Izvor: Politika, 15.Apr.2015, 15:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija isporučuje Iranu S-300
Moskva odlučila da Teheranu dostavi naoružanje koje bi otežalo eventualne vazdušne napade na njegove nuklearne pogone
Rusija, koja se dosad nasuprot Zapadu zalagala za to da Iran bude oslobođen sankcija čim se sa Teheranom eventualno potpiše sporazum o ograničenju njegovih nuklearnih kapaciteta, odustala je i od namere da čeka barem toliko dugo. Odlukom da Iran već sada snabde raketnim sistemom S-300 i da dve >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zemlje uđu u barter aranžman, čiji detalji nisu precizirani, Moskva je suštinski već počela da ukida sankcije Teheranu. Time je ojačala poziciju Irana pred nastavak pregovora o nuklearnom programu, jer bi projektili S-300 otežali eventualni vazdušni napad na iranske nuklearne pogone ako konačni sporazum ne bude sklopljen.
Osnaživanje Teherana ipak mora da je za Rusiju sekundarno u odnosu na sopstvenu korist. Jer, ponovnim ekonomskim povezivanjem sa Iranom Moskva je zaobišla i one sankcije koje je Zapad nametnuo njoj zbog uloge u ukrajinskom sukobu, ograničavajući joj pristup evropskom i američkom tržištu. Osim neposrednog profitiranja od barter aranžmana, dalekosežna blagodet za Rusiju jeste to što je ovim potezom preduhitrila sve ostale države u trci za obuhvatniji prodor na iransko tržište. Njegovo postepeno otvaranje očekuje se nakon postizanja sporazuma o nuklearnom programu, u drugoj polovini godine, pod uslovom da pregovarači najzad nađu zajednički jezik oko mnogobrojnih finesa koje još koče dogovor.
„Treba da mislimo na budućnost našeg trgovinskog partnerstva. Ne želimo da čekamo bilo koga drugog. To je, ako hoćete, neka vrsta nadmetanja”, rekao je Andrej Klimov, zamenik predsedavajućeg Komiteta za spoljne odnose ruskog Saveta Federacije.
Teheran je razumeo poruku, sudeći po izjavi Reze Talaeija Nika, zamenika iranskog ministra odbrane, koji je za agenciju Tasnim rekao da bi „rusko ispunjavanje obaveze da isporuči S-300 sistem Iranu predstavljalo korak ka podsticanju veza i saradnje dveju zemalja”.
Nije poznato kada će tačno sistem S-300 stići u Teheran. Ali Šamhani, prvi čovek iranskog nacionalnog saveta za bezbednost, rekao je samo da njegova zemlja očekuje te rakete do kraja godine, a njegov ruski parnjak Nikolaj Patrušev je, prenosi Asošijeted pres, takođe kazao da će biti potrebno oko šest meseci. Ako bude toliko potrajalo, to se možda ne bi ni desilo pre nego što i ostale države počnu ukidati sankcije Iranu. Neodređeniji je bio Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, koji je izjavio da za isporuku sistema više ne postoje nikakve zakonske prepreke nakon što je predsednik Rusije Vladimir Putin pre dva dana potpisao dekret kojim se poništava zabrana te isporuke.
Ugovor o nabavci sistema potpisan je 2007. godine, Iran je isplatio Rusiji punu cenu od 800 miliona dolara, ali je Moskva 2010. godine odlučila da ne prosledi rakete, pod pritiskom Zapada i Izraela. U to vreme spor oko iranskog nuklearnog programa, i javnog i tajnog, već je plamteo, a Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija zaveo je Teheranu sankcije, među njima i embargo na prodaju raketnih sistema. Na to se Rusija pozivala braneći se od protesta Irana, koji ju je i tužio pred Međunarodnim arbitražnim sudom u Ženevi zbog toga što je „zamrzla” ugovor i zatražio odštetu od četiri milijarde dolara.
Očekivano, iz izraelske vlade, koja se protivi sporazumu o nuklearnom programu sa Teheranom prema dosad usaglašenim uslovima, ocenili su da je aktiviranje tog ugovora „direktna posledica legitimiteta koji je Iran zadobio pregovorima”, kao i da „ovo dokazuje da ekonomski zamah nakon ukidanja sankcija Iran neće iskoristiti za dobrobit svog naroda nego za naoružavanje”. Nemačka kancelarka Angela Merkel pozvala je sve države koje su Iranu zavele sankcije da ih i „ukidaju zajedno” – drugim rečima, usaglašeno, bez pojedinačnih poteza. Američki državni sekretar Džon Keri pozvao je ruskog kolegu Sergeja Lavrova da negoduje. Tok njihovog razgovora nije obelodanjen, ali je Lavrov u izjavi za medije podsetio da je S-300 odbrambeni sistem, pa da ne može predstavljati pretnju Izraelu.
„Posledica suspendovanja ugovora jeste da nismo primili ogromnu sumu novca na koju smo imali pravo. Ne vidimo potrebu da nastavimo s ovim, uzimajući u obzir napredak u pregovorima sa Iranom i apsolutno legitimnu prirodu predstojećeg sporazuma”, prenosi Rojters reči Lavrova.
Ovo razmimoilaženje Rusije i Zapada možda nagoveštava i razliku u njihovim gledištima prema ne samo brzini nego i obimu ukidanja sankcija posle eventualnog sporazuma o nuklearnom programu. Jer, kada je početkom meseca završena poslednja runda pregovora, nejasno je ostalo ima li saglasnosti oko skidanja embarga na prodaju konvencionalnog i balističkog oružja Iranu ili bi on ostao na snazi i posle odbacivanja sankcija kojima se sprečava nuklearno naoružavanje te države.
Dalje komplikacije su moguće i usled toga što je početkom godine Moskva ponudila Teheranu i raketni sistem „antej 2500”. Kao i S-300, on je takođe odbrambeni, ali je napredniji i sa većim dometom. Samo pomoću pet S-300 baterija, koliko je kupio, Iran ne bi mogao zaštititi svaki od svojih nuklearnih pogona, prenosi „Njujork tajms” ocenu jednog vojnog stručnjaka.
Ako je ponuda za prodaju sistema „antej 2500” već na neki način najavila odmrzavanje isporuke S-300, ni sklapanje barter aranžmana nije sasvim palo iz vedra neba. Rusija i Iran su, prema izvorima Rojtersa, još pre nešto više od godinu dana pregovarali o aranžmanu vrednom 20 milijardi dolara, prema kojem bi Iran dnevno isporučivao 500.000 barela nafte. Detalji aranžmana čije je postizanje sada objavljeno nisu poznati, sem nezvaničnih informacija prema kojima će, u zamenu za naftu, Rusija davati žitarice, opremu i građevinski materijal. Iran je, inače, treći najveći kupac ruske pšenice.
V. Vukasović
objavljeno: 15.04.2015.
