Izvor: Politika, 12.Maj.2015, 08:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Susret posle 28 godina
Podsećanje na intervju s admiralom flote Vladimirom Černavinom
Od našeg specijalnog izveštača
Moskva – Hodao je polako, ali uspravno i bez štapa. U uniformi admirala flote Sovjetskog Saveza, s ordenom Lenjina na grudima, heroj Sovjetskog Saveza. Među masom veterana na Crvenom trgu tražio sam pogledom nekadašnje najviše vojne ličnosti SSSR-a, ministra odbrane maršala Jazova i komandanta Varšavskog pakta maršala Kulikova. Oni su još >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << živi, dok je maršal Ahromejev, bivši načelnik Generalštaba oružanih snaga SSSR-a, ubijen u pokušaju puča u avgustu 1991. godine. Sa svima njima imao sam intervjue pre mnogo godina. SSSR i Jugoslavija još su postojali.
U prvom redu svečane tribine na Crvenom trgu, odmah do glavne tribine, sedeli su veterani, generali i admirali Sovjetskog Saveza i Rusije. Svi u uniformama i s odlikovanjima. Neki i s unucima na krilu. U rukama karanfili ili ruže.
– Da li ste možda videli maršale Jazova i Kulikova – upitao sam jednog vitalnog dedicu generala Sovjetske armije.
– Jazova nisam video, ali maršal Kulikov je otišao na glavnu tribinu da sedne do predsednika Putina.
Tradicija s kolena na koleno: veterani i unuci na paradi Pobede (Foto M. Lazanski)
I onda sam ga ugledao. Zapravo, onako visok i dostojanstven, gospodskog stila, naslutio sam da bi to mogao biti on. Ali 28 godina je prošlo od našeg susreta u Moskvi.
– Izvinite, da li ste vi admiral flote Vladimir Černavin?
– Da, ja sam.
Bio je malo iznenađen što ga neki novinar uopšte i prepoznaje u masi uniformisanih ljudi.
– Admirale, ja sam onaj jugoslovenski novinar koji je s vama radio intervju za zagrebački „Danas” daleke 1987. godine. Bili ste tada komandant Sovjetske ratne mornarice. Primili ste me u vašem glavnom štabu u Moskvi. Pričali smo o sovjetskim i američkim nuklearnim podmornicama, o Ohotskom moru i Kurilima. Sećate li se?
– Daaa, kako da ne, sećam se.
Zagrlili smo se. Nisam siguran da li me se zaista i setio ili je to rekao iz pristojnosti, ali intervju s njim preneli su tada u delovima španski listovi „Kambio” i „Diario”, kao i japanski „Sekuritarian”. Šta se sve od tada u svetu promenilo i šta će se sve promeniti posle ove parade na Crvenom trgu...
Puna pažnja veteranima Velikog otadžbinskog rata, oni mogu da nose uniforme ne samo za praznike (Foto Miroslav Lazanski)
Pozdravio sam se s njim kao s nekim izgubljenim rođakom kojeg posle dugo godina srećem u belom svetu. Bio je komandant Sovjetske ratne mornarice od 1985. do 1993. godine, služio je u ratnoj mornarici sve od 1944. Plemenite crte lica ostale su iste, tako sam ga i prepoznao, iako je napunio 87 godina. Dok je prolazio pored prvog reda s veteranima četvorica mornaričkih penzionisanih oficira, dva admirala i dva kapetana bojnog broda, svi u uniformama s bezbroj odlikovanja, ustali su i salutirali mu. Blago im se naklonio. U pogledima koje su mu uputili shvatio sam zašto je admiral flote Vladimir Černavin izabran da nasledi čuvenog admirala Gorškova, oca sovjetske pomorske doktrine.
U pogledu nižeg oficira upućenog višem oficiru možete da prepoznate moral i kodeks neke armije. Taj pogled nikada ne laže onoga ko zna da čita. Shvatio sam i zašto je Vladimir Putin citirao ruskog cara „da Rusija ima samo dva sigurna saveznika, rusku armiju i rusku flotu”.
Na Crvenom trgu se najbolje videla ta prirodna veza ruskog naroda i ruske vojske, svako je nosio neko vojno obeležje, od gospođa i mlađih dama obučenih po poslednjoj modi, do običnog sveta. Možda su Rusi upravo kroz armiju opet postali svesni svoje svetske veličine. Jer simbol snage nekadašnjeg SSSR-a bile su interkontinentalne rakete.
Ili, možda i Rusi znaju onu „ko ne hrani svoju hraniće na kraju tuđu vojsku”...
