Izvor: Politika, 04.Jul.2009, 23:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stanićev laki apsurd za Moskovljane
Ruski mediji: slikarstvo Voje Stanića – to su filmovi Emira Kusturice: niz anegdota s akcentom lakog apsurda
Od našeg dopisnika
Moskva – U galeriji umetnosti zemalja Evrope i Amerike 19–20. veka Puškinovog muzeja, nedavno je otvorena izložba radova Voje Stanića pod nazivom „Nežna logika lakog apsurda”.
Na otvaranju izložbe, u zgradi u kojoj su smeštene slike Matisa i Pikasa, govorili su crnogorski ministar kulture >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Branislav Mićunović, Valerij Turčin, likovni kritičar, i legenda svetskog muzejskog života Irina Antonova koja je u ovoj značajnoj instituciji još od Staljinovih vremena, a do 1961. bila je njen direktor. Čast da im izložbu otvori Irina Antonova imali su zaista samo najznačajniji svetski umetnici.
Govoreći o Stanićevoj umetnosti, Valerij Turčin je istakao spoj evropskog i lokalnog folklora koji njegovim slikama daje oštrinu i neponovljivost:
„Junak svih slika je običan čovek koga je izmislio Stanić, a umetnik nastupa u ulozi naratora koji priča bajku, ili bolje rečeno izmišlja neobičnu priču. Kao po pravilu, s tim običnim čovekom se nešto dešava, dospeva u zabavne situacije, doživljava male tragedije koje u suštini i nisu tako strašne, kako izgledaju na prvi pogled.”
„Slike Voje Stanića, to je umetnost čoveka koji stalno posmatra. On beleži detalje, ne propušta mogućnost da se podsmehne nečemu i tek krajičkom oka opaža malu tragediju. Zato u stvaralaštvu Stanića gotovo da nema tužnih tonova”, rekla je Aleksandra Danilova, koja je postavila izložbu.
Vojo Stanić, kao i obično, nije davao izjave, ne voli da objašnjava svoje radove, kaže. Sve što je imao da kaže, rekao je četkicom.
Nekoliko dana posle otvaranja izložbe Irina Antonova nam je reka da je iznenađena koliko je posetilaca došlo da vidi Stanićeve slike:
„Mi ništa ne znamo o umetnosti Crne Gore, kad to kažem mislim i na istoričare umetnosti. A ovo je zaista sjajna izložba pa se informacija o njoj prenosi od usta do usta i ljudi dolaze da vide. Stanićeva je umetnost veoma obojena narodnim duhom, i to se ljudima, očigledno, dopada.”
Iako je 2005. već imao izložbu u galeriji Zuraba Ceretelija u Moskvi, ruska publika Voju Stanića zna pre svega kao ilustratora za omote diskova No smoking orchestra Emira Kusturice, pa su mnogi posetioci Puškinovog muzeja zažalili što se ništa od toga nije našlo na izložbi, kao i što što tekst koji je Kusturica nedavno napisao povodom Stanićeve izložbe u Londonu nije preveden na ruski. Kad se zna koliko je Kusturica u Rusiji popularan, onda su primedbe potpuno logične.
Veza sa Kusturicom privukla je pažnju, a Stanićeva umetnost ih je potpuno osvojila, pa za razliku od prethodne, o ovoj izložba pišu mnogi ruski mediji. Svi oni ističu prijateljstvo slikara sa Kusturicom i nalaze sličnosti u njihovim stvaralaštvu. „Zbližava ih balkanska tema, mada u slikarstvu, za razliku od filma, ona nije izražena bukvalno. Likovi na platnima žive, ipak u izmišljenoj zemlji – ali ta zemlja je sasvim sigurno sredozemna, i ipak slovenska. Kao i Kusturičin svet, svet Voje Stanića je veoma haotičan, a čudnovatost i haotičnu prirodu svojih likova autor uvek pojačava apsurdnim situacijama, kao da želi da naglasi naviku opstajanja u poremećenom koordinatnom sistemu”, piše „Nezavisima gazeta”, a radio „Kultura” ističe: „Slikarstvo Voje Stanića – to su filmovi Emira Kusturice: niz anegdota s akcentom lakog apsurda. Ali u filmovima veselog reditelja postoji višak životne snage, a slike setnog umetnika su zamišljenije i smirenije, život njegovih likova ne ključa emocijama i željama, već tiho teče.”
„Jasno je zašto je umetnik danas poznat po celom svetu – on se odlično uklapa u konforni stereotip stvoren posle Kusturičinih filmova: balkanska umetnost– to je nešto veselo, jarko i srazmerno apsurdno”, piše „Gazeta.ru”, ali se ipak na kraju priseća da je Stanić bio poznati slikar i kad se Kusturica nije bio ni rodio, pa dodaje: „Možda su se njegove slike ranije drugačije doživljavale, možda su izgledale drskije i originalnije, ali vreme je izmenilo taj doživljaj.”
Muzejsku retrospektivu na kojoj je predstavljeno 40 slika iz Narodnog muzeja u Beogradu, iz crnogorskih muzeja i iz privatnih kolekcija,i koja obuhvata tri poslednje decenije, organizovala su ministarstva kulture Rusije i Crne gore uz podršku Udruženja Crnogoraca iz Moskve.
Izložba će biti otvorena do 27. jula.
Ljubinka Milinčić
[objavljeno: 05/07/2009]
