Izvor: Večernje novosti, 23.Feb.2014, 18:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srpski bogoslovi: Kući stižemo za koji dan

Kijev - Drama je počela tako što su ukrajinski nacionalnisti došli da preuzmu Lavru, gde mi studiramo. Jedni su govorili da to čine zato što je pod Moskovskom patrijrašijom i hoće da je stave pod patronat Ukrajinske patrijaršije, a drugi da su, u njoj, navodno, neke dragocenosti i da hoće neki ljudi da ih uzmu, a oni su tu da ih spreče, rekao je za „Novosti“ Vladan Miličić iz Capardi, kod Zvornika, jedan od dvojice studenata Duhovne akademije u Kijevu, koji je, od subote uveče u ambasadi Srbije u Kijevu. Po njegovim rečima, „nije bilo nikakvog nasilja, oni koji su došli u Lavru, čak su se izvinjavali, pomogli im da iznesu stvari“.Naravno, kako kaže, „sveobuhvatno prateći ukrajinsku dramu, situacija nije bila prijatna, ali je, od preksinoć sve lakše“. - Ambasada Srbije nam je i sigurno i prijatno utočište i verujemo da ćemo za tri do četiri dana krenuti nazad kući, u Republiku Srpsku - priča Vladan. - Dobro se osećamo, sve je dobro, u kontaktu smo sa porodicama i drugim srodnicima, prijateljima i čekamo povratak. Naravno, bilo bi bolje da svega ovog nema, ali šta je tu je. Njegov kolega Nemanja, takođe se javio svojima u Bijeljini. - Živ sam, zdrav sam, sve je u redu! Ne brinite. Sve vas pozdravljam i volim i uskoro se, ako Bog da, vidimo. Tako se, u najkraćem, roditeljskom domu, u nedelju pre podne, kao i predhodnih dana, javio bogoslov iz Bijeljine, Nemanja Spasojević(21), student druge godine Duhovne akademije u Lavri, u Kijevu, gde, minulih dana bukti rat. Nemanje je dete za primer, takvog ga znaju, ne samo u Koviljušama, naselju u Bijeljini, već i čitavom gradu i gradu, u ovdašnjim crkvama, Eparhiji zvorničko-tuzlanskoj, koja ga je, po najvišim aršinima, odredila i uputila na prestužnu Duhovnu akademiju. - Najvažnije nam je da je dobro, da je živ i zdrav-kaže za „Novosti“ majka Ljiljana Spasojević. - Od početka krize su u stalnom kontaktu sa ambasadorom Srbije, na sigurnom smo, kažu nam da ne brinemo. A, mi roditelji ko roditelji, mada ga često čujemo,jer telefni rade ne možemo da se pravimo kao da je sve u najboljem mogućem redu. Gledamo, neprestano, sve šta se dešava u Ukrajini i, prirodno je, da smo zabrinuti za svoje čedo. Otac Radomir Rado, sestre Nikolina i Jelena, sa majkom Ljiljanom, ozarena lica čekaku svako Nemanjino javljane. U glasu pomešan optimizam da će, što pre doći, sa izvesnom setom. Majčin otac, Drago Marić, koji živi u varošici Janji, gde je, godinama, jedan od najuglednijih članova u Crkvenom odboru, takođe, pomno prati vesti o svom miljeniku, unuku, koji ima glas „kao slavuj“. - Stižu dobre vesti i verujem, uz Božju volju, da će sve biti u najboljem redu - priča deda drago, posle bogosluža u razgovoru sa sveštenstvom i vernicima i janjarsko-ugljevičkog namesništva. - Sila je od momka, rođen je za duhovnika, odličan je bogoslov, milo moje čedo. Jedva čekam da ga zagrlim i poljubim. Uz Spasojeviće su, pored sveptenstva i monaštva Eparhije zvorničko-tuzlanske, mnogi prijatelji, kumovi, komšije, rođaci..

Nastavak na Večernje novosti...