Izvor: B92, 05.Mar.2012, 12:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija: Milost za Hodorkovskog?
Moskva -- Predsednik Rusije zatražio preispitivanje procesa protiv "političkih zatvorenika". Nekadašnji naftni magnat i vlasnik JUKOS-a Mihail Hodorkovski jedan od njih.
Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev zatražio je od državnog tužioca da preispita "osnovanost" presude bivšem naftnom magnatu Mihailu Hodorkovskom, koji izdržava kaznu zatvora.
U saopštenju iz Kremlja se navodi da je Dmitrij Anatoljevič Medvedev >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << državnom tužiocu Juriju Čajki naložio da do „1. aprila analizira legitimnost i osnovanost presuda” protiv 32 osobe, među kojima su i Hodorkovski i njegovi saradnik Platon Lebedev, koji izdržavaju kaznu od 13 godina zatvora.
Odlazeći predsednik je time izašao u susret zahtevu opozicije, koja mu je 20. februara predala listu osoba koje smatra političkim zatvorenicima
Mihail Hodorkovski: Nekadašnji naftni magnat (JUKOS/CC-BY-3.0 - 2001.)
Oslobađanje političkih zatvorenika bio je jedan od zahteva na velikim protestima opozicije u Moskvi posle parlamentarnih izbora 4. decembra.
Uhapšen 2003. godine, Mihail Borisovič Hodorkovski je na dva uzastopna sudska procesa osuđen na 13 godina zatvora zbog „pranja novca” i korupcije u aferi za koju mnogi posmatrači tvrde da je, u stvari, obračun aktuelne vlasti s bisnismenom koji se opirao Kremlju, a finansirao opoziciju.
Mihail Hodorkovski (Михaил Борисович Ходорковский) je jedan od ruskih oligarha, ljudi koji su munjevitom privatizacijom početkom devedesetih godina 20. veka stekli vlasništvo nad vrednim preduzećima i njihovim još vrednijim resursima.
Naftna kompanija JUKOS (ЮКОС; YUKOS) je osnovana 1993. godine, kao Югaнскнефтегaз Куйбышевнефте Орг Синтез, organizacija za istraživanje, eksploataciju i preradu nafte i gasa. U ne baš jasnoj privatizaciji, Mihail Hodorkovski je ceo sistem kupio za srazmerno mali iznos, kroz niz uzastopnih aukcija. To se videlo kada je JUKOS za kratko vreme preuzeo oko 20% ruskog tržišta nafte, ili 2% dnevne proizvodnje nafte u svetu.
Vrednost JUKOS-a se popela na desetine milijardi dolara, sve dok vlasti pod upravom predsednika Vladimira Putina jula 2004. godine nisu ispostavile prvu poresku prijavu sa zahtevom da se plati porez u vrednosti od 7 milijardi dolara.
JUKOS je tvrdio da nije izbegavao da plati porez, nego da je radio u „bescarinskim zonama" unutar Rusije, kako su to radile i kompanije Sibnjeft, Lukoil ili TNK-BP. Poreske stope u bescarinskim zonama su bile 11% u pokušaju da se podstakne razvoj privrede, dok je redovni porez na promet nafte i derivata bio 30%.
Mihail Hodorkovski je okotobra 2003. godine pritvoren zbog izbegavanja plaćanja poreza. Vlasništvo 44% JUKOS-a je tada zamrznuto da bi se sprečilo da njegovi partneri prodaju svoje učešće amerikoj korporaciji Egzon (Exxon). Država je potom prodala kompaniju Juganskjeftegaz (Югaнскнефтегaз) da bi nadoknadila deo od, kako se tvrdilo, US$ 27 milijardi poreskog duga JUKOS-a.
Do 2006. godine je kompanija bankrotirala zbog dugova od US$ 30,8 milijardi na vrednost korporacije od US$ 12,3 milijarde. JUKOS je likvidiran 2007. godine, dok je sudski proces protiv Hodorkovskog (s presudama na 13 godina robije) postao predmet osude Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Kritičari sudskog procesa tvrde da je Hodorkovski bio žrtva političkih obračuna u Rusiji, pre svega zbog svoga angažovanja na strani tadašnjih opozicionih snaga.
