Izvor: Politika, 11.Avg.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednja opomena pred Belfast
Poraz u Moskvi obeshrabruje pred nastavak kvalifikacija za EVRO 2012. u kojem su našim fudbalerima neophodne pobede. – Rusi nas nisu nadigrali, „samo” su iskoristili naše greške
Srpski fudbaleri vratili su se i iz Moskve pognutih glava, pošto su u prijateljskoj utakmici poraženi od Rusije s 1:0 (0:0). Poslednja provera pred nastavak kvalifikacija za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << EVRO 2012. za sobom je ostavila brige. Vremena za ispravljanje grešaka gotovo da i nema, tako da sa zebnjom dočekujemo najpre ključni meč sa Severnom Irskom u Belfastu, a zatim i preostala tri s Farskim Ostrvima i Italijom kod kuće i u gostima protiv Slovenije.
Nije sramota izgubiti od Rusije, ali je od samog poraza neuporedivo značajniji način na koji je on doživljen. Uz to, uticaće i na rejting i doneti novi pad na Fifinoj rang listi. Ali, pođimo redom. Igra u prvom delu i nije bila loša. Na momente čak i lepršava u polju. Nedostajala je završnica. Za razliku od nekih prethodnih susreta ovog puta nije ni bilo prilika. Selektora Petrovića mora da zabrine podatak da su njegovi izabranici za 90 minuta samo jedanput uputili loptu u okvir protivničkog gola (Krasić), kao i da najistureniji Pantelić nije imao ni jednu situaciju da se istakne.
To što su igrali dobro u polju, kontrolisali igru, pretrčavali i „ševali” protivničke igrače u prvom delu bilo je, nažalost, nekorisno – jalovo. Od lepote se ne živi. Fudbal je igra u kojoj je najvažnije postići gol, a naši ga u Moskvi ne bi dali ni da su igrali tri dana. O igri u drugih 45 minuta ne treba ni pričati (pisati).
Dalje, Rusi nas nisu nadigrali. Problem je i što su bili najopasniji koristeći naše tzv. sitne propuste, nesmotrenosti. Uostalom, tako smo i primili jedini gol (ne uzimajući u obzir grešku našeg čuvara mreže). Ostaće nejasno zašto se Kuzmanović odlučio na kombinaciju umesto centaršuta, jer je bilo očigledno da naša mreža nije bila dobro zaštićena. Podsetimo da smo imali udarac s ugla i da su štoperi bili u kaznenom prostoru rivala. „Sevnuo” je kontranapad, surova egzekucija i poraz. Ko je zakazao u ovom trenutku nije ni bitno. Ali, ta situacija, kao i ona iz koje je dva puta Biljaledinov propustio da matira Jorgačevića moraju da se raščiste unutar reprezentacije da se ne bi ponavljale u utakmicama za bodove.
Mnogo smo već propustili u kvalifikacijama za Poljsku i Ukrajinu. Novi kiks značio bi i definitivan oproštaj od Evropskog prvenstva i predstavljao bi novi težak udarac našem fudbalu. I zato se ponovo nameće pitanje: mogu li naši fudbaleri da pomognu sami sebi?
Jer, i dalje su sami krojači svoje sudbine. Da se ne bavimo kalkulacijama, u preostale četiri utakmice neophodne su pobede, a meč u Moskvi nas nije uverio da su momci kadri da ih ostvare. Možda će upravo činjenica da su ih mnogi već otpisali biti dodatni motiv da pokažu da vrede, pogotovo što se treba boriti dokle god ima nade.
Đorđe Smiljanić
objavljeno: 12.08.2011.
