Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 12.Okt.2012, 14:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Raša tudej: Nobelove kontroverze

MOSKVA, VAŠINGTON, OSLO -

Izbor dobitnika Nobelove nagrade za mir je tokom istorije često bio u najmanju ruku kontroverzan - Gandi je, recimo, nikada nije dobio.

"Gandi nikada nije dobio Nobelovu nagradu za mir, a (bivši američki potpredsednik) Al Gor jeste. Ironijom dostojnom Kafke i Orvela tvorci trajnog rata se ponekad nagrađuju za donošenje privremenog mira, a nekada ne učine ni toliko", ocenjuje "Raša tudej" (RT).

Evropska unija ovogodišnji >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je dobitnik Nobelove nagrade za mir, saopštio je danas Nobelov komitet.

Ruska televizijska stanica podseća da je aktuelni američki predsednik Barak Obama dobio nagradu 2009. godine, a da je njegova nominacija podneta 1. februara te godine, samo par nedelja pošto je položio zakletvu kao američki predsednik.

"Obama je od tada potpisao zakon kojim je omogućeno pritvaranje američkih državljana na neodređeno vreme, vodio je rat bespilotnim letelicama u Jemenu i Pakistanu, rat u Libiji i protiv pobune u Avganistanu", napominje RT.

Međutim, čak i pokušaji da se donese konzervativnija odluka, ponekad se vraćala kao bumerang.

Prošle godine, Nobelov komitet je odlučio da nagradu dodeli trima ženama za mirnu borbu za bezbednost žena i njihovo pravo da učestvuju u izgradnji mira. Dve od njih, predsednica Liberije Džonson Sirlif i njena zemljakinja, aktivistkinja Lejmah Gbove su se prekjuče sukobile - kada je Gbove javno kritikovala Sirlif što se ne bori protiv korupcije i nepotizma u Liberiji.

Liberijska Komisija za istinu i pomirenje je čak stavila Sirlifovu na spisak 52 ljudi koje bi trebalo kazniti za ratne zločine jer su osamdesetih podržavali bivšeg gospodara rata i predsednika Čarsla Tejlora.

Nekoliko decenija ranije, Nobelova nagrada je 1973. godine dodeljena sevenovijetnamskom lideru Le Duk Tou i američkom državnom sekretaru Henriju Kisindžeru. Tou je odbio nagradu rekavši Kisindžeru da mir još nije uspostavljen u Južnom Vijetnamu, a Kisindžer je svoju "ponizno prihvatio".

Kisindžer je "pre, tokom i posle primanja nagrade, doveden u vezu s ubistvom, ratnim zločinima i pomorom civila u Istočnom Timoru, Pakistanu, Grčkoj, Kipru, Čileu, Argentini, Kambodži, Laosu i Vijetnamu", navodi ruska televizijska stanica.

I jedan od ovogodišnjih kandidata, predsednik Mjanmara Tein Sein, koji je nominovan zbog zasluga u tome što ublažio represivni vojni režim, doveden je u vezu sa konfiskovanjem zemlje seljacima i prodajom tih parcela oficiru paravojne jedinice koja ga je koristila za proizvodnju amfetamina, navodi RT.

Spisku koji navodi RT, mogao bi se dodati i bivši finski predsedik Marti Ahtisari, koji je 2009. godine dobio Nobelovu nagradu za mir za "izuzetne napore u rešavanju međunarodnih sukoba."

U objašnjenju norveškog odbora za dodelu nagrade navedeno je između ostalog da je 1999, a potom od 2005. do 2007. u veoma teškim okolnostima posredovao u rešavanju sukoba na Kosovu. Njegovi napori od 2005. do 2007. godine su rezultirali takozvanim Ahtisarijevim planom za Kosovo. Pomenuti plan nisu prihvatili ni Savet bezbednosti, ni Srbija, jedna od strana u tom, sudeći po nagradi, "uspešno rešenom sukobu".
Pogledaj vesti o: Moskva,   Vašington,   Evropska Unija

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...