Izvor: B92, 16.Okt.2011, 05:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo štediša Srbiju spasava
Novi Sad -- Preti li tranzicionoj, mahom jugoistočnoj Evropi, kreditni slom? Izgleda da bismo i taj film mogli da gledamo.
Takav scenario je nedavno najavio direktor evropskog odeljenja MMF-a Antonio Borges.
Na brifingu koji je nedavno održan u Moskvi, on je, naime, upozorio da će zbog dužničke krize u evrozoni zapadne bankarske grupe nastaviti s povlačenjem kapitala iz istočnih zemalja Starog kontinentna. Pored >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << toga, banke-kćerke će ostati bez finansijskih injekcija i smanjiće kreditnu aktivnost van matičnih zemalja.
Da ima razloga za brigu tvrdi i Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije. On je stoga apelovao na evropske banke da se same dokapitalizuju i da ne čekaju na pomoć i pozajmice evropskih fondova. Istovremeno, evropskim finansijskim krugovima širi se strah da bi banke koje su kreditirale problematične zemlje kao što je Grčka mogle da pretrpe velike gubitke.
Ima li uopšte dobrih vesti? Nađe se. Tako je nedavno guverner NBS Dejan Šoškić objasnio da ne treba preterano brinuti o povlačenju novca iz Srbije. Banke u Srbiji su posebna pravna lica, naš bankarski sektor je dobro kapitalizovan i zaštićen propisima o solventnosti kapitala. Uz to, ako se neka od banaka i odluči da napusti srpsko tržište, doći će, tvrdi guverner, druga na njeno mesto. Pored toga, i status kandidata za članstvo u EU doneće Srbiji određene benefite na duži rok, između ostalog i bolji kreditni rejting. Ali je od svega možda najvažnije to da smo se definitivno otreznili od samozavaravanja da je kriza naša šansa.
Ta neizvesnost primorava bankare da smanjuju ulaganja, a to privredu Evrope gura u recesiju. Pri tome, kad para na nema zapadu, kod kuće, tu je istočna kasica. Iskustvo nas uči da je, kada god se nešto loše događalo u razvijenim zemljama na zapadu Evrope, na istoku bivalo još gore. Kako Srbija treba da se postavi u ovoj priči i možemo li očekivati manjak kapitala?
"Sve banke u dogledno vreme čeka usaglašavanje sa standardima Bazel tri, a oni podrazumevaju da se udvostruči iznos kapitala u odnosu na ono što imamo sada. Međutim, još nije precizirano kada ta pravila treba da stupe na snagu i da počne njihova primena", objašnjava Mališa Đukić sa Beogradske bankarske akademije.
Što se konkretno naše zemlje tiče, pojedine banke imaju jaku bazu, i to kreiranu od novca prikupljenog od naših štediša i privrede. Iz tog ugla posmatrano ne bi trebalo da imamo poteškoća.
Đukić kaže da je "apsurd da sada u Srbiji imamo višak sredstva, a manjak dobrih projekata za finansiranje. Kod odobravanja zajmova veoma su oprezni i banke i klijenti-preduzetnici, isto kao i građani. I baš zbog teškoća kod plasmana možemo očekivati trend pada kamata na štednju. Jer, da bi banka štediši platila šest odsto kamate, ona mora taj novac da plasira bar po kamati od 10 odsto na godišnjem nivou".
"Očekujem zato da će se bankari u narednom periodu posvetiti izuzetno profitabilnim projektima ili da će kupovati obveznice, trezorske zapise i druge hartije od vrednosti", navodi Đukić, uz opasku da finansijske kuće u Srbiji kod NBS u "papirima” drže sto milijardi dinara koje stoga ne plasiraju ni privredi ni stanovništvu.
Konsultant Milan Kovačević smatra da najavu o povlačenju kapitala u smeru zapada nikako ne treba shvatiti olako. "Banke od klijenata mogu tražiti da vrate zajmove pre roka predviđenog za to. Pored toga, mogu povlačiti i depozite. Na ove mere mogle bi se pre svih odlučiti banke koje dolaze iz zemalja koje je kriza više pogodila. Štednja stanovništva, baš kao i doznake iz inostranstva, u tom bi scenariju mogli dobiti na značaju", navodi Kovačević.
On se upravo zbog toga protivi najavljenom ograničavanju kamata na depozite građana. Jer, dodaje, kod nas nisu jedino one uzrok visokih stopa na kredite, već tu veoma značajnu ulogu igra i bankarska marža, koja je u Srbiji veoma visoka.
"Dobri projekti će uvek naći finanisijera, i to nije sporno. Međutim, teško je kod nas napraviti dobar projekat. Pogotovo kad se zna da su investitori veoma obazrivi kod privatnih investicija. Što nije ni čudo, s obzirom da se kod nas na plaćanje čeka po 120 dana. A kada su u pitanju infrastrukturini projekti i zajmovi za tu namenu, treba podsetiti da je Srbija zemlja koja se približava granici prezaduženosti, od 45 odsto društvenog bruto proizvoda. A što ste bliže da pređete tu crtu, to ste za investitore rizičniji", navodi Kovačević.
