Izvor: Blic, 18.Okt.2017, 21:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RUSIJA NAS OPET PRITISKA ZA NIŠ Moskva ispituje granice svog uticaja na Vladu u Beogradu
Humanitarni centar u Nišu postaje glavna tačka pritiska Moskve na Beograd, a stav prema ovoj konkretnoj instituciji za Ruse je pokazatelj klime i odgovor na pitanje: da li je Srbija i dalje vojno neutralna?
Kao i obično, pomenuti pritisci kanališu se kroz diplomatske aktivnosti: predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se juče sa ambasadorom Rusije Aleksandrom Čepurinom, koji je istakao potrebu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da se, zbog obima posla, što pre reši status Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu. Predsednik Vučić je naglasio da će Srbija, u skladu sa politikom nezavisnosti i vojne neutralnosti, dalje razvijati dobre odnose s Rusijom, u obostranom interesu - ali o rešenju konkretnog “problema”, makar u zvaničnom saopštenju, nije bilo reči.
Pravi razlog ruskog nezadovljstva bazira se najpre na činjenici da odnedavno osoblje i vojnici NATO imaju puni diplomatski imunitet u Srbiji, što se do sada uskraćivalo zaposlenima u niškom centru. Naime, potpis na sporazum kojim bi Rusima bio omogućen takav status niko od državnih zvaničnika Srbije nije stavio još od 2014. godine.
Sastanak Vučić - Čepurin, indikativno, dolazi samo nekoliko dana nakon što se (verovatno privremeno) primirio “rat” između ministra Aleksandra Vulina i američkog ambasadora Kajla Skota. Povod “rata” su naizgled bila trvenja oko renomea Vladimira Lazarevića, haškog osuđenika i generala srpske vojske, ali, kako je “Blic” pisao, pravi uzrok bilo je nezadovoljstvo Amerikanaca zbog vojne saradnje s Ruskom Federacijom. Sada su uledili pritisci iz Moskve, i to preko omiljene, “humanitarne” teme.
I to je, očigledno, sudbina malih zemalja, konstatuje Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku.
- One su pod konstantnim pritiskom koji, evidentno, dolazi i sa jedne i sa druge strane. Poverenje je bez sumnje narušeno i pitanje ruskog centra se postavlja kao pitanje procene vojne neutralnosti i sklonosti Srbije zapadnim vrednostima - kaže ona za “Blic”. Nepoverenje između Zapada i Rusije toliko je visoko da centar - ustanova koja okuplja svega četrdesetak ruskih i srpskih profesionalaca - postaje značajno pitanje o kojem se mora raspravljati na najvišem nivou.
- Ne bi valjalo da se akcijama pojedinaca u ovom slučaju nanese šteta našem položaju. Da li je pridavanje tolikog značaja centru opravdano ili ne, sada je irelevantno jer imamo situaciju da je nepoverenje toliko veliko da se sužava prostor za manevar. Zasad nema znakova relaksacije odnosa Rusije i SAD, a mi ćemo trpeti pritiske sve dok budu trajale tenzije između njih - zaključuje Joksimović.
A koje će biti posledice odbijanja Beograda da ruskom centru podari povlašćen položaj? Iako je Rusija velika svetska sila, te posledice bile bi male ili nikakve, rekao je nedavno u razgovoru za “Blic” analitičar Dušan Janjić.
- Možda će biti posledica po političke karijere nekih ljudi koji zavise od ruske podrške... Po pitanju ekonomske saradnje takođe ne bi trebalo da bude problema, a što se tiče Kosova - Rusi su jasno rekli da će podržavati stav Beograda - rekao je tada Janjić.
Šta Rusi žele?
Diplomatski status za zaposlene u centru, na kojem ruska strana već tri godine intenzivno insistira, zapravo je zaštita od bilo koje vrste krivičnog gonjenja u zemlji domaćina, a diplomatski pasoš potvrda da njegov vlasnik uživa taj imunitet. U slučaju da se radi o objektu koji uživa diplomatski status, a na čemu takođe insistiraju Rusi, nijedan državni organ ne bi mogao da uđe u njega - bez saglasnosti šefa tog centra. Nepovrediva je i dokumentacija, prepiske, pa čak i u slučaju izbijanja rata. Kao i kada je reč o diplomatskom predstavništvu, roba upućena centru bila bi izuzeta od carine, odnosno PDV, i ne bi bila pretresana...
.jpg)
