Izvor: Politika, 23.Mar.2015, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tramvaj i štit
Dok su bili u Varšavskom paktu Rumuni su uvek bili nešto posebno, nisu učestvovali u intervenciji snaga Varšavskog pakta u Čehoslovačkoj u avgustu 1968. Nikolaje Čaušesku vodio je nezavisnu spoljnu politiku, Bukurešt je imao odlične odnose sa NR Kinom i kada su između Moskve i Pekinga postojale ozbiljne nesuglasice. U vreme sovjetske vojne prisutnosti u Avganistanu nije bilo nijednog rumunskog vojnika. Istina, tamo, osim sovjetskih, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nije bilo nijednog vojnika iz država članica Varšavskog pakta. U vreme Varšavskog pakta u Rumuniji nije bilo sovjetskih vojnih baza.
Ali, sve je to bilo nekada, svet se promenio, nestalo je Varšavskog pakta i Sovjetskog Saveza, Čaušesku je svrgnut i Rumuni su se među prvima odazvali američkom pozivu i poslali vojsku u Avganistan. Posle su ušli u NATO, a Bukureštom je u okviru kampanje za ulazak zemlje u alijansu godinu dana kružio tramvaj sa simbolima NATO-a. Pre pet godina, kada su Amerikanci počeli s izgradnjom antiraketnog štita u Evropi, Česi su odbili da ga prime, Poljaci i Rumuni su pristali. Poljaci ne mogu da zaborave Rusima Katinsku šumu, a Rumuni Besarabiju. Zločin u Katinskoj šumi počinili su Sovjeti, među njima je osim Rusa bilo i svih drugih naroda tadašnjeg SSSR-a, ali Poljaci za zločin krive samo Ruse. Jer su ih, zajedno sa Nemcima, tri puta delili u istoriji. No, Nemcima to deljenje Poljaci, izgleda, opraštaju. Evro je evro, a rublja je ipak samo rublja.
U Drugom svetskom ratu rumunska vojska se pod Staljingradom i na Krimu borila protiv Crvene armije. Kada su ušli u Sevastopolj rumunski vojnici postavili su svoju zastavu na spomenik čuvenom ruskom admiralu Nahimovu, što je izazvalo zgražavanje čak i oficira Vermahta. Nemački front kod Staljingrada pukao je upravo na mestu koje je držala rumunska vojska, tako da i američki antiraketni štit u Rumuniji treba gledati u tom kontekstu.
Ipak, ono što je fascinantno jesu najnovije tvrdnje Bukurešta kako je antiraketni štit „defanzivnog karaktera, i da nije uperen protiv Rusije”. Ne, valjda je uperen protiv raketa iz Severne Koreje i Irana? Što onda ne postave taj štit u Saudijskoj Arabiji, Kuvajtu, Turskoj, Japanu ili Južnoj Koreji? Zašto se štit postavlja na južnim i severnim prilazima teritoriji Rusije? Da bi kontrolisao ofanzivne interkontinentalne raketne sisteme Rusije. Da bi se jednom raketom stvorio efekat EMP i izbacila iz upotrebe sva elektronika Rusije na određenom prostoru. Da bi se rakete štita, kontejnerskog tipa, u svakom trenutku mogle da zamene s ofanzivnim balističkim projektilima.
Hruščov je 1962. postavio sovjetske rakete na Kubu i tvrdio da one nisu pretnja za Ameriku. Kenedi mu nije poverovao. Zašto i kako sada Rumuni misle da će im Putin poverovati?
Miroslav Lazanski
objavljeno: 24.03.2015.
