Izvor: B92, 21.Jul.2014, 12:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pouka pogibeljnog metroa Putinu
Tragedija u moskovskom metrou prošlog utorka, koju mnogi procenjuju kao najveću u najpopularnijem prevoznom sistemu ruske prestonice, otvorila je mnoga pitanja.
Pre svega, kako je takva nesreća mogla da se dogodi u jednom sistemu koji je važio za - perfektan? I u kojem je, i u sovjetska vremena, nešto slično bilo nezamislivo.
Teroristički napad odmah je isključen kao uzročnik i sve kao da se svelo na pucanje komada žice debele svega tri milimetra, zadužene da kontroliše >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << skretnicu čiji pogrešan položaj je i izazvao izletanje kompozicije iz šina, piše Politika.
Kako sada podsećaju nadležni, moskovski metro odavno je zreo za kapitalni remont. Umesto toga gradske vlasti najavljuju produženje postojećih i izgradnju novih linija i stanica. Mnogi, opet, pitaju: „Na šta su potrošeni silni dolari dobijeni od višegodišnje unosne prodaje ruske nafte i gasa?“
Istini za volju, deo pruge na kojem se nesreća dogodila nedavno je rekonstruisan ali, kako se videlo, tragedija nije sprečena. A osim ove, između Parka pobede i Slovenskog bulevara, mogla je da se dogodi i na bilo kojoj drugoj trasi.
Posle pogibije 23, ranjavanja više od 150 i panične evakuacije 1.150 putnika malo je važno ko će od gradskih činovnika biti „žrtvovan“ kao krivac za nesreću. Mnogo važnije je raščistiti sa sistemom u kojem korupcija nije strana, u kojem se činovnici neretko bave svime sem sopstvenim poslom.
U svakom slučaju, istraga je odmah pokrenuta i već je dala prve konkretne rezultate. Imenovani su i mogući krivci. Reč je o Valeriju Baškatovu, poslovođi odeljenja zaduženog za održavanje metroa, i njegovom pomoćniku Juriju Gordovu.
Cela priča o nesreći u Moskvi možda i ne bi toliko privlačila pažnju sveta da se nije desila u trenutku kada ruski predsednik Vladimir Putin povlači strateške i dugoročne poteze na međunarodnom planu.
Njegova nedavna uspešna poseta Kini, a potom i Severnoj Koreji, i potpisivanje ugovora o isporukama energenata istočnim susedima na dug period, kao i vešto izbegavanje dubljeg uvlačenja u ukrajinski građanski konflikt i, samim tim, obesmišljavanje evropskih i američkih pretnji težim sankcijama, potom prošlonedeljno političko i ekonomsko „osvajanje“ Južne Amerike, posebno obnavljanje tesne saradnje sa Kubom kao i podizanje Briksa (organizacije koja objedinjuje brzorazvijajuće ekonomije: Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnu Afriku) na nivo globalnog igrača, pokazuju da na međunarodnom planu Moskva beleži značajne poene.
Ovakvim globalnim delovanjem Rusija je u potpunosti demantovala opasku američkog predsednika Baraka Obame kako se radi tek o „regionalnom lideru“. Jer upravo je taj „regionalni lider“ uspeo da zabije klin razdora između SAD i velikog broja zemalja Evropske unije, nametnuvši se Evropljanima, ne više kao protivnik, nego kao poželjan partner.
Na domaćem terenu, međutim, mnogo šta mora da bude urađeno bolje i efikasnije. Jer, podsetimo, Daleki istok zemlje postao je prava „Meka“ za došljake iz Kine, spremne da u dalekoj ruskoj pustoši zajedno sa svojim porodicama grade novi život, podižu najsavremenije fabrike, poljoprivredne kombinate...
Deo „zaboravljene“ ruske zemlje, kako sada izgleda, mogao bi da postane novi pokretač ukupne privredne aktivnosti koja bi se sigurno odrazila i na prostore zapadno od Urala, što traži krajnju stratešku ozbiljnost nadležnih u Moskvi.
Ali taj zapadni deo Rusije kao da i dalje ispašta od načina razmišljanja koje su mu nametnuli era sovjetskog socijalizma i divlja privatizacija i pljačka svega što je bilo vredno tokom predsednikovanja Putinovog prethodnika Borisa Jeljcina. Nesreća u moskovskom metrou ogledalo je takvog razmišljanja i otvoreno je pokazala da najveća zemlja na svetu nije prevazišla neprijatnu prošlost i nije iz te prošlosti izvukla prave pouke.
Ispada da je saobraćajna tragedija u Moskvi ukazala na mnogo više važnih, a nerešenih, tačaka u ruskoj svakodnevici nego što se očekivalo. Vladimiru Putinu, kao prvom čoveku države, predstoji da povuče još neke odlučne poteze. Uostalom, prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja, on uživa podršku preko 70 procenata stanovništva, što sa sobom osim „odrešenih ruku“ nosi i – veliku odgovornost.
Prosto kažnjavanje odgovornih, samo po sebi, neće dati pravi odgovor. Suština je u prilagođavanju kompletnog državnog sistema današnjim i budućim vremenima. Ovo ne znači obavezno preuzimanje „zapadnih vrednosti“ koje tako često vole da istaknu pripadnici opozicije, jer tragedije se dešavaju širom sveta. Ali podrazumeva uspostavljanje sistema u kojem će svaki pokušaj da neki njegov deo deluje izvan zacrtanih pravila i ciljeva biti onemogućen.
A to je težak zadatak. Čak je i prvi ruski presednik Boris Jeljcin u svojoj autobiografskoj knjizi „Predsednički maraton“, objavljenoj početkom ovog milenijuma, objašnjavao šta je uzrokovalo loše stanje u zemlji nastaloj po raspadu Sovjetskog Saveza. To je nesposobnost pojedinca u vlasti da shvate sa čime se hvataju ukoštac u novonastalim okolnostima.
Izgleda da Putin ima sličan problem. Ipak, treba se nadati da to neće uzrokovati i neku novu dramu u moskovskom metrou.
