Izvor: Vostok.rs, 22.Jun.2011, 10:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stručnjak: Lukašenko ne može sam da se izvuče iz krize

22.06.2011. -

Čini se da je Belorusija rešila da pokvari odnose sa svim susedima i to istovremeno. I čini se da Aleksandru Lukašenku ovo najbolje od svega polazi za rukom. Govoreći u petak u Minsku predsednik zemlje je izjavio da je spreman da zabrani uvoz i da zatvori državne granice u slučaju da se kriza pogorša. Moskva ga je u odgovor nedvosmisleno podsetila da to protivreči principima Carinskog saveza i obećala da će ponovo razmotriti uslove za izdvajanje 3 milijarde >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << dolara kredita od EvrAzEs.

U samoj Belorusiji situacija se pogoršava iz dana u dan. U to da je ekonomija zemlje ušla u zonu nazadovanja, ubeđeni su i sami Belorusi. Po podacima Statističkog komiteta namirnice su u maju poskupele za više od 14%. Plata je običnim ljudima dovoljna samo za hranu. I to jedva. Poljoprivrednicima ne preostaje ništa osim da izvoze poljoprivredne proizvode na prodaju u Rusiju. I zatvaranje granica može dovesti do vrlo žalosnih posledica, a nezadovoljstvo ljudi se može pretvoriti u buntove, koji će biti još žešći od akcije automobilista početkom juna. Lokalni stanovnici su benzinski marš u centru prestonice već nazvali „trijumfom narodnog gneva". Takvo jedinstvo, čak i bez učestvovanja predstavnika opozicije u Minsku odavno nije viđeno. Bez obzira na to, za vreme svoje petočasovne konferencije Lukašenko je neopozivo izjavio da u zemlji nema krize, a to znači da nema bilo kakve potrebe za korekcijom socijalno-ekonomske politike, pa čak ni za „stezanje kaiša". Pritom je saopštio da u najskorijoj budućnosti Stabilizacioni fond zemlje može biti dopunjen s 10-12 milijardi dolara. Međutim, obični Belorusi više ne veruju u ova obećanja. „Sopstvenim snagama ne možemo da se izvučemo i treba da se odlučimo – ili smo s Rusijom ili s Evropskom unijom," – kaže beloruski profesor istorije Ivan Fedorcov. „Mislim da smo zalutali," sa žaljenjem dodaje.

Lukašenko danas ne može sam da se izvuče iz krize upozorava stručnjak za Belorusiju Bogdan Bespaljko.

Belorusija je zatvorena između EU s jedne strane i Rusije s druge. Evropska unija u potpunosti blokirala Belorusiju i u ovom slučaju Lukašenko nema drugog izlaza osim da sarađuje s Rusijom. Njemu se ova saradnja ne dopada, zato što Belorusija na taj način gubi deo svog suvereniteta – ekonomskog, političkog itd. Međutim, Aleksandar Lukašenko nema drugog izlaza.

O tome da Belorusija pokušava da vodi politiku špekulacija prema Rusiji svedoči i nedavna poseta ministra inostranih poslova Belorusije Sergeja Martinova Moskvi. Na sastanku s ruskim kolegom Sergejem Lavrovom on je sa zadovoljstvom razmatrao samo perspektive prelaska na bezvizni režim s Evropskom unijom. Stručnjaci su uvereni da je to svojevrstan demarš, loše skrivena aluzija na to da Aleksandar Lukašenko svoju budućnost više ne povezuje s Rusijom. Uzgred rečeno, Evropska zajednica namerava da pooštri sankcije prema Belorusiji.

Odlično shvatajući da ne treba previše da se uzda u pomoć Zapada Baćka izjavljuje da je već našao alternativnog sponzora – Kinu. Podnebeska se odavno i čvrsto utaborila na beloruskom tržištu. U prodavnicama je minimum polovina proizvoda kineska. Najviši vojni činovi KNR posećuju republiku sa zavidnom redovnošću. A početkom juna Peking je odobrio kredit Minsku u iznosu od 1 milijarde dolara. Pre toga je Kina prosto poklonila Belorusiji oko 9 miliona u američkoj valuti. Skoro 6 milijardi dolara dato je Lukašenku u decembru prošle godine. Još 10 milijardi dolara investicija je na vidiku. Po zvaničnim podacima, sredstva će biti uložena u 89 zajedničkih projekata među kojima je izgradnja u Belorusiji fabrike za proizvodnju automobila i šećerane, kao i rekonstrukcija nekoliko elektrocentrala i puteva. Pritom su ciljevi Podnebeske apsolutno providni. Imajući u vidu širenje kineske ekonomije Belorusija za Peking može da postane ne samo tržište za prodaju robe i tržište rada za kineske gastarbajtere, već i vojno-strateški poligon za jačanje sopstvenog prisustva u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Tim pre što i mogućnost trgovine oružje s režimima u nemilosti preko trećih zemalja još niko nije ukinuo. Međutim, krediti se brzo pretvaraju u dugove, a dugovi ukoliko se njima nevešto rukuje – u ekonomske krize i u najgorem slučaju, u defolte.

Izvor: Golos Rossii, foto: EPA

Nastavak na Vostok.rs...