Izvor: Vostok.rs, 20.Sep.2014, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski almanah – za mentalno aktivne ruske građane
20.09.2014. - Zbornik dela savremenih srpskih pisaca
Zbornik dela savremenih srpskih pisaca Srpski almanah bio je predstavljen u Moskvi na književnoj večeri koja je održana u Ambasadi Srbije. Knjiga je izašla zahvaljujući zajedničkom projektu literarnog fonda Put života i izdavačkoj kući JaRusika.
Na književnoj večeri nastupili su pisci iz Beograda Goran Petrović, Gordana Ćirjanić i Mihajlo Pantić, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << čija dela su bila predstavljena u alamanahu, a program je vodila poznati prevodilac i novinar Ljubinka Milinčić, koja je uz to bila idejni pokretač i glavni urednik zbornika.
- Čini mi se da je ovaj almanah veoma važan za srpsku književnost, zato što je prvi, mislim, za poslednjih dvadeset godina. U tom periodu izlazile su knjige sporadično, ali je organizovano prevođenje srpske književnosti izostalo. Čini mi se da smo na ovaj način nekako frontalno predstavili srpsku literaturu. Predstavili smo čitavu plejadu srpskih pisaca u jednoj knjizi, za koju se ja nadam da će dospeti do velikog broja čitalaca i da će se konačno u Rusiji shvatiti da se poezija i proza piše i u jednoj maloj, ali bliskoj slovenskoj zemlji.
Kao što smo već rekli, Srpski almanah je izdat uz podršku literarnog fonda Put života. Njegov predsednik je pisac Dmitrij Mizguljin, čovek prilično poznat u Srbiji. 2012. godine list Geopolitika o njemu je pisao: „Dmitrij Mizguljin je jedan od retkih ljudi na koje se može primeniti izreka da onaj koji ima jedan veliki talenat, ima obavezno i još nekoliko. Ovaj poznati sibirski pesnik je i veoma uspešan predsednik Hanti-Mansijske banke, jedne od najvećih u Rusiji, počasni konzul Češke u Sibiru, uspešni sportista, veliki poznavalac istorije i kulture, otac četvoro dece. Član je Petrovske akademije nauka i Ruske akademije prirodnih nauka, objavio je desetak knjiga poezije, dobitnik je brojnih priznanja i književnih nagrada“.
Sada živimo u mnogome od komercijalne literature, između ostalog prevodne. Uđite u bilo koju knjižaru – na policama ćete videti ogroman broj knjiga koje su prevedene sa engleskog, nemačkog, francuskog jezika. Ali probajte da nađete knjigu prevedenu sa slovenskog jezika. Danas je ova literatura nestala kao sloj, došlo je do toga da nam ponekad dela slovenskih pisaca dolaze u prevodu sa drugih jezika. Na primer, autobiografsku knjigu Emira Kusturice (Smrt je neprovjerena glasina) čitamo u prevodu sa francuskog, a ne sa srpskog. Smatram da to nije ispravno, tako da smo rešili da popravimo stvar. Srpska književnost danas je najzanimljivija!
Tako se desilo da sam se pre pet godina upoznao sa Ljubinkom Milinčić. Od tada je započelo prijateljstvo sa srpskim autorima, preko književnosti smo ponovo otkrili za sebe Srbiju, pojavila se čak ideja da osnujemo nagradu za slovensku književnost.
Sada u Srbiji dodeljuje se nekoliko stotina književnih nagrada. Ali, kao što se zna, nema ih mnogo, zato što svaka nagrađena knjiga dobija bar jednog čitaoca više, a autor dobija stimulans za dalji rad. Onaj ko piše i čita, mentalno, moralno i emocionalno je aktivno biće – istakao je poštovani pisac i književni kritičar Mihajlo Pantić u Predgovoru Srpskom almanahu. I u tom smislu novo izdanje ovu svoju misiju je ispunilo: ruski čitaoci su dobili mogućnost da se upoznaju sa novim tendencijama u srpskoj književnosti, a srpski pisci su stekli nove poklonike.
Vera Žerdeva,
Izvor: Glas Rusije
.jpg)
