Izvor: Večernje novosti, 10.Avg.2014, 10:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija se povezuje sa Krimom
OD STALNOG DOPISNIKA: MOSKVA Naredne nedelje ruski parlamentarci i članovi vlade napraviće pravi „desant“ na Krim. Predsednik Putin je odlučio da 14. avgusta, zajedno sa premijerom Medvedevim, porazgovara sa parlamentarcima o situaciji na poluostrvu i dogovore se šta prioritetno treba rešiti. Odmah posle pripajanja Krima u Rusiji su grlatiji ruski političari pozivali građane da „zaplivaju u patriotizmu“ i, umesto u Tursku >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << ili Egipat, dođu na svoje more. Na apele se ruski putešestvenici ipak nisu masovno odazvali. Avionom stići do Krima je skupo, autom komplikovano, pa su u Moskvi svesni da dok se ne napravi most koji bi povezivao to poluostrvo sa ruskom obalom preko Kerčenskog moreuza nije realno ni očekivati turistički bum. Tradicionalni gosti na Krimu su bili Ukrajinci, Belorusi, pa tek onda Rusi. Do 15. jula Krim je posetilo dva miliona turista, a lane ih je bilo 5,6 miliona, od toga 66 odsto građana Ukrajine. Ove godine Ukrajinci su zbog rata zaboravili na krimske plaže, pa će Krim imati dvaput manje turista nego lane. Biće ih od 2,5 do tri miliona. - Potreban nam je most kojim će ići ne samo automobili već i vozovi - kazao je u martu Vladimir Putin na sednici vlade posvećene pripajanju Krima Rusiji.ORDENjE ZA STRPLjENjE GraĐani Rusije koji su ovog leta krenuli automobilima na Krim na letovanje trebalo bi da dobiju ordenje za strpljenje. U trajektnim pristaništima se čekalo satima, a neki su i prespavali u kolima. Zbog rata u istočnoj Ukrajini za većinu je sigurna maršruta bila preko mora, a za bogatije avion. To su glavni razlozi što mnogi koji su planirali da se ovog leta kupaju na Krimu odustali posle gužvi koje su videli na TV. Ruska vlada bi do novembra 2014. trebalo da odredi koja bi cena bila optimalna i ko će graditi most. Tender će objaviti „Rosavtodor“. Što se tiče cene, spominju se različite cifre, od 3,5 milijardi dolara, pa do šest. Most je trebalo da bude dug 4,5 kilometara, a bio bi napravljen na dva sprata, donjem železničkom, i gornjem sa četiri trake. Želja je da se izgradi za četiri godine. Interesantno je da je za vreme Drugog svetskog rata most preko Kerčenskog moreuza nameravao da pravi i Hitler. Nemci su okupirali Krim 1943, a Hitler je želeo da preko tog mosta prebacuje vojnu tehniku, ako krene u nova osvajanja na istok. Ali u novembru 1944. sovjetske jedinice su oslobodile Krim, pa je Staljin preuzeo ideju o mostu preko Kerčenskog zaliva. Bivši gradonačelnik Moskve Jurij Luškov je 2002. na savetovanju u Kijevu objašnjavao predsednicima Ukrajine i Rusije, Leonidu Kučmi i Vladimiru Putinu, da je bolje graditi tunel nego most. Tadašnja ideja gradnje mosta, ili tunela, koji bi spojili Krim s Rusijom nije pobudila interes incvestitora. Sada je sasvim druga situacija, jer je investitor država. Za gradnju mosta, ili tunela pod Kerčenskim moreuzom, zainteresovao se milijarder sa američke crne liste, Putinov prijatelj iz Sankt Peterburga, Genadij Timčenko. Rok do kada bi trebalo da bude izgrađen most je 31. decembar 2017, kad bi preko njega trabalo da prođu prvi automobili. Eksperti imaju različita mišljenja. Jedni hoće da se gradi most koji bi koštao oko 300 milijardi rubalja, dok bi gradnja tunela stajala oko 40 milijardi rubalja. Tunel bi se mogao napraviti najduže za tri godine. - U perspektivi, bilo bi dobro da imamo i tunel i most - rekao je Genadij Timčenko, kome bi konkurent mogla da bude kompanija „Giprotransmost“ koja je projektovala najduži most u Rusiji dugačak 5,8 kilometara u Uljanovsku. I pre nego što su građani Krima odlučili da se pripoje Rusiji veliki broj poznatih i lepih hotela već su privatizovali oligarsi iz Rusije. Vlasnik „Lukojla“ Vagit Alekperov koji je, po poslovnom magazinu „Forbs“, težak 14,8 milijardi dolara i njegov partner Leonid Fedun sa 7,1 milijardi dolara kupili su i rekonstruisali hotel „Krimska rivjera“, bivše sovjetsko odmaralište. Od 2008. godine tim hotelskim objektom upravlja „Rezidor hotels“. Bivši sovjetski obaveštajac u Londonu, a kasnije bogataš Aleksandar Lebedev vlasnik je kompleksa hotela i odmarališta na Krimu. Njegovo bogatstvo se procenjuje na 600 miliona dolara. On je te kuće i odmarališta kupio 1999. godine od ukrajinske države. Milijarder Andrej Kljamko suvlasnik „Smart holdinga“ čije se bogastvo procenjuje na 1,3 milijarde dolara, gradi kompleks za odmor „Balaklava grin“, čija je vrednost dve milijarde dolara. A vlasnik „Energetskog standarda“, milijarder Konstantin Grigorišin, gradi hotelski kompleks sedam kilometara od Jalte „Zlatna plaža“. U hotelske objekte Grigorišin će ukupno investirati 300 miliona dolara. Ruski parlamentarac Aleksandar Babakov, jedan je od vlasnika kompanije „Enerdži interenešnel“. Toj kompaniji pripada mreža ukrajinskih hotela „Premijer interenešnel“ koja upravlja i čuvenim hotelom u Jalti „Oreanda“. Inače, taj hotel otvoren je 1907, a kad su došli boljševici na vlast postao je odmaralište NKVD preteče KGB. Za vreme rata je jedno vreme pretvoren u bolnicu. Od šezdesetih godina to je bio hotel „Inturista“, za goste iz inostranstva. Aleksandar Ponomarenko, generalni direktor „Moskovskog vodokanala“, i njegov sin Maksim vlasnici su hotela „Palmira palas“ u Jalti. Najveća ruska banka Zberbanka investirala je u rekonstrukciju hotelskog kompleksa „Mrija“ 186 miliona dolara. Projekt je napravio čuveni arhitekta Norman Foster. Novi vlasnici računaju da će u njihovom kompleksu godišnje boraviti 20.000 gostiju. Ruska kompanija „Sojuz marins grup“, čiji su vlasnici bivši oficiri ratne mornarice, investirala je 106 miliona dolara u rekostrukciju hotela „Jalta-Inturist“ i odmarališta „Donbas“. Oni su vlasnici bivšeg hotela „Lenjigrad“ u Sočiju koji su kupili za 65 miliona dolara. Tatarin Lenur Isljamov koji živi u Moskvi, ali odavno radi na Krimu ima informativni holding „Atlant“. Njegova transportna kompanija „Sim siti trans“ je najveća na Krimu.
Nastavak na Večernje novosti...
