Izvor: Politika, 08.Jan.2009, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ultimatum Kijevu i Moskvi: Dogovorite se za 24 sata
Češka, kao predsedavajući EU, Rusiju i Ukrajinu upozorila na moguće političke posledice zbog prekida snabdevanja gasom Evrope
Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 7. januara – Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, upozorio je danas u odvojenim telefonskim razgovorima sa Vladimirom Putinom i Julijom Timošenko, premijerima Rusije i Ukrajine, da prestanu da tretiraju evropsko snabdevanje gasom kao taoca međusobnog spora zbog neplaćenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << računa, saopšteno je u sedištu EK u Briselu. Kako navode portparoli EK, Barozo je sve više zabrinut za posledice zbog prekida snabdevanja EU i zatražio je momentalno obnavljanje isporuka u punoj količini, a uz to je dodao da su Rusija i Ukrajina sada na ispitu kredibilnosti i pouzdanosti kao partneri Unije.
Mirek Topolanek, premijer Češke, predsedavajuće članice EU, postavio je ultimatum Rusiji i Ukrajini i dao im je 24 časa da se dogovore i ponovo uspostave redovno snabdevanje gasom ili će se u protivnom suočiti sa političkim posledicama. „Očigledno je da ovaj problem ima političku dimenziju”, kazao je Topolanek na sastanku sa zvaničnicima EK u Pragu. To bi moglo da znači da Rusija vešto koristi očiglednu slabost Ukrajine i neobično oštru zimu (u Briselu nesvakidašnjih 10 stepeni Celzijusovih ispod nule) da demonstrira energetsku zavisnost Evropske unije od političke volje u Kremlju i oslabi ambicije Ukrajine za članstvo u NATO. Takođe, Prag ima neraščišćene račune sa Moskvom, kako u vezi sa raketnim štitom, tako i onim iz sovjetske ere.
Otkako je Rusija najpre znatno smanjila (oko 80 odsto), a danas potpuno zaustavila isporuku gasa za Evropu preko Ukrajine, a to je oko 80 odsto ukupne količine, bez dotoka gasa sa istoka ostale su Francuska, Nemačka, Italija, Austrija, Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska, Bugarska, Rumunija, Grčka, Slovenija i od zemalja koje nisu članice EU, Makedonija, Hrvatska, Srbija i Turska. Problem sa isporukom gasa počeo je u novogodišnjoj noći, jer Moskva i Kijev nisu potpisali ugovor o tranzitu gasa za 2009. godinu, jer se nisu usaglasili oko cene.
„Gasna kriza” za sada jače pogađa istočne zemlje EU, pre svih Bugarsku, u kojoj su dva grada već ostala bez gasa, a zbog hladnoće zatvorene su škole i obdaništa, i Slovačku, koja je proglasila „vanredno stanje”, dok u zapadnoj Evropi tvrde da raspolažu sa dovoljno rezervi. Joakim Koens direktor gasnog terminala Zebruge u Belgiji potvrdio je da su distributivna mreža i rezerve takvi da mogu da podmire Belgiju i zapadnu Evropu. Zebruge je povezan gasovodima sa Norveškom i Velikom Britanijom, a od 2007. godine, verovatno poučeni iskustvom zbog prekida isporuke ruskog gasa iz prethodne godine, skladišta su punili plinom koji je dopreman tankerima iz Alžira i Katara. Pitanje je međutim koliko to može ublažiti strepnju građana.
U Bugarskoj situacija je najteža, jer naši susedi 90 odsto potreba za gasom namiruju uvozom iz Rusije, a tamo su trenutno, kao i u velikom delu Evrope mrazevi. Bugarski predsednik Georgi Prvanov najavio je mogućnost reaktiviranja nuklearne centrale Kozloduj koja bi, prema njegovim rečima, mogla da bude u funkciji već za mesec dana. Za ovu odluku, međutim, Bugari će morati da dobiju saglasnost EU, jer je zatvaranje sovjetskih nuklearki bio jedan od uslova koji su ispunile sve zemlje bivšeg Varšavskog pakta pre pristupanja Uniji.
Teško je verovati da će Brisel dozvoliti Bugarima da ožive Kozloduj, ali moraće da pronađe neki vid solidarnosti sa svojim članicama, koje nemaju svoj „Zebruge” i vezu sa Norveškom. Za sada nema nagoveštaja te solidarnosti, iako su i iz Brisela, ali i iz Praga, koji je predsedavajući EU, prema Moskvi i Kijevu upućene veoma oštre poruke, čak neuobičajene u diplomatiji. Posle upozorenja koje je juče stiglo od češkog predsedništva EU i EK da je situacija „potpuno neprihvatljiva”, Rusi su danas potpuno zategli već zavrnute slavine.
Da Prag nije pogodan posrednik za razgovore sa Moskvom, i da će učiniti sve da oteža odnose EU sa Rusijom, to dobro znaju u Briselu, gde sutra i prekosutra očekuju dolazak Aleksandra Medvedeva, zamenika predsednika „Gasproma” na čelu delegacije ruskog gasnog giganta. Oni će biti primljeni u Evropskom parlamentu i EK, a posebno je interesantno što će ruska delegacija u petak otputovati u Pariz na proslavu jubileja – 25 godina od potpisivanja prvog ugovora o snabdevanju prirodnim gasom i isto toliko godina saradnje Gasproma i Gas de Fransa.
Za razliku od Praga, u Berlinu, kao i u Parizu nije bilo znakova velike nervoze, dok je gas još pomalo doticao. Nemačka štampa u današnjim komentarima pokazuje znatnu dozu razumevanja za odluku Rusije da prekine isporuku zbog neplaćanja, ali postavlja pitanje šta je sa gasom koji je EU ugovorila i uredno plaćala. Ipak veruju da će biti dogovora sa Moskvom. A dok „dobrosusedski” dogovor Rusije i Ukrajine još nije na vidiku, iz Osla je stigla informacija da je Norveška spremna da isporuči Uniji dodatne količine gasa i znatno više nego što je propisano dugoročnim ugovorom. Posle Rusije, Norveška je najveći snabdevač zemalja EU prirodnim gasom.
Vladimir Jokanović
[objavljeno: 08/01/2009]
