Izvor: RTS, 21.Maj.2009, 16:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija i EU o konfliktima u Evropi
Otvoren redovni polugodišnji samit Rusije i Evropske unije. Glavne teme razgovora ekonomska situacija, konflikti na Kosovu, Kipru, Pridnjestrovlju i Gruziji. Razgovaraće se i o energetskoj bezbednosti Evrope.
Svečanom večerom predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva i lidera Evropske unije u Habarovsku, na istoku Rusije, na 6.100 kilometara i sedam vremenskih zona daleko od Moskve, danas je otvoren samit Rusija - EU. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Zvanični deo redovnog polugodišnjeg samita otvoriće u petak Medvedev i predsednik Češke koja predsedava Evropskom unijom, Vaclav Klaus.
Medvedev je na marginama samita u Habarovsku rekao da je trgovinska razmena Rusije sa inostranim partnerima od početka godine opala približno za trećinu.
Na sastanku posvećenom pograničnoj saradnji sa Kinom i Mongolijom i razvoju istočnih regiona Rusije, Medvedev je rekao da vlasti "ta statistika ne raduje" i nije isključio mogućnost da "u pojedinim robnim kategorijama Rusija vratiti izgubljeno", ali da u nekim drugim to smanjenje "neće uspeti da nadoknadi".
Medvedev je, ipak, postavio zadatak da Rusija u spoljnoj trgovini "povrati ranije uspostavljene cifre", objavljeno je na Internet sajtu Finmarket.ru.
Ističući da je Rusiji saradnja s tihookeanskim regionom "isto toliko važna, kao i saradnja s Evropskom unijom", Medvedev je objasnio da je "ruski daleki istok jedan od ključnih prioriteta za razvoj države i da tu nikakve sumnje ne može biti".
Energetska bezbednost Evrope
Pomoćnik predsednika Prihodko je rekao da će na samitu biti razmatrana saradnja u prevladavanju posledica globalne ekonomske krize, a važna tema biće i pitanje energetske bezbednosti Evrope koja će obuhvatiti i predlog Rusije o potrebi postizanja novih dogovora o saradnji u energetici.
Takođe, kako je rekao Prihodko, razgovaraće se i o međunarodnim pitanjima, uključujući mišljenja o Avganistanu, Pakistanu, nuklearnom programu Irana i rešavanju blikoistočne krize i takvim konfliktima u Evropi, kao što su rešavanje pitanja Kipra, Kosova, Pridnjestrovlja i Gruzije.
Prihodko je rekao da je dalji razvoj kontakata na više planova, uključujući i naddržavi nivo, sa državama EU na osnovu pravednog uvažavanja uzajamnih interesa, jedan od prioritetnih pravaca ruske spoljne politike.
Prema njegovim rečima, između Moskve i Brisela se zbog zajedničkih civilizacijskih pristupa, vrednosti i istorije, razvijaju strateški odnosi.
Prihodko je podsetio da je EU glavni trgovinski partner Rusije, što se objašnjava i visokim nivoom kompatibilnosti privreda.
Itar tas navodi da se prošle godine 52 odsto ruske robne razmene odnosilo na EU, što je iznosilo približno 382 milijarde dolara.
Šef predstavništva EK u Moskvi Marko Franko rekao je da će od međunarodnih pitanja biti razmatrana pitanja od zajedničkog interesa, Moldavija i Kavkaz, a biće reči i o Bliskom istoku i ulozi Rusije u odnosima sa Iranom.
Govoreći o tome da li očekuje da će Rusija pokrenuti pitanje programa EU Istočno partnerstvo o pomoći za šest bivših sovjetskih republika, Franko je rekao da Rusija tu temu može pokrenuti ukoliko želi, kao i da to nije antiruska inicijativa.
Program Istočnog partnerstva uključuje Azerbejdžan, Jermeniju, Belorusiju, Gruziju, Moldaviju i Ukrajinu, i putem njega biće tokom pet godina izdvojeno 600 miliona evra.
