Izvor: Politika, 10.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Američki Rusi se vraćaju kući
Uspešni gastarbajteri raduju se povratku u Moskvu, dok uspešni Moskovljani razmišljaju o Zapadu i Americi
Ekonomski globalizam ispisuje neočekivane priče. Ruskinja Ajofina, mlada naturalizovana Amerikanka u firmi za međunarodno finansijsko savetovanje, provodi svoje radno vreme i u Moskvi i u Njujorku. Volstrit dnevno priteže kaiš. Broj radnih mesta u „industriji” finansija srozan je za još 66 hiljada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i njen poslodavac želi da pokuša da isproba sreću malo dalje, s jednim projektom te delatnosti u Rusiji.
Iskustvo u poslovima i njen maternji ruski učinili su Ajofinu favoritom. Novo mesto donosi joj iznad deset hiljadarki
(„baksova” ) mesečno. Ali, roditelji, ruski emigranti? Zar nisu napustili Rusiju da bi im kćerka „živela u Americi”!
Berza u Moskvi, jedan od novijih čvorova u globalnoj mreži trgovanja, ne pokazuje simptome američkog stresa, a kad je reč o uslugama finansija, kako štampa kaže – rusko tržište je čak „gladno” profesionalaca s međunarodnim iskustvom. Onima koji govore ruski vetar vetar duva u leđa i američki Rusi su, neočekivano, u prilici da misle o povratku u postojbinu. Makar i privremenom. Ima i onih koji misle da je prednost u sporijem ritmu tržišta u Moskvi. Rad u Rusiji omogućuje im da „uz karijeru imaju i život”, bez prinude da izaberu između to dvoje.
(„Odavde, Evropa mi je dovoljno blizu da sam tamo i vikendom!”)
Reč je, dabome, o pticama koje lete visoko. Ali, prema moskovskom istraživačkom centru „Levada” (kako je nedavno prenela „Nezavisima gazeta”), postoji i drugo, daleko brojnije jato, ovo u Rusiji. Ono je nadahnuto da na svaki način odatle ode na Zapad. To su mlađi, od 24 do 35 godina i relativno dobro nagrađeni pripadnici izrastajućeg srednjeg sloja (Moskovljani, sa više od 2.000 dolara, Peterburžani sa više od 1.500, i oni u drugim gradovima, sa više od 1.200 dolara po članu porodice! ) – uplašeni okolnostima sredine u kojoj žive. Sociolozi ih nazivaju „elitom” srednje klase. Ali, mladu elitu, muči „neizvesnost sopstvene situacije”, kao i „osećaj da osnov uživane dobrobiti može lako nestati”.
Ispitani priželjkuju „sigurniju budućnost” (86 odsto), život u uslovima „slobode i vladavine zakona” (79 odsto) i uopšte bolje prilike (83 odsto). Samo trinaest odsto te istraživane grupe prihvata da je Rusija „zašla u period postojane stabilnosti”. Dok, naprotiv, njih 56 odsto misli da se njihovo lično stanje može pogoršati svakog trenutka”, a 76 procenata njih kaže da nisu u stanju da se zaštite „od samovoljnih postupaka vlasti, posebno policije”. Ili, nezadovoljni su zato što veruju da, u slučaju potrebe, „ne mogu svoja prava i interese zaštititi pred sudom” (65 odsto).
Simboli apokaliptičnosti su kriminal, agresivnost unutar društva i korupcija, zaključuje se iz odgovora Rusa ispitivačima.
Upitani o sopstvenoj spremnosti da pribegnu „nečasnim ili nezakonitim” načinima da reše neki problem, anketirani sagovornici odgovaraju sa „da”. Spremni su. Ubeđeni su da je efikasnije potplatiti nego osloniti se na zakon i pravo. Ako su optuženi da nisu platili porez, potplatiće, da ih neko ratosilja te bede!
Upitana o izlazu iz okolnosti kojima je nezadovoljna, mlada elita kaže – odlazak. Svaki drugi, privremeno ili zauvek. Njih tri četvrtine mlađih od 35 godina. Svaki treći iz Moskve. Priličan broj (15 odsto) s primanjima koja su plafon srednjeg sloja, a čak 70 odsto i onih koji govore najmanje jedan strani jezik. Ako im ne pođe, i ne odu, dve trećine njih kaže da će nastojati da u tom slučaju na Zapad odu makar njihova deca.
Anketa „Levade” nagoveštava koliko je težak poduhvat predsednika Medvedeva, namernog da se bori protiv „pravnog nihilizma” i ukloni pravilo opšteg podmićivanja – glavne uzroke demotivisanosti, kada je reč o obimnijem inostranom investiranju u Rusiji. Međutim, pitanje je s kim izvesti poštenjačku revoluciju, ako poštenjačine beže iz zemlje? Sa onima poput Ajofine koji žure u Moskvu?
Petar Popović
[objavljeno: 11/07/2008]
.jpg)
