Izvor: Vostok.rs, 05.Okt.2016, 18:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od Beograda do Moskve
U savremenoj Rusiji prema različitim izvorima živi između 40 i 80 hiljada Srba. U Moskvi se nalazi jedna od najbrojnijih srpskih dijaspora. Srbi rade u građevinskoj i trgovinskoj sferi, bave se u Moskvi biznisom, srpski sportisti se takmiče za ruske klubove, a srpski studenti studiraju na moskovskim univerzitetima.
Na primer, mladi arhitekta Dimitrije Udicki preselio se iz Beograda u Moskvu 2015. godine da bi radio u građevinskoj firmi koja sada obavlja posao u tehnološkom centru Skolkovo. Dimitrije je dobio zanimljivu ponudu i odlučio da proba kako izgleda živeti i raditi u Rusiji. On kaže: „Po mom mišljenju, glavna razlika između Moskve i Beograda je u njihovoj veličini i broju stanovnika. Zbog toga se razlikuje i organizacija života pojedinca, što sa svoje strane utiče na duh grada“. Po njegovom mišljenju, „kulturne razlike između Srba i Rusa nisu toliko velike, ali zbog socijalnih okolnosti u proteklih nekoliko decenija, kao i zbog različite veličine dveju zemalja, ipak postoji izvesna razlika. Srbi su u poslednjih nekoliko decenija bili pod velikim uticajem Zapada i to je izazvalo određene razlike“.
Evo kako Dimitrije opisuje prvi utisak koji je Moskva ostavila na njega: „Sve je veliko. Taj utisak je i dalje prisutan posle deset meseci, koliko živim u Moskvi, s tim što mi je sada sve pristupačnije nego ranije. U početku sam mislio da je mnogo toga nepristupačno zbog velikih razdaljina, ali sam u međuvremenu počeo bolje da se orijentišem i organizujem, tako da više nemam taj osećaj“.
Dimitrije Udicki (foto iz lične arhive)
Po rečima Nine Radičević koja odnedavno sa porodicom živi u glavnom gradu Rusije, „ovde su sve žene lepe, ali vreme, nažalost, nije uvek lepo, mada je duh Moskve veoma topao. Sa jedne strane, istorija velikog naroda je prisutna na svakom koraku, i to je ono što mi se dopada. Sa druge strane oseća se savremeni, brzi tempo gradskog života. Beogradu nedostaje taj duh“.
Nina Radičević (foto iz lične arhive)
Rusko-srpski odnosi su izgrađivani tokom mnogih vekova, a danas se međusobno interesovanje održava zahvaljujući kulturnim i duhovnim organizacijama koje rade na tome.
Veliku ulogu na popularizaciji srpskog jezika i kulture ima rusko-srpski klub „Pričamo zajedno“, koji u Moskvi radi od 2014. godine.
Ksenija Sarkisova, koja je osnovala klub, kaže: „Misao o osnivanju kluba bila je podstaknuta željom da se srpski jezik nauči bez plaćanja skupih kurseva. Tako se pojavila ideja da osnujemo klub, gde se u opuštenoj atmosferi može komunicirati na srpskom i razgovarati o raznim temama, i gde se možemo upoznavati sa Srbima u Moskvi na njihovom maternjem jeziku“.
Glavni cilj kluba je da ljudi progovore srpski ili ruski, ali i da pronađu prijatelje koji vole Balkan. Tema razgovora se uvek unapred detaljno osmisli. U susretima učesnici igraju određene igre, čitaju odlomke iz dela ruskih i srpskih autora, ponekad rade i gramatičke vežbe.
Nedavno su organizatori ove „pričaonice“ u Moskvi priredili prvi susret-ekskurziju u Kolomni – jednom od najlepših gradova Moskovske oblasti. Razgovaralo se isključivo na srpskom jeziku.
Ksenija Sarkisova (foto iz lične arhive)
Sada klub „Pričamo zajedno“ funkcioniše u četiri grada. U Moskvi i Sankt Peterburgu članovi kluba razgovaraju na srpskom, a u Beogradu i Novom Sadu na ruskom jeziku. Svi susreti su besplatni.
Srbin Nikola, koji posećuje klub u Novom Sadu, nedavno je kao turista putovao u Rusiju i posetio klub u Moskvi. I članovi moskovskog kluba često dolaze u Beograd i posećuju beogradski klub. Tako se pravi „jezički most“ između dveju zemalja.
Bliskost srpskog i ruskog naroda temelji se i na tesnim odnosima pomesnih pravoslavnih crkava.
Podvorje Srpske pravoslavne crkve pri Hramu svetih apostola Petra i Pavla blizu Jauske kapije u Moskvi autentično je srpsko mesto gde se poštuju običaji i vekovna tradicija.
Ovaj hram je zvanično podvorje Srpske pravoslavne crkve od 1948. godine. Međutim, zbog neslaganja između Sovjetskog Saveza i Jugoslavije hram je počeo da služi pomenutoj svrsi tek 1999. godine. Od 2002. godine nastojatelj hrama je otac Antonije Pantelić iz Valjeva. Zahvaljujući prilozima parohijana, kako Rusa tako i Srba, hram je restaurisan i sada je atmosfera u njemu vrlo prijatna. Obično se bogosluženja vrše na crkvenoslovenskom jeziku, a na srpskom se služi kada se obeležavaju praznici srpskih svetitelja. Srpski običaji se ovde mogu osetiti i na dan svetih apostola Petra i Pavla. Taj praznik ovde ima poseban značaj. Toga dana se u porti najčešće svira srpska narodna muzika i pripremaju se tradicionalna srpska jela.
Pri hramu je otvorena nedeljna škola, organizuju se izložbe i dobrotvorne akcije, i izdaju se knjige o Srbiji.
Podvorje je spona između Ruske i Srpske pomesne crkve. Ono ujedno pomaže Srbima koji žive u Moskvi da sačuvaju svoju duhovnu tradiciju.
Ljubav koju naša dva naroda gaje jedan prema drugome, kao i dobro uspostavljeni kontakti, svakako doprinose plodnom razvoju odnosa između Rusije i Srbije. Bilo bi dobro da termin „srpska Moskva“ postane uobičajen i da se češće održavaju manifestacije vezane za Srbiju.
U Beogradu mi je uvek bilo zanimljivo da posetim Ruski dom u ulici Kraljice Natalije. To je jedan od najstarijih ruskih kulturnih centara u inostranstvu. Zahvaljujući izložbama, filmovima i susretima koji se tamo organizuju moji srpski prijatelji imaju mogućnost da se približe ruskoj kulturi i uvežbavaju svoj ruski jezik.
Još 1804. godine Aleksandar Turgenjev je posle posete Srbiji napisao: „Sav srpski narod grčke vere voli Ruse i zbog toga nas svuda dočekuje sa velikim gostoprimstvom“. On je ujedno istakao i sledeće: „Kod nas se malo zna o položaju ovdašnjeg naroda koji je srodan nama, i o tome da smo mi iste vere“.
Bilo bi dobro učiniti sve da Srbija postane bliža i dostupnija Rusima otvaranjem Srpskog kulturnog centra u Moskvi, utoliko pre što su žitelji glavnog grada Rusije živo zainteresovani za srpsku istoriju, kulturu i jezik, kao i za produbljivanje međusobnih veza koje u sebi kriju velike mogućnosti.
Oksana Vasiljeva,
Ruska reč
