Izvor: Vostok.rs, 29.Okt.2012, 20:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rusija-Evropa: operska integracija

29.10.2012. -

Moskva je primila učesnike konferencije Međunarodne asocijacije Opera Evropa. Ona je održana od 25. do 28. oktobra. Prvi put u ruskoj prestonici su se okupili predstavnici 110 pozorišta iz 33 zemlje sveta.

Činjenica da je ruska prestonica prvi put postala mesto za održavanje ove konferencije začuđujuća je. Kako je rekao u intervjuu za Glas Rusije generalni menadžer asocijacije Nikolas Pajn, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << samo u Moskvi je pet pozorišta koja su članovi organizacije Opera Evropa. To je rekord. Ni u Londonu, ni u Parizu, ni u Berlinu nema takvog broja. Tako da po rečima Pajna, došlo je vreme da se konačno upoznaju svi članovi organizacije sa raznovrsnošću opere zastupljene u ruskoj prestonici.

- Osećam da se kod mojih kolega u Evropi uvećava interesovanje za to što se dešava u Rusiji: za rusku operu, muziku, umetnike, ruske postavke, rusku umetnost. Ima mnogo predivnih stvari koje treba razmeniti. Smatram da mnogome možemo da se naučimo od ruskih pozorišta, gde postoje stalne trupe: solisti, hor, orkestar, tehničari – čitav tim.

Osnovnu temu oko koje je pokrenuta diskusija nazvali su ovako: Kroz gvozdenu zavesu. Fromulacija koja se pojavila još sredinom prošlog veka, činilo bi se, vezana je za politiku pre svega – za podelu sveta na dva tabora. Ali ona je aktuelna i danas. Specijalni predstavnik predsednika Rusije za međunarodnu kulturnu saradnju Mihail Švidkoj prokomentarisao je sitauciju. Po njegovim rečima, kada je srušen Berlinski zid, činilo se da je ideja ujedinjenja Evope realizovana i da će započeti srećni život. Zida nema već više od 20 godina, ali postoji problem viza, razlika u zakonodavstvu, konstatovao je Švidkoj.

Tradicionalne teškoće se pojavljuju prilikom dobijanja dozvola migracione službe u Rusiji, a bez nje ne može da se pozove u pozrište na predstavu strani stručnjak. Ipak problem je, kako pokazuje praksa, rešiv. Tako su na repertoar Muzičkog pozorišta Stanislavskog i Nemirovič-Dančenka ušle dve predstave koje je postavio čuveni koreograf Džon Nojmajer. Nedavno je održana premijera opere San letnje noći Britna u zajedničkoj postavci sa Engleskom Nacionalnom operom. A u Boljšom teatru je već tri svoja operska rada predstavila američki reditelj Frančeska Zambelo.

Evropska pozorišta takođe pozivaju ruske reditelje. Ali u celini, po mišljenju ruskih eksperata, zapadne kolege se često odnose prema ruskom operskom pozorištu kao prema sirovinskoj bazi. Potrebni su im talentovani pevači kako bi učestvovali u njihovim predstavama. Najtraženiji ruski izvođači ponekad su primorani da menjaju državljanstvo kako bi olakšali putovanja iz zemlje u zemlju za vreme gostovanja.

Sve ove probleme pokrenuli su učesnici konferencije Opera Evropa, govori reditelj Dmitrij Bertman.

- To što su oni došli u Rusiju vrlo je važno, zato što će makar videti one procese koji se dešavaju u Rusiji. A mi imamo čime da se ponosimo. Imamo ogromnu istoriju. Na Zapadu smatraju: oni su učinili veliko otkriće, opere se igraju sada u savremenim kostimima. Ali još Evgenija Onjegin u postavci Konstantina Stanislavskog je igran u kostimima s početka 20. veka. I meni se čini da treba da nas slušaju isto tako pažljivo kao što mi slušamo Evropu.

Moguće da je učesnicima seminara Tržište zajedničkih postavki, održanog u ovkiru konferencije, već pošlo za rukom da se dogovore o nekim konkretnim projektima. Tada ne samo profesionalci, već i široka publika, moći će da oceni korist od sličnih susreta.

Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti    

Nastavak na Vostok.rs...