Izvor: Politika, 21.Jun.2013, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusi nezainteresovani za američki predlog
Vladimir Putin izjavio da njegova zemlja ne može da dozvoli narušavanje postignutog balansa sistema strateškog odvraćanja
Apel američkog predsednika Baraka Obame, izrečen u sredu ispred Brandenburške kapije u Berlinu, da bi svetski nuklearni arsenal trebalo smanjiti za trećinu, nije naišao na posebno uzbuđenje u Moskvi. Ono u čemu se razlikuju ruski eksperti u odnosu na američke jeste pristup nuklearnom potencijalu. Nuklearni arsenal zaista predstavlja element >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bezbednosti Rusije, a smanjenje tog arsenala uticalo bi na njegovu modernizaciju za koju je potreban novac i vreme, veruju u Moskvi.
Sem toga, među ruskim stručnjacima vlada uverenje da je smanjenje nuklearnog arsenala nešto što se ne tiče samo Vašingtona i Moskve, već i drugih nuklearnih sila, pre svega Francuske, Velike Britanije i Kine. Uz to, sve je više zemalja koje, poput Severne Koreje, već uveliko rade na obezbeđivanju sopstvenih atomskih bombi, pošto se u praksi pokazalo da je to najsigurniji način da se potencijalni agresor odvrati od eventualno planiranih pohoda.
Iz Obamine ponude se ne vidi jasno kakav bi onda bio raspored snaga kada su u pitanju nuklearni potencijali. Pošto uopšteno smanjenje arsenala za trećinu može da znači i da će oni koji i sada imaju najviše atomskih bombi u novoj situaciji biti, praktično, još nadmoćniji.
Obamin predlog, kako mnogi tumače, sračunat je da bude zabeležen kao glavno istorijsko nasleđe njegove vladavine, dok je u Moskvi primljen hladno: ruski predsednik Vladimir Putin je izjavio da njegova zemlja ne može da dozvoli narušavanje postignutog balansa sistema strateškog odvraćanja „jer bi prihvatanjem predloga američkog predsednika bila narušena efikasnost ruskih nuklearnih snaga”.
Zamenik ruskog ministra inostranih poslova Sergej Rjapkov rekao je da bi pre bilo kakvog razmišljanja o smanjenju nuklearnog potencijala trebalo u potpunosti ispuniti uslove iz dogovora START-3, kao i rešiti problem širenja američke protivraketne odbrane u Evropi.
Sa druge strane, Amerikanci „privrženost” Rusa nuklearnom arsenalu tumače činjenicom da armija SAD, u klasičnom naoružanju, ozbiljno prednjači u odnosu na svog suparnika. Ovakvo razmišljanje ima opravdanja i u činjenici da Rusija ne angažuje svoje kopnene trupe van granica otadžbine u istoj meri u kojoj to rade Amerikanci.
Nema sumnje da će ova tema dominirati i samitom „Velike dvadesetorice” koji bi trebalo da bude održan u septembru u Sankt Peterburgu. Da li je to prilika da se nađe rešenje koje bi moglo da zadovolji i američku i rusku stranu, a da istovremeno ne ugrožava druge postojeće nuklearne sile kao i one koje ka toj ligi teže, teško je pretpostaviti.
Mnogi posmatrači u svetu Obamin apel sa Brandenburške kapije tumače više kao poruku Amerikancima, u okviru pokušaja Vašingtona da popravi finansijsku sliku u zemlji i dodatno rastereti vojni budžet, čime bi sigurno obezbedio prostor za obezbeđivanje novih tehnologija.
Međutim, Obamin predlog se nije dopao mnogima u SAD. Predstavnici opozicione Republikanske partije ocenili su ga nepravovremenim i istakli mogućnost da isti bude protumačen kao slabost oružanih snaga SAD, pa i zemlje uopšte.
„Ne verujem da bi Amerikanci podržali strategiju predsednika koja bi kao rezultat imala samo slabljenje naših snaga za odvraćanje i mogućnosti reagovanja prema mogućim opasnostima”, izjavila je senatorka Nju Hempšira Keli Ajot i pozvala Obaminu administraciju da sa Moskov komunicira sa pozicije sile, uključujući i nesaglasnost oko rata u Siriji.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 21.06.2013
