Izvor: Politika, 07.Apr.2014, 10:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turska balansira između Rusije i SAD
U Ankari tvrde da dosledno sprovode Konvenciju iz Montrea kojom se reguliše prolazak brodova kroz Bosfor i Dardanele u Crno more
Posle zaoštravanja krize u Ukrajini Turska se našla pod pritiskom Rusije zbog povećanog prisustva američkih vojnih brodova u vodama Crnog mora. Moskva je pozvala Ankaru da dosledno sprovodi odredbe Konvenciju iz Montrea, kojom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je regulisano prisustvo stranih brodova u tom regionu.
„Mi smo zapazili da su američki vojni brodovi u nekoliko slučajeva ostali duže (u Crnom moru) što nije u skladu sa Konvencijom iz Montrea”, upozorio je Ankaru šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, preneli su mediji u Istanbulu.
Prema Konvenciji iz Montrea, koja je usvojena 1936. godine, vojni brodovi zemalja koje ne izlaze na Crno more, mogu u njemu ostati najviše 21 dan. Prema tom dokumentu njihova nosivost ne može da premaši 45 hiljada tona a prolazak kroz Bosfor i Dardanele danonoćno nadzire Ankara.
Turska je odmah osporila te tvrdnje Moskve. „ Mi dosledno sprovodimo odredbe te konvencije koja je na snazi 78 godina”, naglašeno je u pisanom saopštenju MIP-a. U Ankari tvrde da se sadašnja vojna aktivnost u tom području odvija u skladu sa važećim međunarodnim pravom.
Posle izbijanja krize u Ukrajini, u Crnom moru su održani manevri u kojima su učestvovali brodovi SAD, Bugarske i Rumunije, tvrde istanbulski „Hurijet”. Uskoro bi trebalo, kako se saznaje, da kroz Bosfor prođe i američki razarač „Donald Kuk”.
Ankara sada očigledno mora da balansira između ključnog saveznika s druge strane Atlantika i moćnog severnog suseda, kao što je to bio slučaj i u vreme gruzijske krize 2008. godine. Lokalni mediji tvrde da se NATO zalaže za uspostavljanje novog balansa snaga u regionu koji je poremećen nestankom ukrajinske flote i da bi Turska trebalo da bude „elastičnija” u primeni ograničenja koja proizilaze iz Konvencije iz Montrea.
Na Zapadu već mogu da se čuju i ideje da taj dogovor trebalo izmeniti, pošto ga je vreme već pregazilo. Moskva, međutim, insistira na doslednom sprovođenju te konvencije kako bi se izbeglo dalje zaoštravanje u regionu.
Turska je, posle izbijanja krize na Krimu, primetno suzdržana u osudama Rusije, kako ne bi ugrozila veoma razvijenu ekonomsku saradnju sa Moskvom.
„Ankara ne priznaje rezultate referenduma na Krimu pošto je bio nelegitiman i zalaže se za očuvanje teritorijalnog integriteta Ukrajine. Mi se nadamo da to neće dovesti do novih tenzija u regionu”, izjavio je ministar spoljnih poslova Ahmet Davutoglu, koji je odmah posle izbijanja krize u Ukrajini posetio Kijev, dok je premijer Tajip Erdogan bio u telefonskom kontaktu sa predsednikom Vladimirom Putinom.
Turska se zasad nije pridružila SAD i drugim zapadnim zemljama koje su uvele sankcije za pojedine ruske i ukrajinske odnosno krimske funkcionere. Ona očigledno nije za međunarodnu izolaciju Moskve jer bi to moglo da dovede do „drugog hladnog rata” i još većih poremećaja u nemirnom području, ocenjuje se u diplomatskim krugovima.
U Ankari se s velikom pažnjom i primetnom zabrinutošću prati razvoj na Krimu pogotovo što na njemu žive mnogi Tatari, narod koji je istorijski i kulturno blizak Turcima, ali ona ne želi da izaziva Moskvu sa kojom je „osuđena na saradnju”.
Uvozom iz Rusije Turska zadovoljava više od 50 potreba za prirodnim gasom i deset odsto za naftom. Eventualno zavrtanje tih slavina imalo bi nesagledive posledice, jer Ankara u ovom času nema alternativno rešenje za oslobađanje od prevelike energetske zavisnosti od Moskve.
V. Lalić
objavljeno: 07.04.2014.
