Izvor: Politika, 15.Mar.2014, 22:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Portret bez rama: Gerhard Šreder
Trgovac po ukusu Moskve
Pri pomenu Gerharda Šredera, nemački političari i mediji ne propuštaju priliku da ukažu na poslovne veze bivšeg nemačkog kancelara s Moskvom, ne bi li umanjili značaj njegovih izjava o nemačko-ruskim odnosima koje nisu po ukusu Zapada.
Kritike na račun Šredera oštrije su nego ikada pre jer je u jeku ukrajinske krize uporedio svrstavanje Rusije na stranu krimskih pristalica >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << otcepljenja s podrškom koju je Zapad pružao Albancima na Kosovu: „Ako kažemo da Moskva ne poštuje međunarodno pravo, moramo se podsetiti da smo mi (Zapad) grubo kršili to isto međunarodno pravo, kada smo poslali avione da bombarduju suverenu SR Jugoslaviju 1999. godine”, rekao je Šreder.
Kao prvi među zapadnim političarima, Šreder je javno priznao ličnu krivicu za bombardovanje naše zemlje i prekoračio crvenu liniju do koje se tolerišu istupi političara na Zapadu.
U Evropskom parlamentu glasalo se uoči ovog vikenda – o rezoluciji kojom je Šrederu trebalo da bude zabranjeno da daje izjave o krimskoj krizi. Rezolucija koju su podneli Zeleni, podržani od poslanika Narodnjačke partije Evrope, nije prihvaćena, s obzirom na to da je predstavljala pokušaj ukidanja slobode izražavanja, jednog od osnovnih prava EU. Ipak, odluka je bila „tešnja” nego što se očekivalo. Od 375 prisutnih odbornika, 167 evropskih parlamentaraca je glasalo za rezoluciju, a 208 je bilo protiv.
Neusvajanje rezolucije nije sprečilo štampu, blisku konzervativnim krugovima, da „okiti” Šredera opisima poput „trgovca po ukusu Moskve” i „ekonomskog vazala Vladimira Putina”.
Dobri odnosi Šredera i moskovskih vlasti ne mogu se osporiti. Sedmom nemačkom šefu vlade od svršetka Drugog svetskog rata pošlo je za rukom da u dva mandata, od 1998. do 2005. godine, unapredi bilateralne odnose s Rusijom na najviši nivo od proklamacije Bizmarkovog rajha 1871. Posle poraza na izborima 2005. godine i povlačenja iz aktivne politike, stao je na čelo rusko-nemačkog konzorcijuma „Nord Strim AG” koji upravlja gasovodom koji obezbeđuje trećinu energetskih potreba Nemačke.
Prisećajući se njegovih poteza u duhu makijavelijevskog gesla da cilj opravdava sredstvo, moglo bi se zaključiti da i naziv trgovca ima svoje opravdanje. Šreder, generacija ratne 1944. godine, izučio je zanat trgovca porcelanom, a šaljivdžije kažu: „Kada naučiš da prodajom jedne činije zgrneš kapital, sva su vrata otvorena”.
Ambiciozni Šreder nije se zadovoljio zvanjem kalfe. U večernjim školama je položio malu, pa veliku maturu, studirao je i diplomirao pravo.
Često je menjao mišljenje i stavove. Kao advokat branio je teroriste frakcije „Crvene armije”, a kao političar ih je progonio. Kao premijer Donje Saksonije zalagao se za prava zaposlenih, a kao kancelar je ozvaničio ograničavanje socijalne države – modela legendarnog kancelara Vilija Branta. Šreder, ipak, do danas izražava poštovanje prema Brantovom liku i delu...
Miloš Kazimirović
objavljeno: 16.03.2014
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
