Izvor: Press, 11.Mar.2014, 15:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija na osam međunarodnih sajmova knjiga

Tokom godine dela naših savremenih pisaca biće predstavljena u Skoplju, Sarajevu, Solunu, Moskvi, Frankfurtu, Zagrebu i Sofiji.

U odnosu na prošlu godinu, kada je za knjigu u budžetu Srbije bilo opredeljeno 140 miliona dinara, ove godine je budžet povećan na 350 miliona dinara i "ovo je značajno povećanje", ocenio je na današnjoj konferenciji za novinare u Vukovoj zadužbini državni sekretar u Ministarstvu >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << kulture i informisanja Dejan Ristić.

On je naglasio da ovo treba da postane dobra tradicija kako bi sledeće godine taj iznos bio još veći i ako sve bude teklo po planu, u 2015. godini za knjigu bi moglo biti izdvojeno oko pola milijarde dinara.

On je napomenuo da su potpuno promenili koncept predstavljanja Srbije na međunarodnim sajmovima knjiga tako što su sledeći dobru praksu evropskih i drugih država, primenili isto, pa su za izvršnog organizatora naših nacionalnih nastupa opredelili Narodnu biblioteke Srbije (NBS) umesto Privredne komore Srbije što je do sada bio slučaj.

"U Ministarstvu kulture duboko verujemo da knjiga nije roba i zato ta logistička i simbolička promena ima za cilj da pokaže da knjigu stavljamo u epicentar dešavanja", kaže Ristić.

On je podsetio da je formirana posebna radna grupa koja je krajem prošle godine uradila detaljnu analizu za odabir sajmova na kojima Srbija treba da se pojavi i lokacije su definisane i obezbeđena su sredstva. Ristić ocenjuje da sve to što su uradili kako bi plan realizovan neminovno mora da donese uspeh.

Ristić je rekao i da je Ministarstvo intenziviralo saradnju sa Traduki mrežom i da je cilj da Srbija postane njen ravnopravni član.

On veruje da će se kroz saradnju sa Traduki mrežom ili kroz saradnju sa Kinom doprineti da u razumnom vremenskom periodu značajno poveća broj prevedenih srpskih dela na strane jezike.

Ristić je podsetio i na konkurs Ministarstva za prevode domaće literature na strane jezike i dodao je da je ove godine za taj konkurs obezbeđeno pet puta više sredstava nego prošle godine.

"Ove godine naši i strani izdavači imaju na raspolaganju 20 miliona dinara", rekao je on.

Ristić je dodao i da je doneta posebna odluka da prvi put i naši izdavači mogu da konkurišu za sredstva za prevođenje literature na strane jezike, što nije bio slučaj, jer su mogli samo strani izdavači.

Šef Odseka za međunarodnu saradnju Mladen Vesković je rekao da će nas na sajmu u Lajpcigu predstavljati sedam autora, a odluka je bila vezana na tome da to budu pisci koji imaju prevedene knjige na nemački jezik.

Uz pomoć prevodilačke mreže Traduki u Lajpcig idu Mihajlo Pantić, Dragan Velikić, Vladislav Bajac, Zvonko Karanović, Danica Vukićević i Snežana Minić.

Tokom sajma knjiga u Lajpcigu biće predstavljena i knjiga profesora na institutu za slavistiku bečkog univerziteta Gordane Ilić Marković koja se bavi srpskom književnošću i štampom tokom prvog svetskog rata, a Ministarstvo je sufinansiralo prevod ove knjige na nemački jezik, najavio je Vesković.

On je istakao i značaj razgovora sa poznatom nemačkom izdavačkom kućom Hanzer koja priprema za sajam knjiga u Frankfurtu objavljivanje prvog toma sabranih dela Danila Kiša kao uvod u obeležavanje 150 godina od njegovog rođenja 2015. godine. Pantić smatra da se relativno malim ulaganjima u ovaj segment naše kulture postiže neverovatan efekat.

Naša kultura je uspela da održi glavu na površini uprkos tome što nije uvek bilo institucionalne podrške i pomoći, rekao je on i dodao da je ovo korak kojim se pravi malo ostrvo reda u haosu koji izgleda neizbežan s obzirom na vremena u kojima živimo.

Velikić je rekao da je nemački najznačajniji jezik zbog toga što je naša savremena literatura je najzastupljenija upravo na nemačkom govornom području. lakše je da se naša književna literatura sa nemačkog jezika širi i na druge jezike. Uspeo prevod na jedan od svetskih jezika daje značaj da se prevede i na druge jezike, rekao je on i podsetio da Sajam u Lajpcigu prati i odlična medijska pokrivenost.

Pre nedelju dana su vodeće nemačke novine počele da pišu o tome šta će se sve dešavati na ovom sajmu, rekao je Velikić.

Bajac je podsetio da je pre nekoliko godina ucestvovao u komisiji koja je pripremala Lajpcig kada je Srbija bila počasni gost i "kada smo zajedničkim naporima, domaćinima i ljudi iz Srbije, u godine i po dana uspeli da uradimo nešto veoma značajno, a to je da masu knjiga koje smo sada pomenuli zapravo te godine prevedemo na nemački jezik".

Tada je bilo oko 45 knjiga i tada smo pokazali sami sebi da se to može, i shvatili smo da je cela tajna u predstavljanju jedne kulture u kontinuitetu, doslednosti, upornosti naspram onih kojima se obraćamo. Ta oštrina je popustuila kasnije i bez kontinuiteta se ne može verovati u dugotrajne procese u ono što se zove uticaj jedne kulture u unutar drugih, rekao je on.

Lapciški sajam je naglašeno autorski sajam, a kroz njega smo videli da to sve ima smisla, jer knjige prodiru u kulturu jezika na koji su prevedene i to bi, smatram, trebalo sa se poveže sa frankfurtskim sajmom koji je više poslovan. Povezivanje autorstva i eventualne prodaje dela je suština posla, zaključio je Bajac.

Nastavak na Press...