Izvor: Blic, 13.Jul.2011, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Taganka, ne Taganjka
Kad dopisnica iz Moskve jednog dnevnog lista ne zna da se trg na kome se nalazi slavni teatar zove Taganka, a ne Taganjka (jer između dva suglasnika n i k u ruskom originalu nema mekog znaka), onda ne može ni ostalo u njenom izveštaju da bude do kraja kako valja. Ko, sa rukama u džepovima, ne obraća pažnju na sitnice, neće obratiti pažnju na krupnice.
Dopisnica iz Moskve pre neki dan napisala je članak >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << o aferi u Teatru na Taganki. Ta tema nije beznačajna jer pada u vreme kada se i kod nas postavljaju pitanja profesionalne pozorišne etike. A kad je o moralu reč, to važi i u istoriji čovečanstva, to znači da nešto sa tim moralom nije u redu.
Glumci Jurija Ljubimova napravili su očigledan prestup u odnosu na profesionalnu pozorišnu etiku. Uslovili su igranje vanredne predstave na gostovanju u Pragu plaćanjem honorara unapred. Protiv kodeksa je ne odigrati predstavu zbog nekog tekućeg razloga. Međutim, oni optužuju Ljubimova da je hteo da prikrije vanredni honorar koji je podigao, a predviđen je za ansambl, ne samo za njega. Kad im je onda Ljubimov izbrojao novac, oni su odigrali predstavu. A on izjavio da napušta Taganku.
Ali vratimo se dopisnici. Ona piše da se predstave Taganke „pamte ne samo u Rusiji, nego i u mnogim zemljama gde je Teatar na Tagan(j)ki gostovao". Da, pamti se svuda, pa i kod nas, ali po običaju retko koji izveštač na neku od sličnih tema naglasi kakva je veza tog teatra sa nama.
U Teatru na Taganki je zlatnim slovima ispisano da je taj jeretični teatar sa legendarnim Ljubimovim prvi put gostovao na jednom festivalu u inostranstvu na 10. Bitefu 1967, koji je bio i Teatar nacija. Posle Beograda sa Velikom nagradom Bitefa počinje svetska slava tog teatra koji oni ne zaboravljaju, ali je i mi ne ističemo. Bilo je to onda kad je Beograd bio svet.
.jpg)
