Izvor: Blic, 02.Avg.2017, 09:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putin se kladio na Trampa i SPEKTAKULARNO IZGUBIO
Nešto više od godinu dana otkako su se Rusi navodno umešali u američke izbore, diplomatsko urušavanje - razaranje odnosa Moskve i Vašingtona kakvo nije viđeno decenijama - polako uzima zalet.
Ruski predsednik Vladimir Putin "kladio" se da će Donald Tramp, koji je godinama blagonaklono govorio o Rusiji i njenom predsedniku, tretirati njegovu naciju onako kako je priželjkivao da bude tretirana na Zapadu. Odnosno, kao supersilu kakva je nekada bila ili makar >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kao moćnu zemlju s kojom bi nakon dve dekade zanemarivanja trebalo obnoviti odnose.
To mu se sada obilo o glavu kao bumerang i to na, kako pišu američki mediji, spektakularan način. Ako su sankcije koje je Kongres usvojio prošle nedelje prenele ikakvu poruku Kremlju, onda je ona jasna - Trampu su ruke vezane u odnosima s Moskvom i to verovatno na duži period.
Samo nekoliko nedelja otkako su dvojica lidera satima razgovarala u, reklo bi se, prijateljskom okruženju na samitu G20 u Hamburgu, izgledi da će se bilo šta od Trampovih najava u odnosima sa Moskvom ostvariti spali su na minimum i čine se dalje nego ikada. Kongres nije spreman da oprosti aneksiju Krima, niti da dozvoli obimno reinvestiranje u rusku energetiku. Nove sankcije prošle su izglasavanje u koaliciji demokrata (koje krive Putina za poraz svoje kandidatkinje Hilari Klinton na izborima) i republikanaca koji se plaše da njihov predsednik ne shvata s kim ima posla u Moskvi.
S druge strane, Putin, poznat kao odličan taktičar, ali slabiji strateg, odlukom da protera stotine američkih diplomata ponovo menja kurs. Za sada, mišljenja su američki zvaničnici i spoljni stručnjaci, Putin smatra da njegova prednost leži u eskaliranju spora, u stilu hladnog rata, pre nego suptilnim pokušajima da manipuliše novonastalim događajima kombinacijom sajber-napada i informativnog rata, piše "Njujork tajms". Sledeći njegov odgovor očekuje se 1. septembra, što ostavlja vremena za manevrisanje. Ono što je sigurno, Putin, koji je verovao da je blizu uspostavljanja nove ekonomske saradnje sa SAD i Evropom, sada je svestan da će sankcije, uvedene 2014. nakon aneksije Krima, teško biti umanjene ili ukinute, što se vrlo negativno odražava na rusku ekonomiju, pre svega u sferi energetike.
- Jedan od glavnih Putinovih ciljeva jeste da Rusija bude tretirana kao da i dalje postoji Sovjetski savez, nuklearna sila koja mora biti poštovana i koje se treba plašiti. I mislio je da će to dobiti od Trampa. Ipak, Rusi su svesni haosa u Beloj kući i nivoa nepredvidivosti, što im polako uliva nervozu. Stoga su se vratili starim navikama, a proterivanje diplomata jedna je od najstarijih - kaže Angela Stent, stručnjak za evroazijska, ruska i istočnoevropska pitanja na Univerzitetu u Džordžtaunu.
Stručnjaci sa Zapada slažu se u jednom - već neko vreme se nalazimo u novom hladnom ratu i bilo kakva nada za kratkoročni boljitak sada je ugašena.
Slično razmišlja i dr Dušan Janjić, politički analitičar iz Foruma za etničke odnose, koji kaže za "Blic" da ovakav razvoj događaja nije bio nepredvidiv.
- Očigledno je da politička javnost u Srbiji pa i političari navijaju za svoje prognoze i želje, a ne za činjenice. Prva je da je Republikanska stranka uvek stranka vojno-industrijskog kompleksa i bilo je apsolutno jasno da ko god dođe na čelo, posle dva mandata demokrata, da će raditi na jačanju vojske u odnosu na Volstrit. Ono što se očekivalo da će se dogoditi i događa se, to je da su odnosi Rusije i Amerike ušli u kritičnu fazu u kojoj Amerika gleda da ne verifikuje Rusiju kao drugu supersilu. Jer, u stvari Putin je taj koji pokušava preko jakog uticaja u Siriji i Iraku, i očigledno propale američke politike prema Evropi, da nametne predstavu o bipolarnosti. Amerika to neće prihvatiti jer je njen strateški cilj saradnja sa Kinom. Ono što je zajednički interes i što se moglo predvideti jeste da se konfrontacija seli na Pacifik. Ta konfrontacija treba da za 10 godina izvede Kinu na svetsku scenu - smatra Janjić.
I dr Jovo Bakić, sociolog, za naš list objašnjava da "velike sile imaju svoje interese i da to ne zavisi od pojedinaca".
- To se najbolje vidi sada. Tramp bi želeo, on jeste davao signale da želi da dođe do promene odnosa između SAD i Rusije, ali to nije lako zato što su pokrenute mašine države koje su inertne. Kada se sankcije jednom uvedu, jako teško se ukidaju. Tramp je došao na čelo SAD pod tom hipotezom da su mu Rusi pomogli. On je imao i neke pohvalne izjave o Putinu i Putin o njemu i sve je to negde svedočilo da postoji mogućnost otopljavanja odnosa, što bi imalo dobre posledice za ceo svet, a posebno za Srbiju. Međutim, postoje ti interesi tzv. duboke države. To je jedan aparat i obaveštajno-bezbednosni i vojno-industrijski kompleks kojima je u interesu da ne dođe do spuštanja lopte - kaže Bakić.
On smatra da će se dvojica lidera truditi da zaustave tu mašineriju, ali da je sve i dalje na dugačkom štapu.
- Tramp mora da dokaže da je dobar američki rodoljub i patriota. To je jedna mašinerija pokrenuta pre tri godine (kada su prvo uvedene sankcije, prim. aut.) i sada se teško zaustavlja. Verujem da će obojica uložiti napor da se to desi, ali dovoljno je da neka varnica izbije na nekom delu sveta gde su američki i ruski interesi međusobno suprotstavljeni i da odmah imate nemogućnost dogovora - kaže Bakić.
Opasno je, naposletku, onda kada emocije nadvladaju, odnosno kada odnosi krenu da se sa državno-diplomatskih sele na lične - a oba predsednika su temperamentna i lično doživljavaju nesuglasice. Rizik je utoliko veći jer se obe zemlje trenutno sudaraju u Siriji i oko Baltika, kao i u Evropi.
- Najopasnije je onda kada strah preraste u ljutnju u odnosima s Rusijom - pišu američki mediji.
Džordž Kenan, arhitekta strategije hladnog rata, još 1947. je zapisao: "Politika SAD prema SSSR mora biti dugoročna, strpljiva, ali odlučna i čvrsta u zaustavljanju ruskih ekspanzija."
Prenaduvane brojke
Nejasno je i dalje koliko će odluka Putina da protera diplomate uticati na odnose. Dok ruski mediji prenose da će diplomatama (njih 755) biti zabranjeno da rade, američki mediji pišu da u Rusiji čak i nema toliko njihovih diplomata. Stejt department je 2013. izneo izveštaj prema kojem u američkoj ambasadi u Moskvi i tri konzulata radi 934 "lokalaca" od ukupno 1.279 zaposlenih. To znači da ostane oko 345 Amerikanaca, od kojih većina njih prijavljuje da ih maltretiraju ruski zvaničnici. Naravno, tu je i dosta nediplomata koji rade pri američkoj vladi, od stručnjaka zaposlenih u raznim odeljenjima od energetike do poljoprivrede, pa do široke mreže špijuna od kojih neki rade i pod diplomatskom maskom.
Tramp - marioneta Kongresa
Novim paketom sankcija američki Kongres ne samo da je pogodio Rusiju, a indirektno i Evropu, već je i vezao ruke Trampu, čime je drastično umanjio sposobnosti najbolje nemilitantne alatke dostupne SAD u spoljnjoj politici - predsednika. Gotovo jednoglasno izglasavanje novih sankcija Rusiji, Iranu i Severnoj Koreji pokazuje da je establišment za čvršću spoljnu politiku. Kako tumači list "Forin polisi", to je otvoren pokušaj da se pitanje spoljne politike uzme iz ruku predsednika i prenese u Kongres.
Janjić: Srbija - rubna oblast za njih
- Pošto nismo mogli da nađemo sebe, počeli smo da maštamo, da smo mi maltene pitanje o kome se Moskva i Vašington dnevno dogovaraju. Mi smo zapadno krilo bliskoistične krize, ne čak ni centralne Azije. S obzirom na to da se oružani sukobi i borba protiv terorizma polako sele iz Sirije i Iraka, normalno je da se i pritisak seli ka Balkanu. Dakle, i za jedne i druge, pošto nismo nigde, ni kao Crna Gora u NATO, ni u savezu sa Rusima, ni u EU, mi smo tzv. rubna oblast. Tu su najžešći konflikti. Budimo sigurni da u ovom momentu Amerika jasno pokazuje svoj interes - Kosovo, BiH, Crna Gora, a Srbija da se prilagodi. Koji će naš odgovor biti, od toga zavisi dalje reakcije - kaže Janjić.
On dodaje da je stoga i kritično ono o čemu ovih dana govori srpski šef diplomatije Ivica Dačić, kako kaže, bez ikakve odgovornosti.
- Priče o podeli, o razmeni teritorije, to znači obnova nestabilnosti u rubnim područjima za NATO i Rusiju, odnosno kandidovanje ovih prostora za novo krizno područje. U toj perspektivi treba očekivati samo jedan odgovor Trampa, a on neće biti ekonomski već vojni - jačanje bezbednosti oko Srbije i pregovaranje sa Rusijom kada sve drame prođu, da se samo verifikuje da smo mi deo te operativne NATO zone - zaključuje Janjić.
Pogledaj vesti o: Vašington
