Izvor: Politika, 19.Jul.2013, 13:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strani, javni agenti
I Moskva i Vašington primenjuju politički selektivno Zakon o registru stranih predstavnika, a međusobno se optužuju da krše civilni sektor
Prošlo je osam meseci otkad je stupio na snagu, a tek pre neki dan jedna nevladina organizacija u Rusiji registrovala se po spornom Zakonu o stranom agentu.
Radi se o grupi građana, pravnika i ekonomista, protiv monopola i za slobodnu konkurenciju, kako sebe opisuju. Kako je grupa moskovska filijala organizacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << osnovane u Biškeku, Kirgizija, upisana je u registar stranih agenata, jer finansije dolaze iz spoljnih izvora.
Stotine drugih organizacija koje se delimično ili u potpunosti finansiraju iz inostranstva a bave se „političkim aktivnostima” u najširem smislu tog pojma, odbile su međutim da se preregistruju u „strane agente”.
Nove propise bojkotuju ne samo zbog uvredljivog „agent“, koje se u Rusiji povezuje sa lovom na špijune iz ere Sovjetskog Saveza, već i zbog restriktivnih mera kojima će po tom zakonu biti izložene zbog svoje delatnosti i čestih provera njihovih finansija od strane vlasti.
„Strani agent” je kao termin rezervisan za neprijatelje iz hladnoratovske ere, kada su se tako zvali oni koji su navodno sarađivali sa službama iz Vašingtona, ali se i danas smatra pogrdnom etiketom koja se teško briše iz nečije biografije.
Stupanjem novog zakona na snagu, mnogi uredi raznih organizacija za zaštitu ljudskih prava ponovo su išarani grafitima na kojima su zaposleni ovih NVO nazivani američkim agentima.
Malo je u Rusiji poznato da je Zakon o registraciji stranih agenata, nastao mnogo pre hladnoratovske ere, još 1938, i to upravo – u SAD, gde je FARA (The Foreign Agents Registration Act ) i danas na snazi.
FARA, slično kao i novi ruski zakon, predviđa da „agenti koji predstavljaju interese stranih subjekata” u ma kakvom političkom ili „kvazipolitičkom svojstvu” pruže „sve podatke o aktivnostima i finansijama“ kako bi „vlada i američki narod mogli da procene izjave i aktivnosti takvih ljudi”.
Procenu „u ime američkog naroda“ obavlja kontraobaveštajna sekcija u Odeljenju za nacionalnu bezbednost Ministarstva pravde.
Povlačeći paralelu između ova dva zakona – ruskog iz 2012. i američkog iz 1938. – „Kriščen sajens monitor” pre neki dan konstatuje kako FARA redovno izveštava Kongres o registraciji stranih agenata i firmama koje se bave promocijom određenih stranih organizacija, plaćenih lobista stranih vlada i partija, predstavnika stranih državnih korporacija ili nediplomatskih predstavništava stranih država.
Dopisnik lista iz Moskve ocenjuje da su ruske vlasti „bacile svoju mrežu na mnogo šire aktivnosti i mnogo raznolikije grupe civilnog društva”.
Iako su u Moskvi u početku tvrdili da su grupe koje se bave očuvanjem prirode, ekološkim pitanjima, zaštitom flore i faune ili dečjim pravima, izuzete iz obaveze da se registruju kao strani agenti – pošto njihove delatnosti ne potpadaju pod političku aktivnost – ruska lista organizacija koje se pozivaju da se prilagode novim propisima sve je šira i duža.
Tako je na upis u ruski registar pozvana i organizacija za pomoć deci oboleloj od fibroze, verovatno samo zato što je kritikovala praksu terapije i lečenja propisanu preko Ministarstva zdravlja.
Kako su se prava gej populacije odavno uvrstila u prvorazredno političko pitanje, nije neobično što se i od jednog međunarodnog filmskog festivala na kome se prikazuju ostvarenja vezana za probleme LGBT osoba očekuje da se upiše u strane agente.
„Festival se održava u Rusiji, osnovan je u Rusiji, iako jedan deo sredstava dobijamo iz inostranstva. U našem fokusu je kultura, mi se ne bavimo politikom“, kaže portparolka festivala Mani de Ger. „Cilj nam je da produbimo razumevanje prema LGBT problemima, da podstaknemo veću socijalnu toleranciju.”
Ona, kao i mnogi drugi predstavnici organizacija (za zaštitu sibirskih ptica, na primer) ne razume kako to vlasti tumače pojam politika kad su i filmski festival ubacili u strane agente.
„Kad jednom dospete u taj registar, to stvara podozrenje javnosti jer je strani agent u Rusiji isto što i špijun“, kaže De Gerova.
Prisustvo neke organizacije u ovom registru daje pravo tužiocu da ih češće posećuje, da reaguje na svaku žalbu građana, da ih lakše zabrani ili zamrzne račune.
U SAD, gde su kriterijumi već odavno definisani, mnogi takođe zahtevaju da se prekine sa politički selektivnom primenom zakona.
Kad je reč o izraelskom lobiju, na primer, tvrde da je jači od svih zakona. Čak je i predsednik Dvajt Ajzenhauer (1953–1961) zahtevao da se Cionistički savet upiše u strane agente, ali mu to nije uspelo.
Robert Kenedi je potom, kao državni tužilac, naredio Američkom cionističkom savetu da se registruje kao strani agent, jer je zastupao interese strane države (Izrael), ali je pod pritiskom predsednika Lindona Džonsona Ministarstvo pravde povuklo zahtev.
U međuvremenu su ove lobističke organizacija promenile ime i sada se predstavljaju kao Američko-izraelski komitet za javne poslove. AIPAK je i danas jedan od najmoćnijih lobija neregistrovan u FARA, iako zastupa interese strane zemlje.
Moskvi će svi, a pre svih Vašington, prigovoriti što filmski festival iz političkih razloga selektivno ubacuje u strane agente. I treba. Ali isto tako bi AIPAK morao da se nađe u američkom registru stranih predstavnika. A neće.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 19.07.2013.
