Izvor: Vostok.rs, 22.Dec.2016, 20:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija spasava vojnu avijaciju Srbije
Tokom kratke posete premijera Vučića Moskvi i njegovog susreta sa ministrom odbrane RF Sergejem Šojguom doneta je odluka da se ratnom vazduhoplovstvu Srbije isporuči 6 lovačkih aviona MiG-29 ranijih verzija, iz već postojećih rezervi ruskog Ministarstva odbrane. To će biti realizovano u proleće 2017. godine, nakon provere tehničke ispravnosti letelica.
Beograd neće platiti ove avione nego samo njihov remont i modernizaciju, što će Srbe koštati oko 50 miliona dolara. Po Vučićevim rečima, ako bi srpska strana u potpunosti platila svih šest lovaca, to bi koštalo skoro 600 miliona evra, što je prilično velika suma za srpski budžet.
Rusija će pored migova isporučiti Srbiji i 30 tenkova T-72S i 30 borbenih izviđačko-patrolnih vozila BRDM-2. Vučić je u svim svojim izjavama posebno naglasio da takvih isporuka Srbiji, čak i staroj Jugoslaviji, nije bilo već 25-30 godina. To znači da pojedine vrste naoružanja već četvrt veka nisu modernizovane, a ponekad čak ni tehnički opsluživane. Kao primer srpska strana navodi helikopterski park ratnog vazduhoplovstva i kopnene vojske kome su krajnje neophodni rezervni delovi i remont.
Sergej Šojgu i Aleksandar Vučić u Moskvi / Vadim Savicki/RIA Novosti
Beograd smatra da je posebno važan onaj deo eventualnog ugovora koji je posvećen kupovini ruskih savremenih sredstava protivvazdušne odbrane. Radi se konkretno o sistemima „Buk“, „Buk M2“ i „Tunguska“. Kako saznaje list „Vzglяd“, razgovor o kupovini lovačkih aviona i oklopne tehnike vođen je na ruskom jeziku, dok je u „protivvazdušnom“ delu razgovora srpska delegacija prešla na maternji jezik i angažovan je prevodilac. To je učinjeno da ne bi promakao nijedan važan detalj.
Potencijalnu isporuku savremenih sistema PVO Srbiji biće moguće realizovati najranije 2018. godine, što je uglavnom vezano za mogućnosti ruske vojne industrije, čija preduzeća ionako sada rade u tri smene. Sa druge strane, ni srpska strana u ovom trenutku nije spremna da plati pola milijardi evra za sisteme „Buk“, ali obećava da će tu sumu u celini obezbediti na vreme.
Ovakvi ugovori pored finansijskog imaju i politički značaj za Rusiju. Izvoz oružja svakako donosi veliki prihod, a ugovor sa Srbijom je veoma unosan i koristan, između ostalog zato što ruskim vojnoindustrijskim preduzećima obezbeđuje posao u budućnosti (zasada su glavni napori tih preduzeća usmereni na modernizaciju sopstvene armije u skladu sa specijalnim državnim programom). To, međutim, još uvek ne znači potpuni povratak Rusije na Balkan u vojnopolitičkom smislu.
U ovom regionu je trka u naoružavanju počela pre nekoliko godina, kada je Hrvatska neočekivano i naglo počela da uvećava ofanzivni potencijal svoje armije masovnim kupovinama naoružanja zapadnoevropske i američke proizvodnje. Ni Zagreb ni Beograd ne dovode javno modernizaciju svojih armija u vezu sa potencijalnom mogućnošću vojnog sukoba između njih, ali Srbija ipak mora diskretno da uzme u obzir sve faktore koji ugrožavaju njenu nacionalnu bezbednost, utoliko pre što su etničke čistke u Hrvatskoj i lična tragedija samog premijera Vučića i njegove porodice.
Sa gledišta unutrašnje politike uspešni pregovori u Moskvi primetno će ojačati poziciju i samog Aleksandra Vučića, ali i predsednika Tomislava Nikolića u predizbornom periodu. Prema pojedinim sociološkim istraživanjima sprovedenim u Srbiji, popularnost šefa države neposredno se vezuje za njegove proruske stavove. Sa druge strane, prozapadna opozicija praktično otvoreno optužuje Nikolića za preterano rusofilstvo, što je takođe postao predizborni trend. Vučić je čak i u ovom moskovskom susretu morao da ponovi da „Srbija ostaje neutralna država“, i te reči su bile upućene upravo srpskim medijima.
Ako se situacija sagledava iz ugla srpskog vojnog vrha, onda se sadašnji dogovor može tretirati skoro kao spasavanje srpske armije u današnjim složenim uslovima. Sada posebnu važnost ima ta nabavka šest aviona MiG-29. Radi se o tome da su 4 postojeća miga u proceduri remonta na aerodromu u Batajnici, tako da je Srbija u suštini ostala bez savremene avijacije. Srpsko ratno vazduhoplovstvo u ovom trenutku iz čisto tehničkih razloga ne može da obezbedi potreban nivo režima stalne borbene gotovosti i patroliranje svog vazdušnog prostora. Pored toga, ne postoje mogućnosti ni za vežbovne letove i trening srpskih pilota u savremenim avionima.
Pojedini vojni eksperti u Beogradu okarakterisali su isporuku šest novih lovaca kao „spasavanje srpske vojne avijacije“. Zbog toga je srpska strana sa oduševljenjem prihvatila Šojguov predlog da se zajednički manevri ratnih vazduhoplovstava dveju zemalja od sada održavaju redovno. Za Srbiju je takva saradnja praktično jedini efikasan način usavršavanja obuke svojih vojnih pilota.
U istom kontekstu se u Srbiji doživljava i moguća isporuka ruskih sistema PVO i konkretno sistema „Buk“. Sada je uobičajeno da se Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana tretiraju kao jedinstveni i celoviti sistem. Srbi to shvataju bolje nego iko u Evropi, s obzirom da je agresija NATO-a izvršena uglavnom putem vazdušnih napada. Modernizacija ratnog vazduhoplovstva (ne samo kupovinom lovaca, nego i izvesnim usavršavanjem već postojeće tehnike) treba da bude praćena i stvaranjem savremenog sistema protivvazdušne odbrane koji bi potencijalnom protivniku mogao naneti psihološki nepodnošljivu štetu još u početnoj fazi oružanog konflikta. Posedovanje takvog sistema ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane često preseca i samu ideju sprovođenja vojne operacije u fazi njenog razmatranja na nivou vojnog štaba.
Generalitet srpske vojske još nije formulisao trajniju koncepciju reformisanja armije i zasada dejstvuje više po intuiciji, tj. trudi se da „zakrpi“ slaba mesta koja nisu reformisana još od agresije NATO-a, i automatski odgovara na jačanje hrvatske armije. U tom kontekstu će srpskim oružanim snagama obavezno biti potrebna savremena protivtenkovska sredstva i rakete srednjeg i malog dometa. Međutim, o tome se zasada nije razgovaralo.
Kako saznaje list „Vzglяd“, Beogradu je potrebna kompletna modernizacija, čak i pešadijskog naoružanja, počev od mitraljeza i snajperskih pušaka, tako da je u susretu održanom u Moskvi pomenuta i mogućnost isporuke mitraljeza kalibra 14,5 milimetara, a to je dodatni faktor „vezivanja“ Srbije za rusku vojnu industriju.
Jevgenij Krutikov, Ruska reč
