Izvor: RuskaRec.ru, 09.Jun.2017, 22:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tverska: Šta treba videti u glavnoj moskovskoj ulici?

Tverska je jedna od najstarijih moskovskih ulica. Tu je još u 12. veku bio put za grad Tver (oko 200 km severozapadno od Moskve), pa je ulica tako i dobila naziv. Ulicu je od Kremlja odvajala reka Neglinaja. Ona je još početkom 19. veka sakrivena pod zemlju i sada teče kroz cevi, a pre toga je most preko reke vodio direktno na Crveni trg. Ovde je sve kipelo od trgovaca i tezgi. I u periodu kada je Sankt Peterburg bio glavni grad ruski >> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru << vladari su se i dalje krunisali u Kremlju, a staroj rezidenciji su prilazili Tverskom ulicom. Zahvaljujući toj okolnosti Tverska je u 18. veku postala glavna moskovska ulica, i još uvek ima taj status.
Ovde govorimo o najzanimljivijim objektima u Tverskoj ulici na koje treba obratiti pažnju.
Hotel „Nacional” i Državna duma Na ulazu u Tversku ulicu iz pravca Kremlja stoje dva zdanja podignuta u razmaku od samo 30 godina, ali potpuno različita, kao što su različiti i istorijski periodi u kojima su građena. Sa leve strane (ako vam je Kremlj iza leđa) je „Nacional”, jedan od najluksuznijih hotela s početka 20. veka. Sa desne strane je simbol sovjetske vlasti – zgrada Saveta truda i odbrane. U njoj se danas nalazi Državna duma (donji dom ruskog parlamenta).
Ilustracija: Konstantin Kokoškin /Global Look Press
Hotel je prve goste primio 1903. godine. Smeštaj nije bio nimalo jeftin, ali je bilo veoma mnogo zainteresovanih. Pored dobre lokacije i lepo uređenog enterijera ljude su privlačile i tehničke mogućnosti. Naime, hotel je imao električne liftove, telefon i parno grejanje. U njemu su odsedali bogati industrijalci i strane diplomate, a takođe uspešni predstavnici sveta umetnosti, od pisca Ivana Bunjina do balerine Ane Pavlove. Posle revolucije je u ovom hotelu (do prelaska u Kremlj) živeo i Vladimir Lenjin.
Ilustracija: Konstantin Kokoškin/Global Look Press
Zdanje preko puta je simbol Sovjetskog Saveza. Monumentalna gromada sa konstruktivističkim fasadama podignuta je 1932-1935. na mestu starinske crkve i odaja iz 17. veka. Ona je dugo bila uzor arhitekture zgrada namenjenih organima državne uprave. U turističkom vodiču iz 1937. godine piše da je to „jedno od najlepših zdanja nove Moskve”.
Savinsko podvorje – izmeštena zgrada (br. 6). Ovo lepo zdanje ima nesvakidašnju sudbinu. Nalazi se u unutrašnjem dvorištu zgrade br. 6, tako da mu možete prići samo ako uđete u dvorište. Krov je na dve vode, na uglovima su male kule, a fasade imaju raznobojne ukrase. Pravljena je kao zgrada sa stanovima za izdavanje, a pripadala je Savino-Storoževskom manastiru. Podignuta je početkom 20. veka u tada modernom pseudoruskom stilu koji po pojedinim detaljima podseća na starinske odaje iz 16. i 17. veka. Prostorije su izdavane kao stambeni i poslovni prostor.
Ilustracija: Legion Media
Objekat je 1939. godine zasmetao novogradnji, ali nije srušen, nego je premešten, tj. odmaknut 50 metara od ulice. U ono vreme je to u Moskvi bilo uobičajeno. Tako je premešteno sedamdesetak zgrada, ali je Savinsko podvorje bilo najteže – imalo je 23.000 tona, tako da je njegovo premeštanje bilo najkomplikovanije. Pa ipak, preneto je bez iseljavanja stanara, i to je učinjeno za jednu noć, ali su zato pripreme trajale nekoliko meseci. Priča se da je prethodne večeri dete u jednom stanu napravilo kulu od kockica koja se nije srušila prilikom prenošenja.
Dvorac general-gubernatora, danas gradska uprava (br. 13) Crvena zgrada sa stubovima je nekada bila dvostruko manja. Cela Moskva je dolazila ovde na balove. Dvorac je za moskovskog general-gubernatora grofa Černiševa 1782. godine podigao čuveni arhitekta Matvej Kazakov. Posle smrti prvog vlasnika zgradu je otkupila država. Od tada je to zvanična rezidencija moskovskih gradonačelnika sve do današnjeg dana. I ovaj dvorac je pomeren 13,5 metara kada je proširivana Tverska ulica tokom 1930-ih. Premeštanje je trajalo samo 41 minut. Zatim su dograđena još dva sprata da se zdanje ne bi „izgubilo” među novim ogromnim zgradama.
Ilustracija: Konstantin Kokoškin/Global Look Press
Sitinovo zdanje (br. 18) Ovo je jedan od najlepših primera stila secesije u Moskvi. Zdanje je početkom 20. veka pripadalo čuvenom izdavaču Ivanu Sitinu. Tu je bila redakcija njegovih novina „Russkoe slovo”. Ironijom sudbine ovde je posle revolucije privremeno bila smeštena redakcija lista „Izvestiя”, jedne od glavnih medijskih kuća u SSSR-u, dok nije dobila sopstvene prostorije. Objekat je zaklanjao nove konstruktivističke zgrade lista „Izvestiя”, pa je 1979. godine premešteno 30 metara u stranu, ali je srećom zadržalo otmenu dekoraciju.
Ilustracija: Legion Media
Engleski klub (br. 21) Jedina klasična vila u Tverskoj ulici koja nije pokvarena naknadnim dograđivanjem. To je letnjikovac sa stubovima na ulazu, svečanim dvorištem i kamenom ogradom sa lavovima. Podignut je krajem 18. veka, ali je svoj konačni izgled dobio posle Napoleonove najezde i požara 1812. godine. Zdanje je postalo posebno prestižno 1831. godine, kada je u njemu smešten Engleski klub – elitno muško društvo o kome su maštali mnogi moskovski obešenjaci. Moto ovog kluba je glasio „Concordia et laetitia”, tj. „sloga i veselje”. Tu su organizovani gala ručkovi, igrale su se karte i vodile se političke debate. Društvo je brojalo 400 ljudi, a još hiljadu kandidata je čekalo da se steknu srećne okolnosti. Novi članovi su primani samo po preporuci tajnim glasanjem. Sada je u zgradi smešten Muzej savremene istorije Rusije.
Ilustracija: Legion Media

Nastavak na RuskaRec.ru...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora:
Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta RuskaRec.ru. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta RuskaRec.ru. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.