Izvor: Vostok.rs, 30.Sep.2013, 15:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija - PASE: Razgovor ravnopravnih
30.09.2013. -
Moskva namerava da se oslobodi napadnog štićeničkog odnosa Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Na sednici skupštine otvorenoj u Strazburu šef ruske delegacije, predsednik Državne dume Sergej Nariškin predložiće joj da završi monitoring situacije u Rusiji.
Odnosi Moskve i Strazbura ne mogu se nazvati jednostavnim. Iz godine u godinu evropski parlamentarci u pogledu Rusije koriste paternalističku, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << poučnu intonaciju. Stiče se utisak da je reč ne o ravnopravnim partnerima, već o nekoj konstrukciji gde je Rusiji poklonjena uloga mlađeg brata kojeg treba učiti životu i usmeravati u neophodnom pravcu. Članovi PASE više puta i vrlo oštro su kritikovali zakone koje je usvajala Državna duma.
Jedan od poslednjih primera je uvođenje norme prema kojoj nevladine organizacije koje se bave političkom delatnošću od stranih para treba da se registruju u svojstvu stranih agenata. Slično pravilo deluje u mnogim zemljama, uključujući evropske, i ne izaziva nikakve zamerke od strane stranih nevladinih organizacija. Međutim ruskim vlastima ponovo se kači etiketa gušitelja slobode i demokratije. Isto je sa homoseksualnim brakovima koji se u Rusiji ne registruju. Evropski parlamentarci mnogo puta su pozivali Moskvu da brižljivo odmeri sve očigledne minuse takvog nesavremenog i nenaprednog stava sa njihove tačke gledišta. Stalnu i strogo ispolitizovanu kritiku takođe trpe zakoni o strankama, izborima za gubernatore i mitinzima. Međutim predsednik ruskog parlamenta Sergej Nariškin izjavuje da je zemlja učinila sve što je potrebno radi ukidanja monitoringa od strane Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Ipak njeni članovi sa takvom postavkom pitanja teško da će se salgasiti, smatra profesor Aleksandar Gusev.
- Oceni se podvrgavaju kako zakonodavni akti, tako i čisto ekonomski, vezani za unutrašnju situaciju i spoljnotrgovinske odnose. Ali što je najvažnije, monitoringu se podvrgavaju procesi političkog karaktera. Na veliku žalost, mi nismo postali svoji u Parlamentarnoj skupštini SE, mada imamo najveću delagaciju. Oni naravno nisu dužni da nas vole, ali treba da se odnose sa više stpljenja, kao prema bilo kojoj drugoj zemlji koja je član skupštine.
Sergej Nariškin smatra da su Moskva i Strazbur sazreli za nastavak rada u standardnom režimu posmonitorinškog dijaloga. Pri tome Rusija ni malo ne smanjuje ulogu Parlamentarne skupštine SE u regionu i zalaže se za njeno jačanje kao važne institucije jedinstvene Evrope. Radi toga da odnosi zemalja pređu u konstruktivnije tokove potrebna je, čini se, sitnica: prekinuti politizovanje i često neosnovanu osudu ruskog zakonodavstva. Ali upravo ovde nikako ne polazi za rukom da se postigne razumevanje sa evropskim parlamentarcima. Pre godinu dana većinom glasova Parlamentarna skupština SE usvojila je strogu rezoluciju o sitauciji u Rusiji, u kojoj se konstatovalo jačanje autoritarnih tendencija. Nekoliko dana pre otvaranja sednice Nariškin je odbio da putuje u Strazbur. Postavlja se logično pitanje: ko je kriv što se tako potreban dijalog sve vreme spotiče o nove veštačke prepone?
Skidanje monitoring procedura sa Rusije potpuno je ispravan cilj, ali on neće biti skoro realizovan, uveren je član društvene komore Sergej Markov.
- Zemlje Saveta Evrope dele se na nekoliko grupa, uslovno govoreći prvorazrednih, koje su napravile ovaj savet i drugorazrednih, onih koje su se priključile kasnije. I u pogledu njih kao pritisak primenjuje se format monitoringa: da li one odgovaraju normama demokratije ili ne. Ali one koje se dobro ponašaju, na primer, očigledno nedemokratske Letonija i Estonija, u kojima su stvoreni etnokratski režimi, izvedene su van monitoringa. Dešava se i tako: oni koji su podržali bombardovanje Iraka su dobri, demokratski, i nikave procedure nisu potrebne.
Predsednik Državne dume u jednom od intervjua se pitao: zašto evropski parlamentarci smatraju da je moguće ukazivati suverenoj državi koje zakone treba primenjivati, koje ukidati, a koje norme važećeg zakonodavstva treba ispraviti? Ipak Nariškin ide u Strazbur kako bi još jednom pokušao da nađe zajednički imenilac sa kolegama iz Evrope, koje će ipak morati da ublaže svoje strasti za poučavanjem ako žele zaista da se oslobode negativnog i sasvim besplodnog trenda u pogledu Rusije.
Iljja Harlamov,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
