Izvor: Politika, 12.Mar.2014, 10:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrajina na Bliskom istoku
Mirovni pregovori o Siriji mogli bi da budu prva žrtva tenzije između Zapada i Rusije u regionu
Od našeg specijalnog izveštača
Kairo – Suviše je rano proceniti globalne efekte krimske krize, ali dok Zapad pokušava da pronađe odgovarajući odgovor i redefiniše politiku prema Moskvi, bliskoistočni analitičari se slažu da će njihov duel dodatno iskomplikovati ionako složenu situaciju u regionu.
„Razlike između Vašingtona >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i Moskve postaju sve otvorenije, što realno preti da zemlje Bliskog istoka uključi u evropske političke i ekonomske bitke i dodatno oteža bilo kakav put ka miru u Siriji”, kaže mi ambasador jedne zemlje članice EU u Kairu.
Sučeljavanje Zapada i Rusije u Ukrajini najdirektnije će se osetiti u Siriji, u vidu otežavajućeg, odnosno olakšavajućeg položaja predsednika Bašara el Asada i njegovih rivala – zavisno od ishoda krize.
Asad sada budno proučava stepen podrške koju je Vladimir Putin pružio Viktoru Janukoviču. Sirijac je ponajviše opstao zahvaljujući Moskvi (i Iranu), Ukrajinac ne bi toliko opstao bez ruske „bratske” pomoći.
Uostalom, i počeci bunta u obe zemlje bili su slični: socijalni gnev protiv neefikasne korumpirane vlasti tek kasnije se pretvorio u nacionalistički, odnosno sektaški sukob koji deli i Siriju i Ukrajinu.
Rusiji su obe zemlje izuzetno važne. Ako je Ukrajina poslednji bedem odbrane od približavanja NATO-a, Sirija je južni front suprotstavljanja islamistima koji prete po Kavkazu, poslednje rusko uporište na Bliskom istoku i toplom moru Sredozemlja.
Asadov potencijal za budućnost direktno je vezan za Putina. Krizom ojačani ruski predsednik ozbiljno bi osnažio sirijskog reisa. Sirija je, uostalom, omogućila ozbiljan uspon Moskve na diplomatskoj mapi sveta. Ruski angažman u sprečavanju vojne intervencije Zapada faktički je 2013. označio kraj projekta „Paks amerikana”, koji je Rusiju isključio iz regiona još pre 25 godina.
Bez saglasnosti Kremlja ne bi bilo mirovnih pregovora u Ženevi, ali sve je to sada ozbiljno ugroženo događajima u Ukrajini.
„Mogao bi to da bude poslednji ekser na kovčeg ’Ženeve 2’”, kaže ambasador podrazumevajući drugu neuspešnu rundu međunarodnih mirovnih pregovora čiji je cilj prekid trogodišnjeg građanskog rata u Siriji.
Razvoj događaja pažljivo se prati i ovde. Široko rasprostranjen utisak je da je Barak Obama mnogo više posvećen srednjoj klasi Amerike nego regionu sveta koji je najduže u konfliktu.
Saveznici mu zato prebacuju da ne uspeva da sačuva dominantnu poziciju na Bliskom istoku stečenu posle raspada SSSR-a. To, po automatizmu, znači da je Putinov položaj u regionu u poslednje vreme značajno ojačan.
Egipatska prelazna vlada je neraspoložena zbog američkih kritika načina obaranja islamističkog predsednika Muhameda Mursija. Pošto je Muslimansku braću proglasila za terorističku organizaciju i mobilisala se protiv sunitskih terorista na Sinaju, nova vlast se okrenula Asadu, koji ima iste protivnike.
Egipat je u poslednje vreme slao visoke delegacije za Moskvu u potrazi za ruskim oružjem i podrškom – što je uočljivo udaljavanje od SAD i finansijskih patrona iz Zaliva.
Šef egipatske diplomatije Nabil Fahmi usteže se da kaže išta povodom krimske krize, izbegavajući da se zameri Putinu. Možda i zbog toga što sadašnjoj političkoj eliti u Kairu odgovara Putinov kapitalistički, nacionalistički i neoautoritarni model upravljanja.
Iran je po prirodi stvari bliži Putinu i mogao bi lako da profitira. U slučaju zapadnih sankcija prema Rusiji, Moskva bi svakako ohrabrila ruske banke da posluju sa Teheranom. „Gasprom” bi mogao da se uključi u istraživanje iranskog gasa. Iran bi mogao da bude uključen u Šangajski savet za saradnju.
Turska, odvojena Crnim morem od Krima na severu, sa Sirijom na jugu, protivi se ruskoj politici. Ne samo zbog podrške Moskve režimu u Damasku već zato što je direktno zainteresovana za oko dva miliona krimskih Tatara, muslimana.
Izrael nije prijatelj Rusije niti neprijatelj Amerike, ali njegova desničarska vlada ne krije nezadovoljstvo Vašingtonom zbog kritika politike naseljavanja ili onoga što smatraju nedovoljnom odlučnošću prema Siriji i Iranu. Zaključili su da reči malo vrede.
Konzervativne kraljevine Zaliva došle su do sličnog zaključka. Sa Rusijom se razilaze oko Sirije, ali su istovremeno zabrinute zbog spremnosti SAD da pregovaraju sa Teheranom. Takođe se žale na američko nedovoljno i neodlučno angažovanje u regionu, što doživljavaju kao „slabost”.
Ukrajina bi mogla da donese zaokret. Unutar Obamine administracije postoje razlike oko pristupa Siriji. Državni sekretar Džon Keri je skloniji eskalaciji, dok su ključni predsednikovi savetnici uzdržaniji.
Produžavanje i rast tenzije sa Putinom, pogoršanje situacije na sirijskom ratištu i pojačan pritisak bliskoistočnih saveznika SAD mogli bi – uoči Obaminog puta za Rijad krajem meseca – da ojačaju argumente Kerijevog tabora. Upravo taj deo Bliskog istoka vidi šansu u mogućim sankcijama Rusiji. Ukoliko na udar Zapada dospe „Gasprom”, koji Evropi obezbeđuje 30 odsto prirodnog gasa, Zaliv bi uz pomoć napredne tehnologije mogao da bude alternativa.
Četiri od deset najvećih svetskih proizvođača gasa su sa Bliskog istoka ili Severne Afrike: Katar, Saudijska Arabija, Iran i Alžir. Iako nisu pravi rivali ruskom gigantu – a gotovo je izvesno da se Iran ne bi pridružio – pojedini eksperti tvrde da bi uz pomoć Norveške i Holandije mogli da popune deficit stvoren eventualnom postupnom izolacijom Putina.
U slučaju pojačanog ekonomskog pritiska Zapada na Rusiju, Bašar el Asad i Ali Hamnei mogli bi da budu najveći dobitnici krimske krize. Kao i Turska, čije bi crnomorsko prisustvo ojačalo akcije Ankare u NATO-u, Vašingtonu i Briselu.
Boško Jakšić
objavljeno: 12.03.2014.
Pogledaj vesti o: Vašington, Rat u Ukrajini
.jpg)
