Izvor: Press, 13.Feb.2017, 19:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
TENZIJE U POLITIČKOM TROUGLU: Rusija bi da posreduje u sve zaoštrenijim odnosima SAD i Irana
Moskva je zabrinuta zbog zaoštravanja odnosa između Irana i SAD i Trampovih kritika nuklearnog sporazuma iz 2015. Sprema li se Vašington na sukob s Teheranom?
Rusija nastoji da smiri tenzije između Sjedinjenih Američkih Država i Irana nakon što je predsednik Donald Tramp došao na vlast održavanjem stalnih kontakata s obe strane. >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << Međutim, ovakve ruske aktivnosti i konstantna upozorenja na posledice eskalacije nisu sprečile Vašington da uvede nove sankcije Teheranu.
I upravo su te sankcije ponovo vratile iransko nuklearno pitanje u centar pažnje i već se počelo govoriti o mogućnosti da Iran ne ispoštuje nuklearni sporazum zaključen 2015. nakon maratonskih pregovora između šest velikih sila (SAD-a, Rusije, Kine, Velike Britanije, Francuske i Nemačke).
ČITAJTE ŠTAMPANO IZDANJE NA NOVINARNICA.NET - 1,33 EUR ili 160 RSD
Ovakav razvoj dešavanja Moskva vidi kao negativan smatrajući da nikako ne ide u prilog razvijanju odgovarajućeg ambijenta za provođenje Zajedničkog sveobuhvatnog plana delovanja (JCPOA) za iranski nuklearni program.
View image on Twitter
Follow
Newsweek Srbija @NewsweekRs
PUTINOVA LISTA ZA ODSTREL: Američki obaveštajci optužili Kremlj za smrt preko 40 disidenata https://goo.gl/Au74lg
4:30 PM - 10 Feb 2017
Retweets
11 like
Od nove američke administracije zavisi kako će se stvari razvijati u narednom periodu, dok je administracija ruskog predsjednika Vladimira Putina spremna preuzeti na sebe ulogu posrednika između Teherana i Vašingtona. Međutim, mogućnosti Moskve, prema mišljenjima analitičara ostaju ograničene zato što je Tramp uvek bio neprijateljski usmeren prema Iranu. Zbog toga je teško zamisliti da će Moskva uspeti promeniti primarno pitanje u Trampovoj politici i ideologiji.
Strahovi Moskve dodatno rastu pri samoj pomisli na potencijalno opstruiranje saradnje tri države - Rusije, Turske i Irana - u cilju rešavanja sirijske krize, na šta se Moskva uveliko oslanja. U ovom kontekstu politički analitičar ruskog Veća za međunarodne odnose Ruslan Mamedov kaže da će isključivanje Irana iz političkih tokova na Bliskom istoku rezultirati novom i znatno radikalnijom iranskom politikom i da se neće pridržavati određenih principa u rešavanju sirijske krize. Mamedov ističe da to neće biti rešenje za američke probleme nego sasvim suprotno. Time će se suziti manevarski prostor za rešavanje sirijske krize i neće se pozitivno odraziti na program neširenja nuklearnog oružja.
Jasno je da je Rusija spremna poboljšati svoje odnose s Amerikom i obrnuto. Vašingtonu više odgovara da se Moskva udalji od Teherana i promeni svoju politiku prema ovoj strani. Ali, ruski eksperti isključuju tu mogućnost, dajući prevagu mišljenju da će Moskva nastaviti diplomatsku saradnju sa obema stranama, vodeći se svojim interesima, bez obzira na bilateralne odnose.
Politički ekspert magazina "Rusija u globalnoj politici" Fjodor Lukjanov kaže da Rusija u ovom slučaju neće zameniti jednog partnera drugim samo zato što je došlo do promene američke administracije, a to će je dovesti u poziciju između dve vatre. Konačno, to se svodi na diplomatiju, čiju je efikasnost Moskva pokazala u posljednjem periodu. Primer za to jeste sposobnost Rusije da istovremeno gradi dobre odnose sa Iranom, Izraelom i Saudijskom Arabijom, što se smatra velikim uspehom.
Foto: Reuters, Zapaljene zastave Amerike i Izraela u Teheranu
Ruslan Mamedov je istakao da će Moskva, ako doživi neuspeh u približavanju stavova između Amerike i Irana, zauzeti umeren i neutralan stav i posegnuti za kompromisnim rešenjima.
Sa druge strane, u svojoj nedavnoj analizi prvih poteza američkog predsednika Donalda Trampa na području spoljnje politike, diplomatski dopisnik BBC-ja Džonatan Markus upozorava na rastuće tenzije između SAD-a i Irana i to upravo zbog Trampovog dodatnog uvođenja sankcija Teheranu.
"Samo nekoliko dana nakon što je Iran izveo raketnu vojnu vežbu koja je za sobom povukla osudu Trampove administracije, SAD je odlučio nametnuti Iranu nove ekonomske sankcije. Sankcije se odnose na dobavljače iranskog raketnog programa, kao i na grupe koje naoružavaju ono što Vašington smatra terorističkom organizacijom u toj regiji.
Nije jasno kakav će učinak navedene sankcije imati, s obzirom na činjenicu da pogođene organizacije i pojedinci ionako jako malo posluju sa Sjedinjenim Američkim Državama. Ali, sankcije su jasan znak Teheranu o tome kako je došlo do promene garda u Vašingtonu.
Foto: Donald Tramp i Džejms Matis; Autor: Reuters
Obamina administracija gledala je na odnos sa Iranom kroz prizmu potrebe da se postigne dogovor o iranskom nuklearnom programu. To je bio glavni cilj, ostale su stavke padale u drugi plan. No, nisu se svi slagali s takvim pogledom na pitanje Irana.
U SAD-u i u većini zapadnih zemalja na sporazum se gledalo kao na efikasan način da se odloži sukob s Iranom oko nuklearnog programa te zemlje, ali većina aktera je znala da to nije konačno i sveobuhvatno rješenje", kaže Markus.
"Deo regionalnih zemalja saveznica SAD-a nije bio zadovoljan američkim dogovorom s Iranom. Mnoge zemlje su se nadale da će Tramp poništiti dogovoreno.
Među zemljama kao što su Izrael, Sirija, Saudijska Arabija i Jordan postoji zabrinutost oko rastućeg regionalnog uticaja Irana. I upravo je vojna moć SAD-a velikim delom odgovorna za stvaranje uslova unutar kojih je Iran ojačao.
Uklanjanjem Sadama Huseina i izbacivanjem Iraka s vojne pozornice u regionu, upravo je Vašington otvorio prostor za širenje uticaja Teherana.
Dolaskom Donalda Trampa na vlast, stvari su se promenile.
Foto: Reuters, Vladimir Putin
Trampova administracija pokazala je kako ima nameru da potpuno promeniti američku poziciju naspram Teherana. Sankcije su tek prvi korak. Savetnik Donalda Trampa za nacionalnu sigurnost Majkl Flin rekao je kako su SAD "izdale upozorenje" Iranu. Ta izjava sama po sebi ne znači mnogo. Valja se zapitati – koji su stvarni koraci na koje je Trampov tim spreman kad je u pitanju Iran?
Je li Tramp spreman podržati nuklearni sporazum, uz istovremeno nadziranje Irana? Može li SAD okupiti međunarodnu podršku protiv iranskog vojnog raketnog programa? Nedavni izveštaj Saveta za ncionalnu bezbednost SAD-a upozorio je kako balistički projektili koje je Iran testirao mogu prenositi to 500 kilograma težine na udaljenosti od 300 kilometara i da je to dovoljno za nuklearne udare", ističe Markus.
"Neka ne bude nikakve sumnje. Amerika će paziti na to da Iran poštuje raketna ograničenja i da odgovara za svoje ponašanje u regiji. Ali, na šta tačno Trampova administracija misli kad kaže da će se 'pobrinuti za to da Iran odgovara za svoje postupke'? Tu su u pitanju dve zemlje čiji se vojni brodovi svakodnevno susreću u Zalivu.
Foto: Reuters, Federika Mogerini
Sprema li se Vašington na sukob s Teheranom? Ukoliko je suditi prema retorici – da. Ali, Trampova dela, a ne reči, biće presudna za dalji razvoj događaja", zaključuje svoju analizu Džonaton Markus.
Sa treće strane, šefica evropske diplomatije Federika Mogerini izjavila je u petak da je dobila uveravanja od Trampove administracije da su se Sjedinjene Države obavezale na celovito sprovođenje iranskog nuklearnog sporazuma.
"Dobila sam uveravanja iz onoga što sam čula na sastancima o nameri pridržavanju punog sprovođenja sporazuma", izjavila je Mogerini novinarima dan nakon razgovora u Beloj kući i u Stejt departmentu, prenosi Reuters.
.jpg)
