Izvor: RTS, 14.Dec.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (14.12.2008.)
Novosti: Tok ka Moskvi ili Briselu; Blic: Očuvanje Kosova i EU ostaju na dva koloseka; Politika: Poslanicima se ne radi subotom; Pres: Raskol u SPC!
Beogradski dnevni listovi danas pišu o tokovima gasa u Srbiji, Kosovu i evropskom putu Srbije, efikasnosti Skupštine Srbije, oko čega se spore srpske vladike, ...
Tok ka Moskvi ili Briselu
Gasovod koji treba da poveže zapadnu Evropu i Rusiju preko Srbije, probudio je, paradoksalno, staru dilemu: >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da li se, birajući između saradnje ili nesaradnje sa Rusijom, naša država i politički opredeljuje između Brisela i Moskve?
Istovremeno, "bitka" u vezi sa prodajom NIS-a pokazala je da ni unutar vladajuće koalicije ne postoji konsenzus o pitanju nacionalnog interesa u jednoj veoma bitnoj oblasti, kakva je obezbeđivanje energetske sigurnosti zemlje.
Potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić u petak je "prozvao" svoje partnere u vlasti da ga nisu podržali u odbrani državnih interesa tokom sklapanja naftnog aranžmana sa Rusijom. Tako je, na neki način, poslao poruku da ostale stranke u vlasti rade protiv interesa zemlje.
Iste optužbe političkih rivala padaju u Srbiji kad god neko praktično pitanje dođe na dnevni red, bila to koncesija za autoput, potpisivanje SSP ili nešto treće.
Jedni uvek, navodno, brane nacionalne interese, a drugi ih ugrožavaju, i obrnuto. Činjenica je da ne postoji čak ni prećutni sporazum političke elite - šta su nam to zaista nacionalni interesi. Tako je ponovo, ovog puta prodaja NIS-a uzdrmala političke odnose unutar Srbije, narušila odnose u vladajućoj koaliciji, ali i povampirila podelu na rusofile i evropejce u našoj zemlji.
Profesor Slobodan Antonić, politički analitičar, smatra da je priča o nacionalnom interesu u ovom slučaju čista fasada: - U pitanju su drugi interesi - ekonomski, partijski i ostali - pa ne bih padao na tu demagogiju - kaže on za "Novosti".
- U vezi sa nacionalnim interesom, uopšte, postoji velika konfuzija, a Srbija je karakteristična i po tome što postoje značajne medijske i kulturne grupe koje rade direktno protiv nacionalnog interesa, toliko da otvoreno govore da su "izdajnici".
Za sociologa Milana Nikolića, u Srbiji se jeftino svi razbacuju frazom o nacionalnim interesima, tako da je ne treba ni uzimati mnogo u obzir: - Stvar je po meni jednostavna. Treba da izmerimo egzaktno imamo li koristi od toga da stupimo u ovakav aranžman sa Rusijom ili ne.
Sve ostalo su besmislice. Pa i Rusiji je u interesu da Srbija bude deo EU, zašto bi nas oni odvraćali od toga.
Priča o "patriotama i izdajnicima" tako se iznova vratila na javnu scenu, preko ekonomske pozornice. Svi su u Srbiji protiv svih, isprepletano u vlasti i opoziciji, a na našoj zemlji ponovo se lome oštra koplja geopolitike.
Očuvanje Kosova i EU ostaju na dva koloseka
Jedan od najvažnijih zadataka naše diplomatije jeste da pitanje Kosova i pridruživanje EU ostanu dva razdvojena procesa. Ukoliko bi došlo do presecanja tih puteva, našli bismo se u izuzetno složenoj situaciji. Očuvanje teritorijalnog integriteta zemlje predstavlja našu ustavnu obavezu i po mom dubokom uverenju to mora ostati prioritet. Učinićemo sve što je u našoj moći da ne budemo prinuđeni da biramo između strateškog prioriteta učlanjenja u EU i urušavanja demokratskog ustavnog projekta - kaže u intervjuu za „Blic" ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić.
Na podsećanje da je vladajuća koalicija pobedila na izborima zahvaljujući pre svega obećanju za ubrzano priključivanje EU i na priči o ulaganju „Fijata" u „Zastavu", a da ovakva izjava menja te prioritete i u prvi plan stavlja pitanje Kosova, ministar Jeremić naglašava da se zvanična politika Brisela o dva koloseka u potpunosti poklapa sa našom i da je u vitalnom interesu Srbije da to ostane tako. „Moramo biti uspešni u oba", kaže Jeremić.
"Mislim da ćemo postati član EU u rekordnom roku kada se ispuni politički uslov pune saradnje s Tribunalom. Jedina prepreka ka EU jeste pitanje da li Srbija u potpunosti sarađuje s tim sudom. Lično sam duboko uveren da je tako. Spreman sam da odgovaram na kritike da naša regionalna ili bilo koja druga politika nije optimalna, ali jedino pitanje za koje verujem da ne bi trebalo postavljati jeste da li Srbija u potpunosti sarađuje s Tribunalom. Pokazali smo to vrlo plastično, i to nastavljamo da činimo.
Nažalost, Holandija ne smatra tako. Mislim da to nije korektna konstatacija. Ova vlada je u potpunosti posvećena ispunjavanju te domaće i međunarodne zakonske obaveze. Proširenje EU nije u ovom trenutku, nažalost, apsolutni prioritet za samu EU, ali i pored toga, jedan od najvažnijih prioriteta Vlade u 2009. biće aktivan rad na ispunjavanju kriterijuma za učlanjenje. "
Diplomatski odnosi sa susedima mogli bi biti bolji, smatra Jeremić i dodaje da "glavni razlog za to jeste jednostrana odluka jednog broja suseda da priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova".
"Odgovornost je mnogo više na njima nego na nama, ali to ne znači da u 2009. i narednim godinama ne treba da učinimo sve da prevaziđemo probleme iz prošlosti i da pomognemo jedni drugima da ostvarimo zajednički cilj - evropsku budućnost."
Poslanicima se ne radi subotom
Predsednica Narodne skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović prekinula je juče sednicu parlamenta, posle samo sat i po od njenog početka, jer su poslanici SRS-a, DSS-a i NS-a skupštinsku govornicu koristili samo za protestovanje što se radi subotom. Ni pauza za konsultacije nije rezultirala dogovorom, pa će sednica biti nastavljena u ponedeljak.
Prema rečima Slavice Đukić-Dejanović, većina šefova poslaničkih grupa je na konsultacijama bila za to da se sednica nastavi po dnevnom redu, ali se „manji broj njih nije s tim složio", a „nastavak rada reklamiranjem poslovnika bila bi čista zloupotreba".
U parlamentu je juče trebalo da se raspravlja o amandmanima na predlog izmena Zakona o osiguranju depozita, međutim, odmah na početku sednice Dragan Todorović, šef poslaničke grupe SRS-a, reklamirao je povredu Poslovnika, navodeći da „nema opravdanih razloga da se radi vikendom". On je optužio vladajuću koaliciju da „krivicu za svoju nesposobnost i unutrašnje probleme svaljuje na opoziciju tvrdeći da ona blokira rad".
Ni Miloš Aligrudić, šef poslaničke grupe, nije, kako je rekao, video nikakav opravdan razlog da se radi subotom. On je naveo da „unutar vlade postoje tektonski poremećaji, ona ne može da završi nijedan započeti posao, nije dostavila 15 zakona neophodnih za proces pridruživanja EU, nema pratećih zakona za budžet i umesto da dobijemo agendu kako bi trebalo raditi, izmišlja se rad subotom".
Nada Kolundžija, šef poslaničke grupe ZES-a, kazala je da „niko ne spori da u zemlji postoje problemi i da vlada, suočavajući se sa njima, takođe, ima probleme". Ona je, međutim, odbacila optužbe da se „vladajuća koalicija ponaša samovoljno i da sprovodi torturu nad manjinom, ovde jedna neodgovorna manjina vrši torturu nad većinom". Nada Kolundžija je rekla da započetu sednicu treba završiti jer predstoji „sednica o nepoverenju vladi, na kojoj će se podrška vladi proveriti, na kraju krajeva, izbori su uvek rešenje za izlazak iz krize".
Usledile su replike, pa pauza, posle koje nije bilo pomaka, jer je Dragan Todorović najavio nastavak „debate" po poslovniku, a Velimir Ilić, lider NS-a, optužio je vladajuću koaliciju da ne zna šta hoće. Ilić je, kako je rekao, izrazio žaljenje što građani nisu mogli da vide kako je izgledala sednica odbora na kojoj su Petar Škundrić, ministar energetike, i Mlađan Dinkić, ministar ekonomije, govorili o energetskom sporazumu sa Rusijom. Prema njegovim rečima, „oni su izgledali kao da dolaze iz dve države, zbunjeni smo - ne znamo ko je vlast, ko opozicija i ko čije interese zastupa".
Konstatujući da ima još 60 prijavljenih za reklamiranje povreda Poslovnika, Slavica Đukić-Dejanović je prekinula sednicu, jer „ona ne bi imala nikakvog smisla".
Raskol u SPC!
Srpska pravoslavna crkva je suočena s jednom od najvećih podela u svojoj istoriji! Samo mesec i po dana nakon odluke Sinoda SPC-a da se odbaci molba patrijarha Pavla za razrešenje od dužnosti, koja je u javnosti predstavljena kao jednoglasna i opšteprihvaćena, pokazalo se da se o njoj, zapravo, nije ni glasalo. Štaviše, pismo koje je početkom nedelje vladika zahumsko-hercegovački Grigorije (Durić) uputio na adresu svih episkopa pokazalo je, između ostalog, da podele i razlike u vrhu SPC-a nisu nikada bile veće.
Oko čega se spore srpske vladike? Lakše je, možda, navesti oko čega se u ovom trenutku saglasne, a to je, pre svega, da sukobi postoje. Četrdesetak i nešto duhovnih otaca i mudrih staraca duboko je podeljeno kad je u pitanju izbor novog patrijarha (za i protiv), način izbora (glasanjem ili žrebom), dele se i po starosnoj dobi (na mlađe i starije), a najviše na pitanjima koja se tiču suštinskog ustrojstva same crkve (liberalni i konzervativni).
Pismo vladike Grigorija ne samo da predstavlja lični obračun s grupom neistomišljenika već na svetlost dana iznosi i sve one probleme koji se godinama unutar crkve guraju „pod tepih" i koji sada, očigledno, prete jedinstvu Crkve.
Prihvatanje novog ili zadržavanje starog kalendara, razlike u načinu obavljanja liturgije, zategnuti odnosi između ekumenista koji se zalažu za jedinstvo svih hrišćanskih crkava i njihovih protivnika, odnos prema Kosovu, svetovnim vlastima i evropskim integracijama - samo su neka pitanja koja u poslednje vreme razdiru jedinstvo srpskih crkvenih velikodostojnika.
Verski analitičar Živica Tucić smatra da bi od svih ovih podela jedino prihvatanje Gregorijanskog kalendara moglo da dovede do raskola u crkvi, ali i dodaje da se o „kalendarskom pitanju" govori, ali ga niko zapravo i ne postavlja. Po njegovom mišljenju, takozvani „novokalendarci" ni u kojem slučaju ne mogu se smatrati jereticima i napominje da pravoslavlje podnosi korišćenje dvaju kalendara, samim tim što kalendar „nije dogmatsko, već astronomsko pitanje".
Da poslednji događaji u Crkvi neće dovesti do njenog rascepa, veruje istoričar Miodrag Janković, koji kaže da je ona tokom istorije bila i na većim iskušenjima. U stanju u crkvi se ogleda i stanje cele nacije, kaže Janković, pa nam je i crkva onakva kakva nam je i Srbija.
Činjenica je, međutim, da savremena istorija Srpske pravoslavne crkve ne beleži veće raskole, izuzev u dva slučaja: najpre krajem 19. veka kada je kralj Milan zbacio s trona beogradskog mitropolita Mihaila (Jovanovića) i na njegovo mesto, na potpuno neprimeren i nekanonski način, doveo mitropolita Teodosija (Mraovića). Srećom, raskol je ubrzo prevaziđen. Mitropolit Mihailo je povraćen, nekanonski akteri su smenjeni, a pristalicama tog čina je nakon pokajanja oprošteno.
Drugi slučaj je takozvani „američki raskol", koji je trajao decenijama (od 1963. do 1992. godine) i koji je naneo veliku štetu srpskoj crkvi i Srbima u celini. Naime, sve do 1963. godine, na čelu jedinstvene Američko-kanadske eparhije Srpske pravoslavne crkve je bio vladika Dionosije, pod čijom je upravom srpska crkva znatno napredovala (okupljala je najveći broj Srba starosedelaca i njihove dece, kupljen je manastir svetog Save u Libertvilu kraj Čikaga, izgrađen je ili kupljen veći broj hramova u glavnim centrima SAD i Kanade i bila je nosilac versko-nacionalnog života na tlu Severne Amerike).
Međutim, zbog svoje izrazite monarhističke politike i otvorene privrženosti Ravnogorskom pokretu, Eparhija se našla na udaru komunističkih vlasti iz zemlje. Kako joj nisu mogle lično nauditi, tadašnje vlasti su izvršile strahovit pritisak na crkvene velikodostojnike u zemlji da smene vladiku Dionisija i Eparhiju podele na tri dela.
S tom odlukom Sinoda SPC-a na čelu sa tadašnjim patrijarhom Germanom, deo Srba u Americi se nikada nije složio i sve do 1992. godine, pored zvanično priznatog dela SPC-a u Americi, postojala je i takozvana srpska raskolnička crkva. Do ponovnog spajanja došlo je velikom zaslugom sadašnjeg patrijarha Pavla, jednog od najrevnosnijih pobornika „jedinstva Duha u svezi mira".
