Izvor: Večernje novosti, 21.Mar.2014, 12:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija i SAD, rat sankcijama
MOSKVA - OD STALNOG DOPISNIKA DOK je ruska Duma u četvrtak ratifikovala dogovor o pripajanju Krima Rusiji, a šef diplomatije Lavrov izjavio da će zakonski proces prisajedinjenja biti okončan već ove nedelje, Vrhovna rada u Kijevu je usvojila deklaraciju kojom se obraća međunarodnoj zajednici „da ne priznaju rusku aneksiju Krima“. Poručuje se da ukrajinski narod neće prestati sa borbom da „oslobodi Krim od okupatora“. Traži se od OUN i da demilitarizuje celo poluostrvo. Ali, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << ono što je objektivno problem za Kijev jeste činjenica da Krimu i nije potrebno međunarodno priznanje jer će on biti u sastavu svetske velesile Rusije, članice SB OUN sa pravom veta. A u četvrtak je u Moskvu doputovao i generalni sekretar UN Ban Ki Mun i sastao se sa ruskim predsednikom. Amerika nastupa oštrije prema Rusiji od njenih evropskih saveznika, pa je tako u četvrtak uvela nove sankcije nekolicini ruskih zvaničnika i jednoj banci. Barak Obama je, takođe, potpisao ukaz kojim se otvara mogućnost uvođenja sankcija ključnim sektorima ruske ekonomije. Vrlo brzo usledio je odgovor Moskve: uvedene su sankcije američkim zvaničnicima i političarima, među ostalima na ruskoj „crnoj listi“ su i Obamina savetnica za međunarodnu trgovinu Kerolajn Etkinson i senator Džon Mekejn. Napetost u regionu i dalje je velika, uprkos tome što su krimske vlasti oslobodile komandanta ukrajinske mornarice Sergeja Gajduka i još nekoliko talaca. Proruske snage na Krimu zauzele su u četvrtak dva ukrajinska ratna broda, dok je Ukrajina saopštila da su njene trupe na tom poluostrvu izložene pretnjama. Prilikom zauzimanja ukrajinske korvete „Hmeljnicki“ u Sevastopolju, ispaljeno je više hitaca, ali nema žrtava. Ukrajinski ambasador pri UN Jurij Klimenko, obraćajući se diplomatama svetske organizacije na konferenciji u Ženevi posvećenoj stanju ljudskih prava u Ukrajini, rekao je da Rusija izgleda priprema „invaziju“ više ukrajinskih oblasti. Nastavlja se i „ekonomska igra“ između Moskve i Kijeva. Ukrajina je objavila da ne namerava da isključuje struju i vodu Krimu, ali će uvesti nove tarife. Pošto Rusija od narednog meseca podiže cenu za gas Ukrajini na 405 dolara za hiljadu kubika, Kijev će Krimu poskupeti sadašnju cenu struje četiri puta a vodu sedam puta, izjavio je poslanik Vrhovne rade Sergej Soboljev. U četvrtak je najavljeno i uvođenje viznog režima prema Rusiji, ali se samo desetak sati posle te najave od ideje odustalo. Kako bi i moglo drugačije kada više od tri miliona Ukrajinaca radi u Rusiji. Za sada nedvosmisleni dobitnik situacije oko Krima je ruski lider, jer je Putinov rejting dostigao rekordni nivo u poslednjih pet godina i iznosi 75,7 posto. U poslednjih dve godine rad svog predsednika je podržavalo oko 60 posto stanovnika Rusije. Od kada je počela ukrajinska kriza, ne manjka različitih stavova i analiza, poređenja i zaključaka. U četvrtak je agencija AP iznela stav da su zbivanja oko Krima više od spora o tome da li bi ovo strateško poluostrvo na Crnom moru trebalo da se smatra ruskim ili ukrajinskim, pošto u korenu leži mnogo dublje pitanje - uključajući gnev Rusije zbog tretmana koji prema njoj pokazuje Zapad otkako se 1991. raspao Sovjetski Savez. Jer, SAD „uporno tretiraju Rusiju kao gubitničku stranu“ i „uvlače“ u sastav NATO-a ne samo bivše sovjetske saveznike, kao što su Poljska i Rumunija, već i tri republike koje su bile deo SSSR-a: Letoniju, Litvaniju i Estoniju. PODGORICA: SAMO PROTIV JANUKOVIČA CRNOGORCI nisu uveli sankcije Rusiji! Iako se u prvi mah pomislilo da su „đetići“ pohitali da „udare“ na slovensku braću (prvi put u istoriji), zajedno sa ostalim „silama“ Evropske unije, to se nije desilo. Preživela je ona stara poruka: „Nas i Rusa trista miliona!“ A i kako bi, kada su u četvrtak usred Moskve Crnogorci prezentovali ponudu za predstojeću turističku sezonu, gde će nacionalni avio-prevoznik „Montenegro erlajns“ u saradnji sa tur-operatorom „R tursom“ tokom letnje turističke sezone imati i do 25 letova nedeljno iz Mosve za Tivat i Podgoricu! Uostalom, Rusi u ukupnoj strukturi stranih turista čine 28 odsto. Zabunu je unela pogrešna interpretacija u domaćim medijima visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton. Naknadno je pojašnjeno da se Crna Gora pridružila sankcijama EU protiv bivšeg predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča i članova njegovog režima, a ne Moskve! Odahnuli su Crnogorci posle ovih podataka, posebno oni čiji su preci svojevremeno zbog privrženosti Staljinu i Rusiji „zaglavili“ na Goli otok, i drugi koji slede amanet Svetog Petra Cetinjskog sa samrtnog časa. “PROROČANSTVO“ SOLŽENjICINA SVE što se sada događa u Ukrajini proročanski je predvideo veliki ruski pisac Aleksandar Soženjicin čiji su preci jednim delom iz Ukrajine. Ruski nobelovac je objavio 1998. knjigu „Pad Rusije“ u kojoj je i poglavlje „Slovenska tragedija“. - Antiruska pozicija Ukrajine je upravo to što je i potrebno SAD. Ukrajinske vlasti i služe američkom cilju da oslabe Rusiju. Tako se i došlo brzo do „posebnih odnosa Ukrajine i NATO-a“ i do vežbi američke flote u Crnom moru.Nevolja nas tera da se setimo plana Parvusa 1915, koji je predlagao da se koristi ukrajinski separatizam kako bi se uspešno rasturila Rusija - napisao je Solženjicin. Inače, spomenuti Parvus je zapravo bio Izrail Gelfand koji je predložio nemačkoj vladi da novčano pomognu Lenjinu da sruši rusku imperiju. Ali u Rusiji ne misle svi kao Solženjicin. Povratak Krima Rusiji nisu podržali pisci Vladimir Vojnovič i Ljudmila Ulicka, zatim režiser Eljdar Rjazanov i jedan broj glumaca i muzičara. EVROPSKA UZDRŽANOST U DALjIM KORACIMA PREMA RUSIJI BRISEL - Nametanjem ekonomskih sankcija Rusiji, evropske prestonice bi izgubile isto, ako ne i više nego Moskva. Zbog toga su šefovima država ili vlada zemalja članica EU, koji su se u četvrtak i petak okupili u Briselu da raspravljaju o ukrajinskoj krizi, praktično vezane ruke. Nemačka, Velika Britanija i Francuska, kao vodeće članice, dogovorile su se o pojačanju političkih sankcija, ali pooštrene ekonomske mere još nisu na redu, čak ni posle aneksije Krima. Razlog je jasan: energetske i komercijalne veze između Rusije i zapadne Evrope toliko su čvrste da bi od njihovog prekidanja svi drastično bili na šteti. Dolazeći na samit, francuski predsednik Oland je poručio da će doći do suspenzije političkih odnosa, jer neće biti održan sledeći samit EU-Rusija. Najavio je i nove „pojedinačne sankcije“ zaleđivanjem računa nekim Rusima. I, to bi trebalo da bude sve. Oland je dodao da bi moglo da se pređe i na „treći nivo“ sankcija, ukoliko dođe do nove eskalacije, pokretanja trupa i pretnji, ali to, zasada, nije na dnevnom redu.
Nastavak na Večernje novosti...
.jpg)
