Izvor: Vostok.rs, 04.Okt.2015, 10:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pričamo i glorifikujemo NATO standarde, šta ćemo sada?
04.10.2015. - Od džamije do suhoja
Piše Miroslav Lazanski
Ko to u svetu može da ima nešto protiv toga što ruska avijacija bombarduje položaje Islamske države?
Vladimir Putin će biti zapamćen kao najsposobniji ruski državnik 21. veka. Prvo je u Moskvi otvorio najveću džamiju u Rusiji, a onda je poslao svoju borbenu avijaciju da uništi Islamsku državu u Siriji. To jest, Rusi nemaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << ništa protiv muslimana, ali imaju protiv terorista. S druge strane, predsednik Barak Obama tvrdi „da se režim u Damasku ne sme pomagati čak i da posle njega dođe na vlast još gori režim“. Logika rata u Vijetnamu: spasićemo neko selo od komunizma tako što ćemo ga totalno izbombardovati...
Ko to u svetu može da ima nešto protiv toga što ruska avijacija bombarduje položaje Islamske države? Da li naoružana sirijska opozicija sarađuje sa teroristima iz Nusra fronta? Sarađuje. Je li Nusra front ogranak Al Kaide? I na Zapadu kažu da jeste. Čemu onda zapadni protesti ako neka ruska bomba, ili raketa, malo okrzne i naoružanu sirijsku opoziciju, koju su opremili i obučili Amerikanci, a koja sarađuje sa Nusra frontom? Ili, mi pomažemo i naoružavamo sirijsku opoziciju, to javno i priznajemo, usput dajemo toj opoziciji moderno oružje, a onda ta sirijska opozicija to oružje prepusti fanaticima iz Islamske države. I to je sve u redu? No, kada Rusi pomažu Bašaru el Asadu i vlast u Damasku, koja je jedino međunarodno priznata i koja je predstavljena u UN, e to onda nije u redu. Pa zvanični Pariz kaže da oni ne smatraju vlast u Damasku legalnom i legitimnom. Mogu da kažu šta god hoće, neka probaju da sada pošalju svoje „rafale“ ako mogu – da promene vlast u Damasku. Stara dobra francuska kolonijalna sećanja iz Sirije. Krofne, espreso i jutarnji „Mond“ u okviru od trske u kafićima Damaska.
Rusija je u Siriji demonstrirala brzinu i lakoću prebacivanja i uspostavljanja avio-baze za jedan ceo avio-puk sa najmanje 35 do 40 aviona i dvadesetak jurišnih i transportnih helikoptera. I sve to za samo nekoliko nedelja. Pričamo i glorifikujemo NATO standarde, šta ćemo sada? Jedino je ratna situacija merilo nekih vojnih standarda. Sve ostalo je teorija, koja obično i ne preživi sudar sa realnošću rata.
Sirija je posle Avganistana i Gruzije nova škola borbene pilotaže za rusku avijaciju. No, ruski piloti nisu u Siriju došli samo tako, iznenada. Oni su prethodno na sirijskim aerodromima tri meseca izučavali područje borbenih operacija, usvajali taktiku bombardovanja ciljeva u pustinjsko-planinskim uslovima, kao i taktiku izbegavanja lakih raketa PVO koje imaju, ili mogu da od Zapada dobiju pripadnici sirijske naoružane opozicije, a onda preko njih i Nusra front i Islamska država. Zatim su ruski piloti, određeni za učešće u akcijama u Siriji, na poligonima u Rusiji dve nedelje vežbali raketiranje i bombardovanje, da bi na kraju bili raspoređeni u eskadrile specijalnog avio-puka koji je skoro neopaženo stigao u Siriju. Na aerodromu u blizini lučkog grada Latakije usledilo je deset dana završnih priprema i „glancanja“ i aviona i obuke. I sve je to proteklo skoro nezapaženo, tek je desetak dana pre poletanja Rusa u prve akcije u Siriji u Moskvu, na opšte iznenađenje svetske javnosti, stigao izraelski premije Benjamin Natanijahu sa generalima iz generalštaba i iz obaveštajne službe da bi sa Putinom i ruskim generalima ustanovio proceduru po kojoj se izbegavaju susreti Rusa i Izraelaca na nebu Sirije, ili bilo koja druga vrsta međusobne vojne konfrontacije u tom području.
Već prve akcije ruskih aviona pokazale su taktiku delovanja „u parama“, odnosno bombardovanje i raketiranje ciljeva sa po dva aviona. Pretpostavljam da su u eskadrilama piloti koji su podjednako obučeni kako za dnevne, tako i za noćne akcije. Noćno bombardovanje vrši se u grupama od četiri do šest aviona. Dnevne akcije počinju od rane zore do 10 sati, jer je kasnije zbog jakog sunca i odbleska planina, tamo gde ih ima, ili pustinje, pilotima relativno otežano snalaženje budući da na terenu teško da ima ruskog navođenja sa zemlje, a satelitsko, GLONAS navođenje ipak je elektronika. Bombarderi „Su-24M2“ modernizovana su verzija starog „Su-24“ upravo sa novim napadno-navigacionim sistemom, kao i jurišnici „Su-25SM“, i nije slučajno što su Rusi u Siriju poslali baš te avione. Pored supermodernih lovaca bombardera „Su-30SM“ i „Su-34“.
Taktika bombardovanja i raketiranja za avione „Su-25SM“ svodi se na pikiranje pod uglom od 35 do 45 stepeni, brzinom 600–700 km i sa borbenim teretom od pet tona bombi i raketa. Odbacivanje bombi je na visini od 1.000 metara, zadržavanje u rejonu cilja je do dva minuta. Avioni „Su-25SM“ biće u Siriji korišćeni u kombinaciji sa borbenim helikopterima „Mi-24“, imaju razrađenu taktiku zajedničke istovremene upotrebe. Očekujem da će avioni „Su-25SM“, iako oklopljeni, i jurišni helikopteri „Mi-24“ biti i najviše izloženi riziku obaranja, upravo zbog načina upotrebe. Moguć je i gubitak aviona „Su-24M2“, koji je stara mašina i pored modernizacije, a zbog promenljive geometrije krila vrlo komplikovan za održavanje. Kod njega su mogući padovi iz tehničkih razloga. Za avione „Su-30SM“ i „Su-34“ mala je verovatnoća obaranja – lete i gađaju sa velikih visina...
Miroslav Lazanski,
Politika
Čitajte više na Ruski vazdušni napadi u Siriji - iz minuta u minut
Pogledaj vesti o: Barak Obama
.jpg)
