Izvor: Politika, 14.Nov.2013, 12:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
UN, IAEA i OPEK u špijunskoj mreži Beča
Austrija pokrenula predistragu protiv američkih špijuna na plavom Dunavu, a vicekancelar nudi Snoudenu azil u zamenu za svedočenje protiv NSA
Vicekancelar i ministar spoljnih poslova Austrije Mihael Špindleker ponudio je azil Edvardu Snoudenu, bivšem američkom obaveštajnom analitičaru koji trenutno ima privremeni, jednogodišnji, azil u Moskvi.
„Ako Nemačka okoliša da odobri azil Snoudenu i indirektno ga sprečava da svedoči pred istražnom komisijom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Bundestaga o nivou američke masovne špijunaže nemačkih i evropskih građana, učinićemo to mi”, rekao je Špindleker u intervjuu za nedeljno izdanje bečkog dnevnika „Esterajh”.
Vicekancelar odlazeće austrijske vlade, a izvesno i potpredsednik u novom kabinetu velike koalicije čiji je nastavak rada u načelu dogovoren, smatra da bi Snoudenovo svedočenje pred parlamentarnom istražnom komisijom jedne od članica Evropske unije podstaklo Brisel da preduzme konkretne korake u sprečavanju špijunskih delatnosti stranih sila. Špindleker je naglasio, međutim, da njegov istup nije usmeren „samo” na podsticanje evropske inicijative protiv špijunaže. Rekao je da očekuje da Snouden doprinese i rasvetljavanju austrijske uloge u svetskoj mreži špijunaže koju sprovodi američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA).
Odgovarajuća predistraga, koja po austrijskom zakonu prethodi zvaničnoj istrazi, pokrenuta je na osnovu krivične prijave organa državne bezbednosti (Biro za zaštitu ustavnosti) protiv NN lica, zbog nedozvoljenog nadzora komunikacija međunarodnih organizacija u Beču – sedišta UN na levoj obali Dunava, Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) i Organizacije država proizvođača nafte (OPEK).
Povod je nađen u Snoudenovom dokumentu koji je svetska štampa objavila pre desetak dana. U njemu je opisana saradnja obaveštajnih službi četrnaest članica NATO-a u nadzoru nad građanima Evrope, ali i takozvana kooperacija tri neutralne države – Švedske, Švajcarske i Austrije. Austrija je, pri tome, dobila najviši rejting kao pouzdani saradnik NSA, čak viši od onog koji je dodeljen Francuskoj.
Ovaj podatak odjeknuo je u austrijskoj javnosti kojoj je do tada objašnjavano da obaveštajna saradnja postoji samo između austrijske vojske i Amerikanaca, i to utoliko da vojska servisira prislušne stanice koje odabiraju i pojačavaju signale sa istočnoevropskih prostora i iz Male Azije.
Verodostojnost Snoudenovih dokumenata koji ukazuju na špijunsku ulogu Austrije u međuvremenu je potvrdio Tomas Drejk, bivši saradnik američke prislušne službe SCS. Drejk je, kako sam ističe, u obaveštajnoj penziji i bavi se novinarstvom u Beču – kao slobodni saradnik „nekih američkih redakcija”.
Saradnja o kojoj je bilo reči u Snoudenovom dokumentu nije se odnosila na vojne prislušne stanice, već na specijalne, lokalne stanice u zgradama koje pripadaju ambasadi SAD. Pri tome je posebno pala u oči višespratna, luksuzna vila iz devetnaestog veka, zavedena kao stambena zgrada službenika američke ambasade u Beču.
Drevno zdanje u idiličnom okruženju osamnaestog bečkog kvarta, na adresi Peclajnsdorfer štrase 126–128, ima savremene dimnjake koji se ne dime... Iza dekorativnog „omota” su prikriveni prislušni skeneri. U šipkama starih TV antena iz šezdesetih godina prošlog veka skriveni su elektronski odašiljači, a iza tananih i poroznih zidova oronule baštovanske kućice skrivene su satelitske antene... U podrumu zgrade je kompjuterizovana prislušna centrala koja se zvanično vodi kao „aneks”. U špijunskom žargonu je to izraz za teledirigovanu prislušnu stanicu bez osoblja na licu mesta.
Međutim, prema saznanjima austrijskih bezbednosnih organa, tu stanicu opslužuje tridesetak ljudi – pet američkih stručnjaka za elektronski nadzor i dvadeset pet visokospecijalizovanih informatičara austrijske vojnoobaveštajne službe (HNA).
Zanimljivo je, ipak, da su austrijski bezbednosni organi otkrili aferu tek po objavljivanju Snoudenovih dokumenata. Prethodno su službenici iste službe nadzirali demonstrante koji su minulog proleća u povorci izašli pred ovo zdanje, protestujući protiv američke špijunske delatnosti u Beču. Kako se u dobro obaveštenim krugovima Beča može saznati, tada je pokrenuta interna istraga. Organi unutrašnje kontrole ustavobranitelja tražili su „krticu” koja je prosledila informacije demonstrantima.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 14.11.2013.
Pogledaj vesti o: Moskva
