Izvor: Vostok.rs, 04.Okt.2012, 17:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija, ukus prirode uz bescarinski uvoz
04.10.2012. -
Krajem septembra se u Moskvi održao 21. međunarodni sajam hrane na kojem je učestvovalo 1500 proizvođača i izvoznika hrane iz 70 zemalja sveta. Na više od 50 hiljada kvadratnih metara, svoje proizvode su predstavile prehrambene kompanije najvećim delom iz Rusije i ZND, ali i Evrope i Azije. Tradicionalno, ovaj sajam posećuje oko 30000 stručnjaka: predstavnika veleprodaja, maloprodajnih lanaca, preprodavača, distributera, a naravno prisutni su i sami proizvođači >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << hrane.
Ove godine su pod pokroviteljstvom SIEPA-e, učestvovale i srpske firme. Zajdnički nastup pod geslom „Srbija ukus prirode, bescarinski uvoz“ privukao je pažnju mnogih posetilaca sajma. Srpski proizvođači su se predstavili, mnogi uspostavili kontakte, a neki i sklopili konkretne poslove.
Na prethodnim sajmovima hrane u Moskvi, naši proizvođači uglavnom su navodili problem proizvodnih kapaciteta - veliki lanci traže konstantne isporuke i velike količine, kako bi to obostrano bilo isplativo, što naši proizvođači teško mogu da ispune. Sagovornica iz Karneksa, Ljiljana Tepačević, rukovodilac izvoza, komentariše ove navode: „Karneks radi u tri smene i može da zadovolji potrebe velikih lanaca. Važno je naći dobrog partnera, koji bi trebalo da na osnovu plana proizvodnje i plasmana robe, da pravilnu i blagovremenu informaciju šta, kada i koliko proizvesti.“
Inače, Karneks je odlučio da na ovom sajmu istupi sa konzervama, paštetama i gotovim jelima, a da kasnije kada nađu put do ruskog potrošača, prošire paletu proizvoda. Biljana Marković, menadžer tehničkog sektora kaže da su tokom sajma primetili zainteresovanost potencijalnih ruskih klijenata za sirovine iz Srbije. To se najpre odnosi na smrznuto goveđe i svinjsko meso, iako je problem kod govedine to što Srbija nema dovoljno goveđeg mesa, ali zato taj problem ne veži u slučaju svinjskog mesa. Ruska veterinarska inspekcija je već bila u fabrici „Karneks“, kada su prezentovali liniju klanja svinja i proizvodnju artikala od svinjskog mesa. Za taj deo proizvodnje su dobili dozvolu. Sada su u fazi dobijanja dozvole za proizvodnju goveđeg mesa, jer je sklopljen dogovor između ruske i srpske veterinarske uprave da Rusi mogu da odrade taj deo.
Čućemo i Dušana Kneževića, generalnog direktora „Zlatiborca“ o nastupu na moskovskom sajmu hrane:
- Kompanija Zlatiborac postoji još od 1885.godine, ali kompanija u modernom organizacionom smislu radi od 1992. godine i do današnjih dana se bavi isključivo proizvodnjom trajnih suhomesnatih proizvoda. Fabrika se nalazi u Mačkatu. Pored Srbije, gde smo apsolutni lider, mi izvozimo i u zemlje bivše Jugoslavije- Makedoniju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu. Od pre godinu dana smo prisutni i na ruskom tržištu.
- Na rusko tržište smo izvezli robu, preko dva distributera, preko naša dva praktično inopartnera- jedan sa sedištem u Moskvi, koji pokriva Moskovsku oblast, a drugi je partner u Sankt Peterburgu, koji takođe pokriva tu Sanktpeterburšu oblast i regione u okruženju. Sada kroz taj partnerski odnos razvijamo naš nastup na tržištu Rusije i možemo reći da je za ovo kratko vreme, on u razvojnim okvirima - znači da se još pozicioniramo u velike lance, obzirom da je tržište Rusije specifično. Nije lako ući u sve lance, ali zaista po pokazateljima i povratnim informacijama, u startu se pokazuje da je naš proizvod dosta dobro prihvaćen u lancima u koje smo već ušli.
- Naša apsolutna komparativna prednost je naša proizvodna tehnologija. Mi smo pre dolaska na rusko tržište napravili istraživanje - u grupi proizvoda sličnih našim, gde su se naši zaista pokazali jedinstveni, jer se proizvode na prirodan način, po starim recepturama i suše se na tradicionalan način. Pokazalo se da gotovo ni jedan proizvod zastupljen na ruskom tržištu nema takvu tehnologiju.
- Sa druge strane, naša pakovanja su prilagođena svim pozicijama i svim tržišnim kategorijama od hotelijera do maloprodajnih lanaca. Mi pokrivamo sve vrste potrošača, čak i cenovno kategorišemo deo naših proizvoda koji ide u cenovno nižu, odnosno višu kategoriju.
Gospodin Knežević, za razliku od predstavnika Karneksa, smatra da je ulazak na rusko tržište jedino moguć uz pomoć i posredovanje ditributera:
- Iskreno, jako je teško ući u ruske lance i mislim da je to iluzija iz jednog prostog razloga - lanci traže da im neko distribuira robu od marketa do marketa. Mi tu logistiku u Rusiji nemamo i za nas je mnogo skupa. Zaista, bez distributera u startu na ovom tržištu, bez predstavnika u Moskvi, logistike u distribuciji, mislim da o tome potpuna iluzija razmišljati...
Za kraj gospodin Knežević dodaje:
- Mogu da kažem zaista da, ovih dana na sajmu smo izuzetno prijatno iznenađeni, obzirom da prvi put izlažemo u ovom okviru, zajedno sa svim proizvođačima iz Srbije, koji su bili zainteresovani. Mada sam ranije dosta proveo u Rusiji, upravo zbog istrživanja tržišta, sada sam prvi put na sajmu. Mogu reći da su naši proizvodi ovde dobili jednu dimenziju i praktično veliko interesovanje, čak i od ljudi koji nisu iz sfere- dolaze, ineteresuju se, tako da zaista možemo biti zadovoljni sa ova dva dana sajma.
Na sajmu hrane u Moskvi bili su i predstavnici Intituta za higijenu i tehnologiju mesa. Razloge njihovog dolaska i zapažanja čućemo od gospodina Saše Prečanice:
- Institut za higijenu i tehnologiju mesa, koji kao naučno istraživačka organizacija koja pruža podršku celokupnoj industriji mesa Srbije, ovde je prisutan jer smo želeli da objedinimo celokupnu industriju mesa radi zajedničkog nastupa na tržištu Ruske Federacija. Smatramo da je svaki proizvođač pojedinačno mali za ovo veliko tržište, a zajednički bi imali mnogo više šanse da nastupimo pod jednom robnom markom, pod jednim brendom - kao što smo nekad nastupali za tržište Amerike gde smo, kao tada još SFRJ, izvozili našu čuvenu šunku.
- Mislimo da bi na ovom tržištu imali velike šanse sa našim kvalitetom. Naravno, naši proizvodi bi trebalo da se prilagode ukusu ovdašnjih potrošača. Ono što mi proizvodimo, cenovno uglavnom odgovara ovom tržištu. Postoje neki dodatni troškovi oko transporta, ali bi objedinjavanje i tu dovelo do smanjenja cena i poboljšavanja uslova za prodaju i nastup.
- Problem je verovatno i u organizovanju samih potrošača i nepostojanju jedinstvene spoljno-trgovinske kompanije koja se bavi distribucijom na tržištu Rusije.
- Nije stvar u centralizaciji tržišta, stvar je u objedinjavanju u cilju ujednjačavanja kvaliteta. Dakle, ovde je kvalitet na prvom mestu. Objedinjavanje se vrši zarad mogućnosti lakšeg prepoznavanja robne marke i kvaliteta koji stoji iza nje, a ne radi nekakve uravnilovke.
Za kraj izveštaja sa ovog sajma hrane i još jedne emisije „Poslovni razgovori“, čućemo gospodina Darka Marinkovića, direktora kompanije Cmana, pogona Medino:
- Bavimo se pakovanjem pčelinjih proizvoda. Prvi put smo prisutni na sajmu u Moskvi. SIEPA nam je pomogla da se pozicioniramo ovde. Do sada smo izvozili, jer smo izvozno orijentisana firma, kad je u pitanju pakovanje i plasman meda. Do sada smo bili prisutni na tržištu Zapadne Evrope, ali evo pokušavamo da nađemo svoje mesto i na tržištu Rusije.
Smatramo da imamo kvalitetan proizvod, koji možemo da ponudimo ruskom tržištu i mislim da će naš proizvod biti cenjen. U pregovorima smo sa nekoliko kompanija iz Rusije i videćemo šta će biti nakon ovog sajma. Mislimo da ima prostora i da ćemo se pozicionirati.
Konkretno pregovoramo direktno sa trgovinskim lancima, mada nije na odmet naći i nekog ozbiljnog distributera. Mislimo da je sigurnije naći trgovisnki lanac sa kojim možemo da radimo- jer ono što smo dosad videli jeste da ti ozbiljno trgovisnki lanci hoće direktnu saradnju, a ne preko distributera.
Neku detaljnu analizu ruskog tržišta nismo radili, ali postoje poslovni partneri sa kojima sarađujemo iz neke druge oblasti, ne iz oblasti meda, sa kojima smo razgovarali i upoznati smo sa situacijom na tržištu Rusije.
Da, postoji velika ponuda meda u Rusiji, ali postoje vrste meda koje Rusija nema a mi možemo da ponudimo: konkretno livadski med, specifičnu vrstu lipovog meda, kao i bagremov med kojeg Rusija ima, ali kako postoji velika potržanja za bagremovim medom, mi svakako možemo da plasiramo naše proizvode na ruskom tržištu.
Gospodin Marinković u vezi sa pitanjem kvaliteta našeg meda i perspektivama pčelarstava u Srbiji dodaje:
- Kompanija Cmana, odnosno radna jedinica Medino se bavi otkupom meda sa teritorije Srbije. Inače, Srbija ne uvozi med - kompletna ponuda meda je 100% prirodni domaći proizvod. Mislim da smo jedna od retkih zemalja koja ne uvozi med i ono što mi nudimo je blago Srbije.
Sa pčelarima imamo fantastičnu saradnju, jer mi smo relativno mlada kompanija, od 2004.godine smo u oblasti pčelarstva i za kratko vreme smo podigli taj posao na jedan dosta visok nivo. Sada se u Srbiji isplati baviti se pčelarstvom. Mislim da je to perspektivno i radićemo na tome da se razvije ta sirovinska baza, jer prodaja i tržište- to je nešto što već imamo. Ono na čemu bi trebalo da radimo je razvoj sirovinske baze, tj razvoj pčelarstva u Srbiji. Mi smo prirodno bogata zemlja, trebalo bi samo podići neke druge stvari na viši nivo, da bi se sve to čto nam je priroda dala, iskoristilo na najbolji mogući način.
Jovana Vukotić,
Izvor: Golos Rossii, foto: SXC.hu
