Izvor: Večernje novosti, 19.Mar.2017, 19:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pomoć obolelima od raka već za pet godina!

Dr Viktor Jurjevič Timošenko, profesor fizike sa "Lomonosova", o novom metodu lečenja kancera na kome radi, očekivanjima i rezultatima, dobrovoljcima koji bi se podvrgli testiranju... OD STALNOG DOPISNIKA: MOSKVA CILj našeg istraživanja je bio da se vidi kako nanočestice silicijuma pokrivene lekom "dekstran" i uz terapijski ultrazvuk, zajedno utiču na ćelije raka grla. Primetili smo da ova kombinacija smanjuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << broj ćelija i uverili se da korišćenje silicijuma, uz pomoć ultrazvuka utiče na "gušenje" ćelija raka. Verujem da će naša istraživanja ići brže jer smo se dogovorili da se u eksperiment uključi i moskovski Inžinjerno-fizički institut biomedicine, pa se nadam da bismo već za četiri, pet godina mogli da počnemo tom metodom da pomažemo ljudima obolelim od raka. Ovako, u ekskluzivnom intervju za "Novosti" govori profesor dr Viktor Jurjevič Timošenko sa Fakulteta fizike pri Državnom univerzitetu "Lomonosov", otkrivajući da li je naučni tim koji predvodi na putu da otkrije bolje dijagnostikovanje onkoloških bolesti, pa i njihovo lečenje. Ukazujući da dosadašnji eksperimenti ulivaju optimizam, dr Timošenko naglašava da do konačnog cilja treba još dosta rada u laboratorijama da bi jednog dana lekari onkolozi odlučili da novi metod i koriste u lečenju obolelih. - Sam ultrazvuk ne može da uništava ćelije raka, ali u kombinaciji sa posebnim nanočesticama silicijuma i leka "dekstran" može da ih guši. Mi verujemo da se tim putem korištenjem nanočestica za dijagnostiku i terapiju može doći do pravilnog puta u lečenju onkoloških bolesti. Koliko smo u pravu pokazaće nastavak istraživanja. * Kada ste počeli da se bavite tim eksperimentom? - Moglo bi se reći da sam se sa tom temom, koja je sada izazvala veliko intersovanje ne samo u Rusiji, počeo baviti sasvim slučajno. Bilo je to pre 15 godina kad sam bio na specijalizaciji u Minhenu gde sam analizirao nanostrukture. Po povratku u Moskvu počeo sam da se bavim istraživanjima sa silicijumom koji se rastvara u čovekom organizmu i ne šteti mu. Zato sam odlučio da spojim silicijum i lek. Moji saradnici i ja opredelili smo se za eksperimente na temu onkologije, ali uveren sam da može da se koristi i u dijagnostici i traženju leka i za druge teške bolesti. * U medicini se danas koriste uglavnom tri metoda u borbi protiv raka? - Prva je odstranjivanje raka hirurškim putem, drugi metod je hemioterapija i treći zračenje. Ne treba posebno isticati da je sadašnji način lečenja onkoloških bolesti veoma skup. Nas interesuje novi metod, jer se hemioterapijom ubijaju i zdrave ćelije. Uvereni smo da je budućnost u traženju novih metoda u lečenju raka kojim će se napadati samo bolesne ćelije i neće se uništavati zdrave. Nadam se da se svi slažemo da bez novih ulaganja u nauku ne možemo doći do novih i boljih metoda lečenja teških bolesti. Prvi smo eksperimentisali sa nanočesticama silicijuma u fotodinamičkoj terapiji. Shvatili smo da ta prva metoda sa silicijumom nije efkisana. Nastavili smo druge eksperimente jer smo znali da se sa silicijumom ne može napraviti nikakva šteta. On se u organizmu može aktivirati svetlom ili ultrazvukom, pa možemo njime upravljati i dovesti ga u organizam tamo gde želimo. Dakle, glavni princip kod eksperimenta nam je bio da nikako ne naštetimo organizmu. Silicijum nije otrovan i mi smo kao ljudi naviknuti na njega. * Da li su neki drugi naučnici pokušavali da sličnim putem eksperimentišu? - Pokušali su da rade eksperimente, ali su koristili elemente koji ipak štete organizmu. Ispada da pokušavate da lečite, a istovremeno štetite organizmu. Mi smatramo da se mora voditi briga da se ne upotrebljavaju elementi koji mogu da izazovu novu bolest u čovekovom organizmu.Foto B. Vlahović * Da li je još neko u svetu eksperimentisao sa nanosilicijumom? - Da, naučnik Uler, još 1956. godine. Kasnije je i Kenon eksperimentirao - 1990. Ali, oni se nisu bavili ovim čime mi sada eksperimentišemo. Naše istraživanje o kome se sada mnogo govori i o kome se pisalo, zapravo je ciljana terapija. Uz silicijum se spoji lek i dovede do ćelija raka. Mi smo sigurno prvi, ili među prvima koji su još 2006. počeli da eksperimentišu sa silicijumom u fotodinamičkoj terapiji. U našim eksperimentima je osnova uvek silicijum zato što se on brzo rastvara i nije nimalo toksičan. * Ima li u vašem timu drugih istraživača osim fizičara? - U eksperimentu učestvuju i biolozi. Sve naše ideje se ne mogu realizovati na našem fakultetu fizike, zato se mora sarađivati sa drugima. * Zašto je pravljen eksperiment baš sa ćelijama raka grla? - To su nam predložili biolozi sa kojima sarađujemo. Pola eksperimenta smo radili u Rusiji, a pola u Lionu. U Francusku sam išao ne samo ja nego i moji studenti koji su aktivno učestvovali u eksperimentu oko primene metode na rak kod životinja. A u Dablinu, gde radi naša koleginica, fizičarka Tatjana Perova, takođe smo obavili deo istraživanja. * Koja je nova etapa vašeg eksperimenta? - Tek kad završimo sve eksperimente na životinjama i uverimo se da je naša metoda perspektivna, onda bismo mogli da je proverimo na ljudima dobrovoljcima. * Koliko ljudi radi na vašem eksperimentu? - Na našem fakultetu svega desetak. Osim nas koji stalno radimo na fakultetu, na projektu sarađuju naši postdiplomci ali i ambiciozniji studenti. U dosadašnjem radu su učestvovali i saradnici Instituta teoretske i eksperimentalne biofizike Ruske akademije nauka, kao i kolege sa lionskog Univerziteta nanotehnologija i Triniti koledža u Dablinu. * Šta nas očekuje u budućnosti? - Sve zavisi od finansiranja. Nažalost, dobijamo veoma malo novca i zato ide sve dosta sporo. Ipak, nadam se da neće proći decenije da od našeg eksperimenta bolesni ljudi budu imali koristi. U nastavku eksperimenta će se uključiti ne samo fizičari nego i veći broj biologa i lekara.Foto B. Vlahović ĆERKA ZAVRŠILA SRPSKI ĆERKA profesora Timošenka Alevtina završila je na "Lomonosovu" srpski jezik. - Moja ćerka je želela da studira strane jezike. Svideo joj se srpski, a bila je mnogo puta u vašoj zemlji. U Srbiji joj se mnogo sviđa, a za vaš narod uvek ističe da je veoma gostoljubiv. Rado komunicira i sarađuje sa svojim prijateljima iz Srbije - kaže profesor Timošenko. LEK IZ KOSMOSA PARALELNO sa fizičarima i biolozima sa "Lomonosova", u borbu protiv raka uključili su se i drugi ruski naučnici. Iz Državnog instituta posebno čistih biopreparata u Moskvi saopštili su ovih dana da su njihovi naučnici na putu da proizvedu novi preparat za lečenje raka. - Sada završavamo doklinička ispitivanja "belančevine toplotnog šoka" koja bi mogla lečiti tri vrste raka. Radi se o belančevini koju ćelije organizma stvaraju kao odgovor na stres - kaže Andrej Simbircev, dopisni član Ruske akademije nauka. - Radi se o belančevini koja štiti ćelije od povreda i pomaže imunitetu organizma da prepozna ćelije raka i kao odgovor pojačava imunitet organizma. Da bi kristalizacija strukture te belančevine bila ravnomerna eksperiment je obavljen u bestežinskom stanju na Međunarodnoj kosmičkoj stanici, a dosadašnji rezultati istraživanja su dobri.

Nastavak na Večernje novosti...