Izvor: Politika, 31.Jul.2012, 13:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plaši li Zapad okretanje Srbije Rusiji
Predrag Simić je uveren da EU neće odustati niti ublažiti svoje zahteve prema Srbiji ni po koju cenu dok Branko Radun kaže da moramo voditi politiku sa kičmom
Nove srpske vlasti pridaju veliki značaj saradnji sa Rusijom, piše jučerašnji moskovski list „Komersant” predviđajući kako će se srpsko rukovodstvo ponašati prema problemu Kosova, zahtevima Evropske unije vezanim za odnos prema srpskoj pokrajini >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i ulogom koju će u toj situaciji imati Rusija.
U Evropi se, kako piše ovaj list, smatra da će novo srpsko rukovodstvo uraditi ono što demokrate nisu mogle ili nisu htele – da uspostavi normalne odnose sa Kosovom i kako tvrdi moskovski dnevnik nove srpske vlasti već su pristupile realizaciji plana po formuli „normalizacija bez priznavanja”.
A „tada i zbližavanje Srbije sa Rusijom, koje očekuju mnogi eksperti, neće izazvati preveliki bes na Zapadu”. Normalizacija odnosa sa Kosovom, kako piše ovaj list, ukloniće glavnu prepreku za integraciju Srbije u EU, a neće ni pokvariti odnose sa Moskvom koja je, kako list podseća, više puta stavljala do znanja da će podržati bilo koji stav Beograda o Kosovu što je „za Beograd eoma važno”.
Da li bi bojazan od eventualnog zaokreta ka Rusiji mogla da „omekša” uslove Zapada postavljene Beogradu na putu ka EU, pre svega one vezane za odnos Beograda prema Prištini? Ako je suditi po izjavi finskog diplomate i bivšeg izaslanika UN u razgovorima o statusu KiM Martija Ahtisarija, eventualno približavanje Srbije Rusiji Zapad ne brine previše.
„Ako žele u Rusiju neka idu tamo. Nikakav popust nije prihvatljiv, ni u BiH niti drugde”, poručio je Ahtisari komentarišući izjavu predsednika Srbije Tomislava Nikolića da Srbija neće priznati Kosovo čak i pod uslovom da ne postane članica EU.
„I danas kao i prethodnih dvadesetak godina oni doživljavaju Srbiju kao mlađeg brata Rusije pa je čak i bombardovanje Srbije tumačeno u američkim krugovima kao poruka Rusiji. Ukoliko budemo tražili novac od Rusije do kraja godine, kao što se to nagoveštava, oni će to tumačiti kao zaokret Beograda ka Moskvi.
Takođe primećeno je da je prva poseta Nikolića kao predsednika bila Moskvi i da je u Moskvi u međuvremenu bio i Dačić, objašnjava profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić koji je uveren da je odnos EU prema Kosovu u dobroj meri uticao na ishod prošlih izbora.
Uostalom predsednik Socijalističke partije Srbije, a potonji premijer je na komentare o njegovim posetama Moskvi u jeku pravljenja vlade rekao „dajte da se više ne pretvaramo: ovde većina naroda pozdravlja najtešnje odnose sa Rusijom”. I predsednik URS-a i novi ministar finansija Mlađan Dinkić koji je ranije važio za čoveka koji nije previše naklonjen Rusiji, podsetimo, boravio je početkom godine u Moskvi gde je sa predstavnicima vladajuće Jedinstvene Rusije razgovarao o jačanju političkih i ekonomskih odnosa Srbije i Rusije i uspostavljanju saradnje URS-a i Jedinstvene Rusije.
Prema mišljenju Branka Raduna, političkog analitičara, politika nove vlada, ako je suditi po nekim nagoveštajima neće biti jednostrano orijentisana prema EU ili SAD nego će se ići ka nekom spoljnopolitičkom balansu.
„Tu spada i neki drugačiji odnos sa Rusijom. Pitanje je šta će od toga da se realizuje. Prethodna vlada nije bila zainteresovana za neke dublje odnose sa Rusijom, ali je ipak realizovan energetski sporazum.
Kakav ćemo odnos sa njima imati zavisi i od EU. Bitno je i šta Rusija hoće, a nije baš najjasnije kakva je ruska politika na Balkanu pa da vidimo da li se mi tu uklapamo”, kaže Radun koji je uveren da balansiranjem Srbija sebi može da podigne cenu.
Simić je uveren da EU neće odustati niti ublažiti svoje zahteve prema Srbiji ni po koju cenu. Naprotiv.
„Srbija sigurno u dogledno vreme neće ući u EU. Ako do kraja godine dobije datum početka pregovora to će biti uslovljeno nizom ustupaka pre svega na Kosovu. To su uslovi koje smo čuli još u decembru prošle godine od Angele Merkel. Poruka je da Evropskoj uniji Srbija baš mnogo ne treba, a da Srbija ako baš toliko želi u EU treba da napravi suštinske ustupke na Kosovu i to ne za članstvo nego za dobijanje datuma pregovora. Za članstvo će biti postavljeni novi uslovi”, ocenjuje Simić i dodaje da bi tačka u kojoj bi se sreli Beograd i Berlin mogla biti da se prijem Srbije u EU odloži u neodređenu budućnost.
Radun veruje da bi imalo efekta ako bismo dali do znanja EU da bismo mogli da se okrenemo Rusiji. Tu, međutim, kako upozorava treba biti oprezan, jer ne može da se zloupotrebljava nečija podrška.
„Moramo voditi politiku sa kičmom. Ako pokušate da obmanete ili prevarite ’velike’ nećete dobro proći. Treba javno da kažemo Rusiji kakav je naš odnos prema SAD, NATO. EU, ali i ovima da kažemo šta hoćemo sa Rusijom. Velikim igračima nije lako reći istinu, ali se muljanje dugoročno ne isplati”, zaključuje Radun.
.....................
„Komersant”: Putin na jesen u Srbiji?
Moskva – Predsednik Rusije Vladimir Putin mogao bi da poseti Srbiju ove jeseni, kada je planiran početak izgradnje gasovoda „Južni tok”, piše ruski dnevni list „Komersant”, a prenosi Tanjug. List navodi, pozivajući se na izvore bliske „Gaspromu”, da su vodeći ljudi nove vlasti u Srbiji očekivali Putinovu posetu i ranije, ali da zbog odugovlačenja procesa formiranja vlade sada smatraju da će on doći ove jeseni. Putin je u Srbiji poslednji put boravio u martu prošle godine godine.
J. Cerovina
objavljeno: 31.07.2012.
