Izvor: RTS, 27.Sep.2022, 17:27
Ruska vojna doktrina - u kojim situacijama je za Moskvu opravdan nuklearni odgovor
Rusija ima pravo da upotrebi nuklearno oružje ako je potrebno, u unapred određenim slučajevima, tvrdi Dmitrij Medvedev, dok portparol Kremlja dodaje da je to precizirano u ruskoj vojnoj doktrini. Koji su to slučajevi i dali smo bliži nuklearnom sukobu,za RTS je govorio saradnik na Institutu za evropske studije Milan Igrutinović.
Odogovor na pitanje kako će se na frontu tumačiti kontekst ruske nuklearne doktrine u sivoj je zoni, kaže za RTS saradnik >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << na Institutu za evropske studije Milan Igrutinović.
Upravo to je bojazan koja pali lampice u Vašingtonu, Briselu, Berlinu i drugim prestonicama, kaže Igrutinović i objašnjava da "mimo javnog mnjenja i javnih nastupa, odgovor ruske administracije je da se ništa ne menja i da se ostaje pri tvrdom stavu da samo napad, koji ugrožava suštinski postojanje Ruske Federacije, njen politički sistem, bi mogao da izazove nuklearni odgovor".
"Tako da mi jesmo bliži nuklearnom problemu ili nuklearnoj eskalaciji, ali ne toliko da bismo morali neposredno da brinemo o daljim koracima", navodi Igrutinović.
Ističe da se pripajanjem ukrajinskih oblasti Rusiji kreira nova politička realnost na terenu gde će Rusija reći - ovo je naša teritorija. To, dodaje, nisu nove zemlje koje neko mora da prizna, to nije slučaj koji je paralelan Kosovu.
"Neko ko priznaje Rusku Federaciju, jako će teško sutra sortirati da li će da priznaje ruske pasoše za građane, koji žive danas na teritoriji koju je Rusija okupirala. Postoji niz problema, ali Rusija može, kao velika sila, da kaže - mi smo to uradili, ovo je naš unilateralni korak i šta vi možete da uradite protiv nas po tom pitanju. Loptica se vraća na ukrajinski teren, sa druge strane, kako će da odgovori na rusku mobilizaciju i dolazak, ipak većeg kontingenta vojske i da politički smisli kako će se diplomatski postaviti i u skladu sa partnerstvima i savezništvima da uđe u pregovore, koji nisu na vidiku", kaže Igrutinović.
Kako se tumači ruska vojna doktrinaRuski i američki zvaničnici različito su okarakterisali komunikaciju dveju strana o nuklearnom oružju. Dok je Vašington nazvao stalnom, u Moskvi kažu da je ona sporadična.
Milan Igrutinović veruje da je sporadična i da se strane bave "onim što je jezgro njihove nacionalne bezbednosti - da ne dođe do nuklearnog sukoba zbog rata, koji je za Rusiju važniji, a za neposrednu američku bezbednost nije toliko ugrožavajući".
"Kada je najavljivao mobilizaciju Putin je podsetio na rusku vojnu doktrinu, koja je poznata poslednjih 20 godina, koju eksperti tumače i razumeju. Njegove najave postavljaju znak pitanja koliko je Rusija spremna da fleksibilno tumači te političke elemente same doktrine i šta bi Rusija podrazumevala pod napadom koji ugrožava postojanje Ruske Federacije, da li su to sporadični incidenti na granici ili jača ofanziva ukrajinske vojske, koja bi uzela neke nove gradove", pojašnjava Igrutinović.
Referendumi o pripajanju pojačavanje uloga RusijePosle glasanja o pripajanju četiri ukrajinske oblasti Rusiji, o čemu će ruska Duma raspravljati u četvrtak, Igrutinović kaže da će, po ruskom tumačenju, to biti formalno ruska teritorija, ali ostaje da se vidi kako će eventualni ukrajinski napad na neki deo te teritorije Rusija tumačiti i da li će ga vojno tretirati, ali objašnjava da je svakako reč o "pojačavanju uloga Rusije u samom ratu".
Igrutinović objašnjava da Rusija referendumom obuhvata teritorije celokupnih administrativnih oblasti, iako ih ne kontrolišu u celosti, posebno u slučaju Donjecka i oblasti Zaporožja.
"Legalno, smatra se da su to predratne oblasti u ukrajnskim administrativnim granicama, to je cela Luganska oblast, sem jednog sela, gotovo cela Hersonska oblast, ali Donjecka i Zaporoška oblast su tek nešto iznad polovine, pod faktičkom kontrolom pobunjenih snaga na terenu, odnosno ruske vojske. Ali ono što oni na papiru kažu je da se radi o oblastima u starim amdinistrativnim oblastima, recimo milionski grad Zaporožje na Dnjepru je van kontrole, to je ono što ostavlja prostor da se ambivalentno tumači šta su joj krajnji ciljevi, da li je to zauzimanje celih oblasti ili je to predmet pregovora ili bi se zadržala na liniji fronta koji će se pomerati narednih meseci, kao što se pomerao prethodnih mesec dana", navodi Igrutinović.
Dugogoročna strategija naoružavanja i vanevropski diplomatski terenIgrutinović napominje da Ukrajina veruje da ima mobilizacioni i eskalatorni potencijal, dok zapadne vlade razmatraju eventualne nove isporuke naoružanja, razmišljajući dugoročnije.
"Da li da šalje samo naoružanje, koje snabdeva ukrajinsku vojsku neposredno ili da pravi jezgro nove ukrajinske vojske za naredne godine. Pitanje je kako će to izgledati, jer tu je novac tehnologija, formacije te vojske i proizvodni kapaciteti, koji u Americi jesu veliki, a u Evropi nisu i to je veliko industrijsko pitanje za EU", ističe saradnik Instituta za evropske studije.
Na pitanje o pregovorima, Igrutinović objašnjava da turski predsednik jeste bio efektivan medijator u nekim bočnim pitanjima, ali da je pitanje da li će neke od vanevropskih zemalja učestvovati, s obzirom na postojeći politički raskol Rusije sa većinom evropskih zemalja.
"Kina i Indija se drže po strani, a to po strani je više na strani Rusije, s obzirom na njihovu poziciju, ali je zanimljivo zato što je pitanje da li ćemo imati sukob na ruskom tlu, koji će rešavati ili čiji će pokrovitelji mira biti vanevropske sile. To je jedna epohalna promena za ceo kontinent, ali s obzirom na sukob Rusije sa svim zemljama Evrope, naročito onim najrelevantnijim ili diplomatski najagilnijim, Rusija vevovatno neće verovati njihovim bezbednosnim garancijama i sa svoje strane imaju negativno iskustvo posle Minska dva, i Moskva i Berlin imaju negativno iskustvo", podseća Igrutinović.
Sa strane Rusije, tu je već, kaže, dramatičan raskol. "Učešće vanevropskih sila je neočekivani epohalni trenutak, ako dođe do skorašnjeg mira, ja ga ne bih očekivao pre naredne godine. Nažalost obe strane i dalje veruju da su im vojne opcije prve na raspolaganju", zaključuje Igrutinović.
.jpg)
