Izvor: Vostok.rs, 29.Jun.2013, 17:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Remek-dela Ticijana: iz Rima u Moskvu
29.06.2013. -
Remek-dela velikog majstora italijanske Renesanse Večelija ticijana na tri meseca uselila su se u sale Moskovskog muzeja likovnih umetnosti Puškin. Još do nedavno ovih 11 slika, sakupljenih iz muzeja raznih graodva Italije, bilo je u sastavu velike izložbe u Rimu. Sada u Moskvi kao da je nastavak ugledne italijanske izložbe. I to već postaje tradicija.
Prošle godine iz Rima u Moskvu isto >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << tako su se „preselila“ platna velikog majstora Karavađa – njegovih dela praktično nema u ruskim kolekcijama. I platna Karavađa, i mnoge slike Ticijanove izložbe pre se nisu ni izlagale u Italiji. To je znak posebnog poverenja italijanske strane, smatra direktor Muzeja Puškin Irina Antonova. Srećni smo što možemo da poklonimo našoj publici ova dela. Zaista, u gostima u muzeju je veliki umetnok. Ticijanova dela nemamo u našoj kolekciji. Kod nas postoji jedan portret o kojem stručanjci diskutuju. Moguće da je to Ticijanova slika, ali jednodušnog mišljenja nema.
Ukupno 11 slika čini moskovsku izlođbu, ali ona daju punu predstavu o Ticijanovom stvaralaštvu – upravo sa takvim ciljem i birane su slike, primećuje italijnaski stručnjak Đovani Vila.
Ticijan je objedinio u sebi veličinu Mikelanđela, prefinjenost Rafaela. Pošlo mu je za rukom da u svojoj umetnosti prikaže tajnu svetog, lepotu svetovnog, raznovrsnost ljudskih tipova i protreta. Tako je on dostigao uspeh u raznim žanrovima slikarstva.
Ticijan je još napravio svoju formulu ženske lepote koja se razlikuje od formula drugih titana Renesanse, tvrdi u intervjuu za Glas Rusije istoričar umetnosti Viktorija Markova.
- Za Leonarda da Vinčija to je Đokonda, za Rafaela – Dona Vilata, a za Ticijana Flora. Lik koji je napravio Ticijan, ne samo Flora, već i svi drugi, zadivljuje životnošću. To nije neki nedostižni ideal višeg savršenstva. I u tome je Ticijanovo svojstvo: on je i težio ka tome da sam život predstavi u svojim delima publici.
Flora se smatra simbolom Ticijanovog stvaralaštva. Do pronalaska štampe to je bila najkopiranija slika majstora. Krajem 19. veka direktor galerije Ufici, gde se ona čuva, čak je izdao specijalnu naredbu po kojem je Floru moglo da kopira najviše pet umetnika istovremeno.
Danaja je takođe jedna od najpoznatijih slika u svetu. I zanimljivo je što taj mitološki siže zanima umetnike do danas. Govori ambasador Italije u Rusiji Antonio Szandari Landi.
- Ovih dana se na Venecijanskom bijenalu prikazuje efektna instalacija ruskog umetnika Vadima Zaharova koja obrađuje mit o Dnaji i zlatnoj kiši od koje žene mogu da se zaklone kišobranom. I meni se čini da takvo presecanje raznih vidova umetnosti i različitih tumačenja mita sa distance od oko 500 godina može da bude vrlo zanimljivo.
Očigledno nije uzalud francuski umetnik Ežen Delakroa svojevremeno rekao: Svi smo mi krv i meso Ticijana.
Jelena Andrusenko,
Izvor: Glas Rusije, foto: predostavleno posolьstvom Italii
