Izvor: Večernje novosti, 21.Jan.2018, 11:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tramp straši ruske oligarhe

Američki kongres će najkasnije do 29. januara da objavi novi ruski “crni spisak”. U Moskvi misle da je u pitanju udar na Putina pred izbore u martu MOSKVA: OD STALNOG DOPISNIKA Jedan broj ruskih bogataša koji su preselili deo bogatstva na Zapad sada strahuje da im moćna američka administracija ne blokira račune i zagorča život. Ako je verovati vlastima u Vašingtonu, oni su “začuđeni” >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << brojem bogataša iz Rusije koji žele da saznaju da li se nalaze na “crnom spisku” osoba i kompanija koji se sumnjiče da su se obogatili jer su na neki način sarađivali sa Kremljom. Američki Kongres bi novi ruski “crni spisak” trebalo da dobije do 29. januara ove godine.PROČITAJTE JOŠ: Melanija najpopularniji član porodice Tramp Teško je bezrezervno poverovati u tvrdnje koje se šire iz Vašingtona, da i visoki ruski činovnici intervenišu da im razni američki ekspertski centri pomognu da ne budu na spisku onih koji bi uskoro mogli biti pod sankcijama američkog Ministarstva finansija. Predsednik Rusije Vladimir Putin odavno je upozorio sve visoke činovnike da zatvore svoje račune u zapadnim bankama i vrate novac u zemlju, jer ih tako niko ne može plašiti i ucenjivati.PROČITAJTE JOŠ: Tramp za godinu dana na dužnosti uzdrmao ustaljene norme “Otac” priče o prestrašenim bogatašima i političarima je saradnik Atlantskog saveta Danijel Frid, koji je od 2013. do 2017. bio koordinator sankcione politike američke državne administracije. Njega je citirala i američka agencija Blumberg. Ali u svim tim pisanijama se ne navodi niti jedno ime. U tome što Frid ne navodi imena takođe ima neke logike.Njegove izjave ostavljaju utisak da je Putin okružen prevrtljivcima koje samo zanima bogatstvo. Mada, kada bi Frid naveo barem jedno ime, mogao bi da bude tužen. Osim Danijela Frida, sagovornik ruskih medija na tu temu je i direktor Evroazijskog centra, rumunski ekonomista Dinu Patriciju, čovek o čijem bogatstvu raspredaju razne priče i mnogi strani “uglednici”, i utisak je da im je zadatak da naprave što veću konfuziju među običnim narodom u Rusiji. Ruski oligarh Usmanov sa Putinom Foto Kremlin.ru I dok se još ne zna ko će sve biti na spisku, nije tajna ko su glavni pisci analize napravljene za potrebe američkog Kongresa. Krajem prošle godine bio je objavljen tekst na engleskom jeziku pod nazivom “Kremaljski izveštaj - Kako odrediti kremaljsku rukovodeću elitu i njene agente”, koji je napisala četvoročlana grupa u kojoj su Anders Aslund, stariji naučni savetnik Atlantskog saveta, inače švedski ekonomista, njegov kolega Danijel Frid i dva ruska opozicionara Igor Ilarionov i Andrej Pjontkovski. Anders Aslund, koji je Džefriju Saksu, savetniku ruske vlade za privatizaciju od 1991. do 1994, pomagao da napravi ekonomske reforme u Rusiji, koje su se pretvorile u neviđenju pljačku pod nazivom privatizacija, predlaže još žešće sankcije pod kojima će biti sedam kategorija ljudi.OPTUŽBE REPUBLIKANACA Minulih dana konkretna su bila četvorica senatora republikanaca: bivši predsednički kandidat Marko Rubio, Rodžer Voker, Kori Gardner i Linden Grem. Oni su pismom tražili da američke vlasti preduzmu mere protiv bliskih ljudi predsednika Putina. Ti senatori smatraju da su u korupcione šeme umešani i generalni tužilac Rusije Jurij Čajka i milijarder Ališer Usmanov. Usmanovu se kao greh uzima to da je navodno nedavno poklonio vilu u Moskvi vrednu 85 miliona dolara fondu koji je u direktnoj vezi s premijerom Dmitrijem Medvedevom. U prvoj će biti veliki biznismeni koji rade sa Kremljom. U drugoj grupi su bliski Putinovi drugovi iz Sankt Peterburga sa spiska koji su svojevremeno napravili sada pokojni Boris Nemcov i Vladimir Milov. Treća kategorija su deca koja su nasledila bogatstvo i rukovodeće funkcije. Četvrta grupa su Putinovi prijatelji koji su se našli na spisku “panamskog dosijea”. Peta kategorija su biznismeni koji su se obogatili radeći sa Kremljom i za koje se sumnja da u njihovim kompanijama imaju udeo najviši rukovodioci. U šestoj su rukovodioci kompanija za koje se smatra da su svoje funkcije dobile zahvaljujući Kremlju i, na kraju, u sedmoj kategoriji su kompanije koje pripadaju tim ljudima. Aslund tvrdi da se sankcije neće odnositi na decu bogataša koja žive u inostranstvu ako njihovi roditelji ne rade sa Kremljom. To što će američki Kongres raspravljati o “Putinovim bogatašima” upravo prvih meseci ove godine nije nimalo slučajno. Kao što je poznato, 18. marta u Rusiji se održavaju predsednički izbori, pa u Vašingtonu verovatno računaju na to da bi iznošenje tog “crnog spiska”, uz bučnu medijsku kampanju najmoćnijih zapadnih agencija i TV kompanija, mogli da utiču na pad popularnosti sadašnjeg ruskog predsednika i njegovog okruženja. ČINOVNICI DA VRATE DECU Ruski politikolog iz Moskovskog instituta međunarodnih odnosa Valerij Solovej kaže da je Kremlj već sugerisao činovnicima da vrate u Rusiju svoju decu koja žive u inostranstvu. Na biznismene se ta direktiva ne odnosi - oni sami moraju da odluče.
Pogledaj vesti o: Vašington

Nastavak na Večernje novosti...