Izvor: Blic, 14.Maj.2010, 20:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SSSR planirao nuklearni napad na Kinu 1969.
Sovjetski savez bio je na ivici da pokrene nuklearni napad protiv Kine 1969. godine, a povukao se samo nakon što su vlasti Sjedinjenih Američkih Država poručile Moskvi da bi takav potez započeo Treći svetski rat, tvrdi kineski istoričar Liu Čenšan, prenosi "Telegraf".
Istoričar navodi, u tekstu čije je objavljivanje odobrila vladajuća kineska Komunistička partija, da se svet opasno približio nuklearnom ratu, svega sedam godina nakon sukoba SSSR-a, Kube i SAD 1962, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tokom Hladnog rata.
Čenšan, autor niza članaka koji opisuju pet puta kada je Kina bila suočena sa nuklearnom pretnjom od 1949, ukazuje da se ona najozbiljnija dogodila 1969, na vrhuncu zaoštravanja graničnog spora između Moskve i Pekinga, zbog kojeg je poginulo više od 1.000 ljudi na obe strane.
Istoričar tvrdi da su sovjetske diplomate upozorile Vašington na planove Moskve "da zbriše kinesku pretnju i da se reši ovih savremenih avanturista" nuklearnim udarom, tražeći istovremeno od SAD da ostanu neutralne.
Međutim, Vašington je poručio Moskvi da SAD neće stajati po strani, već će, ukoliko Rusi krenu na Kinu, pokrenuti nuklearni napad na 130 gradova Sovjetskog saveza, navodi "Telegraf".
Pretnja je uspela, dodao je Čenšan, i Kina i SSSR su bile primorane da razreše granični spor na pregovaračkom stolu.
Istoričar je u dokaz svojim tvrdnjama naveo izjave tadašnjih sovjetskih ministara i diplomata.
Tako je zapisao da je sovjetski premijer Aleksej Kosigin 15. oktobra 1969. rekao predsedniku Leonidu Brežnjevu da je Vašington pripremio detaljan plan za nuklearni rat protiv SSSR-a, u slučaju napada na Kinu.
Dobrinin: Amerikanci su nas izdali
"SAD su jasno ukazale da su kineski interesi usko povezani sa njihovima i da su napravili detaljan plan za nuklearni napad protiv nas", rekao je Kosigin Brežnjevu.
Istog dana, kako navodi Čenšan, Anatolij Dobrinin, sovjetski ambasador u Vašingtonu, izneo je slične navode Brežnjevu, nakon konsultacija sa američkim diplomatama.
"Ukoliko Kina pretrpi nuklearni napad, oni će smatrati da je to početak Trećeg svetskog rata. Amerikanci su nas izdali", rekao je Dobrinin.
Kineski istoričar tvrdi dalje da je Vašington smatrao da je SSSR veća pretnja od Kine i da je želeo da ova najmnogoljudnija zemlja na svetu bude jaka, kako bi bila protivteža sovjetskoj moći.
Tadašnji predsednik SAD Ričard Nikson takođe se, izgleda, plašio posledica koje bi nuklearni rat ostavio na 250.000 američkih vojnika, stacioniranih u azijsko-pacifičkom regionu.
On je i dalje pamtio sovjetsko odbijanje, od pet godina unazad, da pridruži snage u zajedničkom napadu na nastajući kineski nuklearni program, podseća "Telegraf".
Tvrdnje Čenšana će verovatno podstaći debate o periodu moderne istorije, prožete kontroverzama. Istoričar priznaje da će njegovu verziju istorije ispitati rivalski nastrojeni akademici.
Nije poznato da li je Čenšan imao mogućnost da zaviri u posebne državne arhive, ali činjenica da su se njegovi članci pojavili u zvaničnoj publikaciji, u zemlji u kojoj su mediji oštro kontrolisani, tumači se kao znak da je imao uvid u neka dokumenta.
