Izvor: Politika, 31.Dec.2012, 12:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratak Kozaka
Ulicama Moskve, i drugih velikih ruskih gradova, odnedavno patroliraju neobične ekipe čuvara reda. Stasiti momci obučeni u stare carske uniforme, plave boje, bogato ukrašene zlatnim dugmadima i gajkama, sa jednako atraktivnim šubarama i, obavezno, sjajnim čizmama. Kao po pravilu, brkati su i – opasani sabljama. To su – Kozaci.
Ma koliko arhaično izgledali, ovi momci imaju svoju ulogu u današnjem ruskom društvu. Njihov >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << posao je da nadziru poštovanje reda i mira. To znači da se brinu za pijance, uživaoce narkotika, mlađariju koja se na ulici nalazi u „nepristojno vreme”, bilo koga ko narušava spokojstvo običnih građana.
Oni, za sada, nemaju ovlašćenja policije. Njihovo nije ni da se upuštaju u fizičke obračune ni da hapse ili, ne daj Bože, potežu oružje. Sablje koje im zveckaju za pojasom više su stvar simbolike i iz korica se vade tek u najnužnijoj samoodbrani.
Kozaci pripadaju grupi naroda istočnih Slovena, a potiču iz predela Ukrajine i Južne Rusije gde su organizovali sopstvene poluvojne, ali demokratske, društvene zajednice. Naseljavali su, uglavnom, predele i ostrva u oblasti donjeg Dnjepra i Donskog basena. Njihova uloga u razvoju Ukrajine i Rusije bila je od izuzetnog značaja.
U vreme Oktobarske revolucije borili su se za očuvanje carevine, a protiv boljševika. Pobeda Crvene armije bila je uvod u teška vremena za Kozake, posebno 1932–1933. u vreme, takozvane, Velike gladi. Tek raspadom Sovjetskog Saveza došlo je do reafirmacije kozaštva da bi 2010. konačno bili priznati i kao etnička grupa. Zbog svog slikovitog načina života i oblačenja prikazivani su često u istorijskim romanima i filmovima.
Prema istraživanju ruskog „Levada centra”, obavljenom u 130 gradova, čak 40 odsto Rusa podržava uključivanje kozačkih jedinica u obezbeđivanje sigurnosti građana. Među takvima najviše je starijih od 40 godina i onih sa srednjom ili nižom školskom spremom. Sumnju u efikasnost momaka sa sabljama izražavaju, uglavnom, dobrostojeći i mladi, a ima i onih koji se prema svemu odnose sa izvesnim podsmehom.
Povratak Kozaka moguće je tumačiti dvojako: ili kao želju da se oživi jedan lep deo tradicije iz carskih vremena, ili kao posredni dokaz da je najveća zemlja na svetu ponovo dobila pravog gospodara. Ovaj put oličenog u predsedniku Vladimiru Putinu.
Drugi stav se objašnjava time da su ljudi u kozačkim uniformama uočeni na mnogim mitinzima podrške šefu države, a njihovo prisustvo zapaženo je i prilikom razbijanja predizbornih antiputinskih protesta, kao i tokom rasturanja skupova podrške ženskoj pank grupi „Pusi rajot”.
„Moramo tim moronima da pokažemo šta mislimo”, citira „Moskou tajms” izjavu kozačkog atamana Nikolaja Dolude.
Kozaci na gradske ulice ne izlaze tek tako. Moraju da prođu određenu obuku, a u njihovim timovima, za prvo vreme, obavezno je učešće i zvaničnih pripadnika policije. Ipak, ostaje nedorečen deo o pravim obavezama i odgovornosti ovih dobrovoljnih čuvara građanskog reda. Ukratko, zakonsko pokriće za takvu vrstu delatnosti, jednostavno, ne postoji.
Ni sumnje da bi kozačke patrole mogle, u određenim situacijama, više da škode nego da koriste održanju mira, nisu bez osnova. Nedavno je gubernator Krasnodara Aleksandar Tkačjov najavio mogućnost iznajmljivanja Kozaka u borbi protiv ilegalne imigracije, posebno muslimanskog življa sa Kavkaza. Eventualni sukobi na ovako jasno definisanoj verskoj i etničkoj osnovi sigurno bi uneli nespokojstvo u kompletno rusko društvo i doveli do tenzija i u delovima zemlje u kojima ovakvi nesporazumi ne postoje.
Tokom popisa stanovništva 2002. kao Kozaci izjasnilo se oko 140.000 građana Rusije. Ipak procene kazuju da ih ima daleko više – možda i svih sedam miliona. To bi značilo da su, posle Rusa, najbrojnija etnička grupa u državi. Kako piše „Moskou tajms”, država zvanično definiše kao Kozake sve one koji su članovi kozačke zajednice i ponašaju se u skladu sa zakonskim propisima.
Prema rečima ruskog patrijarha Kirila, Kozaci su uvek održavali živim plamen patriotizma, vere u crkvu i bili su spremni da se žrtvuju za vrednosti kozaštva.
Možda upravo zbog toga i žitelji velikih ruskih gradova sa blagonaklonošću gledaju na svoje nove, egzotične, čuvare reda.
----------------------------------------------
Stroga hijerarhija
Zvanično, danas postoji 426 kozačkih organizacija sa više od 936.000 članova. Ustrojeni su hijerarhijski sa 11 organizacija, nazvanih „armije” (ali ne u vojnom smislu) na vrhu. „Armije” kontrolišu manje grupe po regionima i gradovima. Njihova delatnost kreće se od sponzorstva lokalnih sportskih događaja i učešću na paradama povodom dana pobede, do vaspitavanja mladih u kozačkom duhu.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 31.12.2012.
