Izvor: Politika, 14.Maj.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obrisi Kremlja u delti Volge
Astrahan je grad koji se nalazi na petom mestu u svetu po rezervama nafte, veliki svetski izvoznik lubenica i paradajza, ali i stanište lotosa
Od našeg specijalnog izveštača
Astrahan – Zovu ga Južna Venecija. Neki i gradom mostova, jer ih ima više od 50. Drugi za njega kažu da je ostrvski grad, jer se prostire na 11 ostrva. A ima onih koji ga zovu i rasadnikom lotosa, prelepog cveta koji cveta u delti Volge na prostoru od čak pet hektara.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />Reč je o ruskom gradu Astrahanu smeštenom nedaleko od ušća reke Volge u Kaspijsko jezero, na 1.534 kilometra od Moskve.
Za Astrahan još kažu i da je granični grad – kapija južne Rusije. Astrahan je, istovremeno,i velika luka. Glavni plovni put zemlje, Volga koja protiče kroz Astrahan i povezuje ga sa Crnim, Baltičkim, Severnim iSredozemnim morem. Sve ove prednosti su napravile od Astrahana čvornu tačku za proizvode koji dolaze iz Indije i Irana u Evropu.
Oni koji uživaju u kavijaru Astrahan će pamtiti i po tome, jer je dvoipomilionski grad svetski izvoznik kavijara i različitih vrsta ribe. I ne samo to. Posebnost ovog ruskog grada su i lubenice koje
se izvoze u ceo svet, baš kao i paradajz. Ti proizvodi, zajedno, predstavljaju najvažniji deo poljoprivredne proizvodnje.
Astrahan je bogat solju, peskom, glinom, šljunkom, gipsom, a kada je reč o industriji prednjači obrada drveta, mašinogradnja, proizvodnja električne energije…
Ne čudi, međutim, što se za Astrahan kaže da je jedan od najvećih ruskih gradova hemijske industrije s obzirom na to da je njegov region bogat rezervama gasa i nafte, te da se prema poslednjim istraživanjima grad nalazi na petom mestu u svetu po rezervama crnog zlata.
Iako bi se s obzirom na tolike zalihe nafte očekivalo da Astrahan više podseća na svetski razvijene metropole, kojim hodaju mladi japijevci, gde se voze skupa kola, jer ima li šta profitabilnije od nafte i gasa, koji su ovde apsolutno broj jedan, novinari iz Srbije koji su ovih dana boravili u Astrahanu, uverili su se da ovde više ima kaldrme i peska, nego izgrađenih i asfaltiranih puteva s trotoarima.
Umesto džipova ili nemačkih i japanskih vozila koji dominiraju moskovskim ulicama u Astrahanu se i dalje mahom voze „lada”, „volga”, „moskvič”, istočnonemački „varburg”... Vozni park iz poslednjih godina Sovjetskog Saveza.
Isto je i sa zgradama. Grad više liči na istorijski muzej pod vedrim nebom, sa svim tim starim kućama pravljenim u duborezu kojim dominiraju žuti krovovi. Vodič koji nam je pokazivao znamenitosti kaže da su izbledeli od starosti te da ih niko nije decenijama menjao, a ima kuća starih i po ceo vek. Međutim, u njima se i danas živi. Vlasti Astrahana ne kriju da ulažu mnogo kako bi izmenili panoramu grada, upirući prstom na velelepnu građevinu u samom centru – zgradu filharmonije... Astrahan je istovremeno i kulturni centar, sa čak pet univerziteta.
Još od šestog veka Astrahan je najznačajnija veza između Evrope i Kaspijskog mora. U 17. veku grad je postao kapija ruskog prodora na orijent, a mnogi trgovci iz Jermenije i Persije naselili su ga i tu ostali do danas, gde živi više od 100 nacionalnosti.
Kuriozitet je i što čak 14različitih veroispovesti živeu miru jedni sa drugima. Astrahan ima i više od 150 manjina i etničkih grupa, među njima su Tatari, Kazahstanci, Ukrajinci,Belorusi, Jevreji, Čečeni, Jermeni...
Prvobitnose Astrahannalazio na desnoj obali Volge da bi u 16. veku zbog bezbednosti bio premešten na suprotnu, levu stranu, kao potpuno novo mesto koje će pružiti sigurno utočište onima koji se ovde nasele. Tada je na levoj obali Volge podignuta drvena tvrđava, zamak (kremlj) koji se i danas smatra polaznom tačkom za Astrahan.
Upravo se tu danas nalazi tvrđava koja po svemu podseća na moskovski Kremlj. Kopiju ove utvrde upotpunjuje i velika Uspenska crkva nalik Crkvi Svetog Hrista spasitelja, s tim što je ova astrahanska, ipak, manja. Kremlj je sagrađen od opeke, zbog čega se tvrđava i smatra izuzetnim spomenikom ruske arhitekture i utvrđenja 16. veka. Iako je Astrahan bio glavno, administrativno mesto, kremlj, tvrde starosedeoci, nikada nije izgubio svoj duhovni značaj.Osim Uspenske crkve, gradskim trgom od 2007. godine, kada je otkriven, dominira i spomenik Petru Velikom.
Iako bi se očekivalo da ovaj grad na Volgi tokom zime postaje okovan ledom, kontinentalna klima mu daje sasvim drugačiji šmek. Pomalo neočekivan za ruske uslove.Prosečna temperatura u januaru ne pada ispod minus 10, a u juluide i do plus 25stepeni, pa je ovih dana dok su novinari tamo boravili temperatura bila skoro letnja.
Astrahan godišnje poseti i do tri miliona turista, kaže Konstantin Aleksejevič Markelov, predsednik Vlade astrahanske oblasti.
To što se nalaze na oko 1.500 kilometara daleko od Moskve mladima, posebno devojkama, ne predstavlja problem da su obučeni po poslednjoj modi. Na licu mesta turisti se mogu uveriti koliko žitelji Astrahana uživaju u svadbenim veseljima. Nije bilo radnog dana da se limuzine s mladencima i gostima nisu zaustavljale pred Uspenskom crkvom i gde su mlade bacale bidermajere. Običaj je, takođe, da se posle venčanja položi buket cveća na spomenik palim borcima iz Drugog svetskog rata. Zašto je to tako – nismo dobili odgovor.
Ono što, međutim, nije moglo da se ne primeti jeste koliko istok ipak želi da bude zapad, pa makar i u sitnicama, potencirajući da ih na venčanje dovoze američke glamurozne limuzine s četvora vrata i zatamljenim staklima kakve su se pre više decenij mogle videti samo preko Atlantika. Kažu da su im limuzine svojevrstan vid prestiža!
Odeća i obuća je i za srpske uslove skupa, dok je hrana nešto jeftinija. Litar benzin košta više od dolara, a prosečna plata je od 800 do 1.000 dolara mesečno.
Jasna Petrović
objavljeno: 15.05.2011
