je najozbiljnije reagovala na pripremu te rezolucije i podizanje monitoringa na nivo ministarskog komiteta. Otkazana je poseta predsednika Ruske Dume Sergeja Nariškina, koja je bila planirana za 2. oktobar, a ruska delegacija se povukla u opoziciju, boreći se protiv preporučenog nacrta. Rezultat zasedanja je delimična pobeda Moskve, budući da preporuka za podizanje nivoa monitoringa nije prošla, ali je rezolucija sa oštrim antiruskim tonom ipak usvojena.
Rusija obeležava sećanje na heroje-mirotvorce, poginule 2008. u Južnoj Osetiji
U Chinvaliju, prestonici Južne Osetije, obeležava se četvrta godišnjica tragičnih događaja iz 2008. Tada je gruzijska vojska, obučena od strane američkih instruktora, napala Južnu Osetiju u operaciji sličnoj „Bljesku“ i „Oluji“.
Tekst rezolucije propisuje da Moskva mora ispuniti „uslove“ za koje je očigledno da ne mogu biti ispunjeni: da povuče trupe iz Aphazije, Južne Osetije i Pridnjestrovlja, da poništi priznanje nezavisnosti prve dve republike i „vrati“ teritorije Gruziji i Moldaviji, da „hitno oslobodi“ članice grupe Pussy Riot, a ujedno i bivšeg oligarha Mihaila Hodorkovskog, da preispita odluku Dume o oduzimanju mandata deputatu opozicije Gutkovu, kao i nedavno usvojene zakone o nevladinim organizacijama kao „stranim agentima“, o kleveti, mitinzima i skupovima. Uzgred rečeno, prilikom donošenja tih zakona, kako tvrde deputati Dume, prosto su uzeti u obzir slični evropski zakoni.
Pa ipak, po mišljenju šefa ruske delegacije Alekseja Puškova, ne treba sve ove događaje shvatati isključivo u negativnom kontekstu. Na primer, tekst usvojene rezolucije sadrži i pozitivne momente, jer ističe „progres u sferi zakonodavstva, koje je pojednostavilo registraciju političkih partija i demokratizovalo izborni proces, smanjivši limit sa 7% na 5%, i vratilo izbore za mesto gubernatora“. Pored toga, evropskim parlamentarcima se očigledno dopala „veća politička aktivnost građana“, jer na mitinzima, koji su sada postali redovni, „imaju mogućnost da izraze svoj protest“.
Srbija i PSSE
Istine radi, treba reći da nije Rusija jedina zemlja kojoj PSSE posvećuje toliku „pažnju“, tj. prema kojoj neprekidno primenjuje politiku „dvostrukih standarda“. PSSE ima još jedan omiljen predmet – Srbiju. Srbija je svojevremeno proglašena glavnim krivcem svih ratova koji su 1990-ih buknuli na teritoriji bivše Jugoslavije, dok mnogi zločini hrvatskih, muslimanskih i albanskih ekstremista jednostavno nisu primećeni. Poslanici PSSE su 2008. egzaltirano podržali samoproglašenu nezavisnost srpske pokrajine Kosovo, koju je okupirao NATO, a danas isti ti poslanici egzaltirano pozivaju Rusiju da poštuje teritorijalnu celovitost Gruzije i Moldavije.
Ova za Rusiju diskriminaciona preporuka da se podigne nivo monitoringa nije prikupila neophodne dve trećine glasova. Zanimljivo je da Srbija, Ukrajina i Azerbejdžan (koji sada imaju pozitivan stav prema Rusiji) nisu bili jedini koji su glasali protiv preporuke – potpuno neočekivano su im se pridružile Velika Britanija i Turska. Pored toga, mnogi članovi delegacija Moldavije, Češke, Portugalije, Španije, Nemačke, Bugarske i Kipra nisu se slagali sa antiruskim nacrtom preporuke.
Doduše, Aleksej Puškov pretpostavlja da u narednom periodu Rusiju vrlo verovatno očekuju nova zaoštravanja odnosa sa PSSE, jer se odluke rezolucije moraju ispunjavati, a ministarski komitet Saveta Evrope će svakako nastaviti monitoring i novi izveštaj se očekuje već kroz dve godine. Osim toga, teško da će u međuvremenu splasnuti antiruska patetika većine evropskih parlamentaraca, među kojima su po tom pitanju najrevnosnija bivša sabraća iz socijalističkog bloka.
U ruskoj političkoj eliti ne postoji jedinstveno mišljenje o svrsishodnosti učešća Rusije u radu PSSE, budući da ta organizacija više ima informativno-ideološku ulogu, nego što realno utiče na političku situaciju na kontinentu. Mnogi sa razlogom smatraju da je besmisleno svake godine plaćati 20 miliona dolara za članstvo u organizaciji za koju se praktično unapred može reći da će svojim odlukama otvoreno raditi protiv Rusije, obzirom na sastav njenih članova i njihovu brojnost. Drugi, opet, tvrde da će Rusija, ukoliko izađe iz PSSE, izgubiti mesto gde može u otvorenoj diskusiji da brani svoje interese i da sama neposredno izlaže svoju poziciju, ne dopuštajući svojim zlonamernicima da je izvrću.
Vjačeslav Čarski,
Original publikacije
Izvor: Ruska reč
