Izvor: Vostok.rs, 30.Okt.2011, 16:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sporovi oko resetovanja
30.10.2011. -
Predsednik doma predstavnika Kongresa SAD republikanac Džon Bejner, istupajući u «moždanom centru» američkih konzervatora Fondu Nasleđe pokušao je da revidira politiku resitovanja. On je optužio predsednika Obamu, što je žrtvovao principe radi interesa, krenuvši putem poboljšanja odnosa s Rusijom.
Ne poričući korist saradnje s Moskvom, Džon Bejner poziva da se od nje strože traži ono što je pravilno sa američkog gledišta. Optužujući >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Obamu za neprincipielnost, kogresmen pruža mu niz vrednih saveta kako treba voditi posao s Moskvom. Prema njegovim rečima, potrebno je bez ustručavanja pružati pritisak i pokazivati zube. Predsednik doma je obećao Obami podršku u Kongresu ako će taj slediti njegove savete.
Bejner predlaže revidiranje odnosa s Rusijom u svetlu namera Vladimira Putina da se vrati u Kremlj. Kongresmen takođe izjavljuje da SAD ne bi trebalo da pruže Rusiji članstvo u STO, sve dok Moskva ne reguliše spor s Tbilisijem u vezi sa statusom Abhazije i Južne Osetije. Osim toga, prema mišlenju Bejnera, treba naterati Rusiju da obustavi saradnju s Iranom u nuklearnoj energetici.
Zanimljivo je da kongresmen ne poziva na resitovanje odnosa s Rusijom u snabdevanju snaga SAD i njihovih saveznika preko ruske teritorije. Poznato je da je taj severni tranzit mnogo bezbedniji od južnog – preko Pakistana. Odustajanje od saradnje s Moskvom bi rezultiralo velikim problemima za Ameriku. Ne želi Džon Beoner da bi Rusija revidirada embargo za prodaju raketa Iranu, koji su zajedno usvojile SAD i druge članice SB UN.
Karakteristično je da je svoj poziv kongresmen izneo u govoru sa patetičnim nazivom Obnavljanje američke isključivosti. Taj izraziti naslov mnogo objašnjava i u pogledima i samog Bejnera, i onog dela američke političke elite, kojoj on pripada, - kaže ekspert Instituta međunarodnih odnosa Jelena Ponomarjova.
On je u principu oglasio to, o čemu su davno mislili i u kuloarima raspravljali predstavnici američkog isteblišmenta. O tome da je neophodno slediti neke principe. Koje principe? Principe pritiska na rusku stranu u skladu sa ciljevima i zadacima SAD. Oni se kriju u maksimalnom širenju svoje hegemonije, dobijanju maksimalnih dividenda i u vojno-industriskom, i u ekonomskom smislu.
Dakle, krupni predstavnik republičke stranke direktno predlaže da se vrši prtisak na Moskvu. Međutim, samo postavljanje takvog pitanja traži razmišljanje: ako Amerika zaista odluči da zavrne šrafove u odnosima s Rusijom, čime Rusia može da odgovori? Rusija ima čime da odgovori, - uverena je Jelena Ponomarjova.
Rusija ima mnogo načina da utiče na SAD. Mi nismo najmanji igrač na američkom tržištu. Mi smo vlasnik znatnog paketa američkih dugova. Prodajemo za dolare strateške resurse. U tom smislu imamo mogućnosti da diskutujemo, predlažemo svoju ekonomsku viziju.
Republikanci imaju većinu u donjem domu američkog parlamenta – Domu predstavnika. U vezi sa time mogu li ideje, koje je izneo Bejner, da postanu neka zakonodavna rešenja, u krajnjoj meri – sankcija prema Rusiji? Predsednik Instituta strateških procena Aleksandar Konovalov je uveren da je to danas nemoguće.
Nema govora o sankcijama protiv Rusije, mislim da neće ni biti. Rusija je važna za čitavi niz pravaca. Da se setimo samo sporazum o povratnom tranzitu. Činjenica da se snabdevanje američke i NATO-ove grupacije u Avganistanu ostvaruje preko naše teritorije za Ameriku je mnogo važnija nego podrška nekih apstraktnih principa.
Postoji stereotipna predstava da su republikanci teži partneri za Rusiju (pre toga – za SSSR) od demokrata. Retorika Bejnera potpuno odgovara toj predstavi. Međutim, realna istorija odnosa između dve zemlje negira stereotipe, - podseća ekspert Instituta svetske ekonomije i međunarodnih odnosa Feliks Burdžalov.
Republikanci su više kritikovali nas po pitanju ljudskih prava. To je njihov fah. Oni smatraju za svoje mesijanski zadatak širenje principa demokratije po čitavom svetu. Ispadalo je tako da su s demokratima Rusija imala po pravilu bolje odnose nego s republikancima. Međutim, to pravilo ne deluje uvek. Naprimer, Regan je bio besomučni republikanac. Za njegovog predsedništva su bili uspostavljeni najbolji odnosi s Gorblačovim.
Na taj paradoks skreće pažnju Aleksandar Konovalov.
Dogovoriti se o nečem ozbiljnom je uvek bilo lakše s republikancima nego s demokratima, i to zbog određene pojedinosti: republikance niko ne bi optužio za izdaju principa.
Praktična realizacija predloga Džona Bejnera danas je slabo verovatna, - smatraju eksperti. Čak i predizborne godine pod pritiskom retorike republikanaca Obama neće obustaviti risitovanje, koje smatra jednim od glavnih dostignuća u spoljnoj politici. Kongres, nezavisno od toga, ko je u većini, nema alat da bi zavrnuo šrafove u odnosima s Moskvom. Spoljnu politiku SAD (kao i u Rusiji) određuje predsednik.
Izvor: Golos Rossii, © Kollaž: «Golos Rossii»
.jpg)
