Izvor: B92, 17.Apr.2014, 10:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Putin: Hoće da nas cepaju kao SFRJ

Moskva -- Ruski predsednik Vladimir Putin kaže da postoji želja da se Rusima i Ukrajincima uradi isto što i SFRJ - da se "pocepaju na deliće i da se njima manipuliše".

Putin nije želeo da direktno nekoga optuži, ali je rekao da u svetu postoje "mnoge sile, a da se neke od njih plaše veličine Rusije".

Ruski predsednik je u 12. godišnjem televizijskom odgovaranju na pitanja građana rekao i da neće biti nove >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << "Gvozdene zavese", a naveo je i da Kijev "gura Ukrajinu u ambis tako što umesto pregovora, na građane šalje tenkove".

Putin je naveo da je poverenje Rusije prema SAD izgubljeno i da se Amerikanci ponašaju kako žele.

"Jugoslavija, Kosov, Irak, Libija... A kada se mi borimo za svoje interese, onda nas osuđuju", rekao je Putin.

Ruski predsednik je odbacio i kao besmislene tvrdnje da se na istoku Ukrajine nalaze ruske trupe ili specjialci i naveo da je oružje podiglo lokalno stanovništvo kako bi se odbranilo.

On je istakao i da se nada da neće morati da šalje vojsku u Ukrajinu, a priznao je i po prvi put da su pre referenduma na Krimu boravili ruski vojnici.

Više od dva miliona pitanja

Putin odgovara na pitanja građana koja pristižu telefonom, smsom, mejlom ili preko videa, a do početka sesije pristiglo ih je čak dva miliona. Očekuje se da će ruski predsednik govoriti više od pet sati. Kako je rečeno tokom emisije, svakog minuta je stizalo još po 90 video pitanja.

"Naoružani ljudi na istoku Ukrajine su lokalno stanovništvo, a glavni dokaz za to je činjenica da su bukvalno skinuli maske. Vlasti bi trebalo da sa njima razgovaraju kako bi rešili probleme, a ne da tamo šalju tenkove", rekao je Putin.

Putin je podvukao da je rekao zapadnim partnerima da ti ljudi "ne idu nigde i da nemaju gde da odu".

"Oni su gospodari svoje zemlje i sa njima se mora razgovarati", rekao je Putin.

Putin je poslednje poteze ukrajinskih vlasti nazvao "ozbiljnim zločinom", a rekao je i da se do rešenja može stići samo kompromisom, ali da pregovora sa Kijevom neće biti "dok se ne prizovu svesti".

"Pokretanje vojne operacije je jedan od ozbiljnijih zločina aktuelnih vlasti u Kijevu. Da li su poludeli? Šalju tenkove, avione, oklopna vozila, naoružanje. Na koga? Na sopstveni narod, da li su zaista izgubili razum", rekao je on.

Putin je naveo da kontakti ipak postoje sa vlastima u Kijevu, iako ih Rusija smatra nelegitimnim.

"Neće biti nove Gvozdene zavese"

Javio se i Snouden

Bivši saradnik NSA Edvard Snouden bio je jedan od dva miliona ljudi koji su poslali pitanja Vladimiru Putinu, a zanimalo ga je prisluškivanje građana. Opširnije u posebnoj vesti.

Ruski predsednik je rekao da je zbog svega najvažnije da se razmišlja o tome kako da se izađe iz ove situacije i da se ljudima "pruži istinski dijalog, a ne samo neka predstava".

Istakao je i da veruje da su razgovori u Ženevi veoma važni, kao i da "neće biti novog podizanja Gvozdene zavese".

"Neće biti nove Gvozdene zavese. Rusija se neće odseći od ostatka sveta", rekao je Putin.

Ruski predsednik je rekao i da se nada da oni koji su došli na vlast posle "pada Viktora Janukoviča" shvataju gde vode svoju zemlju.

"Nadam se da će ljudi uspeti da razumeju u kakav ambis srlja Kijev i da sa sobom vuče celu zemlju", rekao je Putin.

Kriza u Ukrajini je ključna tema u 12. Putinovom odgovaranju na pitanja građana preko televizije, a do početka sesije je stiglo više od dva miliona pitanja.

"Bilo je specijalaca na Krimu"

Teško pričati sa EU

Na pitanje o odnsosu sa EU Putin je rekao: "Teško je razgovarati sa ljudima koji šapuću u svojim domovima, plašeći se da ih Amerikanci slušaju".

Na pitanje o tome ko su ljudi u uniformama bez oznaka na Krimu, Putin je rekao da su u pitanju pripadnici "lokalnih odreda za samoodbranu", ali je priznao i da su oni imali podršku ruske strane.

"Ruske trupe su bile na Krimu pre referenduma, jer je bilo neophodno da se omogući građanima da sami donesu odluke o regionu. Naravno da su odredi za samoodbranu imali podršku ruskih vojnih lica. Oni su delovali adekvatno, kao što sam već rekao, veoma odlučno i profesionalno", rekao je Putin.

Ipak, ruski predsednik je rekao da to ne znači da je Krim preuzet silom, već samo da su na "adekvatan način, pomoću specijalnih snaga stovreni uslovi da stanovnici Krima donesu odluke".

Putin je naveo da Rusija ima pravo da pošalje vojsku u Ukrajinu, ali da se nada da neće morati da iskoristi to pravo

"Veoma se nadam da neću biti primoran da iskoristim ovo pravo", rekao je Putin, podsećajući da je 1. marta dobio dozvolu Gornjeg doma doma parlamenta da pošalje trupe na ukrajinsku teritoriju.

Putin je naveo i da će Rusija ubrzati proces prelaska bankarskog sistema Krima na rublju.

"Ne treba nam Aljaska"

Ključna tema prva dva sata Putinovog razgovora sa građanima bila je situacija u Ukrajini, a zatim su počela da pristižu i pitanja vezana za druge teme.

Atmosferu u studiju je prilično opustilo pitanje o Putinovom stavu prema Aljasci, a žena po imenu Larisa ga je upitala da li bi Rusija mogla da uskoro povrati tu teritoriju.

"Larisa, šta će nam Aljaska? Imamo dovoljno hladne zemlje. Ne, nemamo planove oko vraćanja Aljaske, jednom smo je prodali, ne treba nam opet", rekao je Putin, posle čega se u studio prolomio smeh.

Ubrzo je razgovor povratio ozbiljniji ton, a tema je bila "ekspanzionistička politika NATO-a".

"Nema straha. Ni ja se ne plašim, niti bi bilo ko drugi trebalo da se plaši NATO ekspanzionizma", rekao je Putin.

Ruski predsednik je ocenio i da je odbrambeni rakteni sistem NATO u stvari predstavlja ofanzivni sistem o kom SAD odbija da pregovara.

Prošle godine Putin govorio 4 sata i 48 minuta

Izvori u Kremlju nisu mogli da predvide koliko će trajati današnje obraćanje ruskog predsednika, ali je Putin svih 12 puta govorio sve duže i duže, a prošle godine najduže - četiri sata i 48 minuta.

Dužina programa zavisi od predsednika, od toga koliko aktivno pitanja budu upućivana, a izvesno je samo da će to trajati nekoliko sati, rekao je Peskov, a prenela ruska agencija Itar-Tas s.

Prema njegovim rečima, ove godine mnogi građani koji su zvali, izrazili su podršku šefu države povodom situacije na Krimu i Ukrajini. Nisam dobio nijedan protest, nijedno neslaganje (s Putinovim stavovima), rekao je Peskov i istakao da je on lično pogledao desetine hiljada pitanja upućenih predsedniku.

"Narod kaže - hvala ti za Krim! Mnogi su pitali kako mogu da pomognu, izrazili svoju nameru da daju novčani prilog za izgradnju mosta u zalivu Kerče (veza sa Krimom). I taj entuzijazam manifestovan je u brojnim apelima koja mogu samo da prijaju", rekao je Peskov.

Ove godine, građani su mogli Putinu da se obrate telefonskim pozivom, sms porukom i imejlom, kao i preko videa.

Takođe, ovog puta i stanovnici dva nova entiteta, Krima i Sevastopolja, mogu da postavljaju pitanja i za njih je otvoren poseban telefonski broj, a poziv se ne naplaćuje.

Nastavak na B92...

Nezavisne Novine: Dva miliona pitanja za Putina, u centru pažnje Ukrajina

Blic: Putin: Gluposti, nema ruskih trupa na istoku Ukrajine