Izvor: Vesti-online.com, 27.Nov.2013, 12:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Obretenje glave Ivice Moskovskog

Prodor na istok Evropske unije zapeo je gde i Kajzerov i Hitlerov, iako nije sprovođen ratom kao makijavelistički određenim nastavkom politike drugim sredstvima.

Igor Kozarski

Da izuzmemo Hitlerovo i nemačko nacionalno ludilo ideološki utemeljeno trabunjanjem u "Majn kampfu". Jer i tada je bila reč o ekonomskom preuzimanju istočnoevropskog prostranstva u korist nemačkog krupnog kapitala.

Industrijalce nije zanimala nacistička ideologija iako >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << su pojedini od njih poput Krupa za godišnjicu firme poklanjali radnicima primerke "Majn kampfa". Zato ih nije interesovao ni projekat istrebljenja slovenskih naroda kako bi preuzeli industriju i prirodne resurse, iako ih je Hitler masovnim uništenjem lišavao tržišta.

U cenjenoj knjizi "Novac u politici" (autor Lenjinshon Morus), iz tog vremena, opisan je sastanak predstavnika nemačkog krupnog kapitala, političke i vojne elite pred kraj Prvog svetskog rata. Doneli su zaključke da je Nemačka izgubila rat, ali da su ostali potencijali i instrumenti za obnovu sile i dominacije. Kasnije su pronašli poluludog austrijskog soboslikara da im sprovede plan.

Nigde nisam naišao da je takav sastanak održan i krajem Drugog svetskog rata. Uostalom, nije im ni bio potreban, recept je već bio ustanovljen iako Nemačka zbog nacističkog bremena još nije sposobna da se samostalno upusti u istu krvavu avanturu. Naravno, osim kada se prišljamči pod rep drugih kao prilikom napada na SRJ 1999. kada se pokazalo da su još i te kako spremni da okrvave ruke.

Sama EU postala je dominantno nemačka. U Briselu se donose odluke koje prevashodno odgovaraju interesima Berlina, a spoljni krug zemalja učlanjenih posle pada gvozdene zavese pretvorio se izvorište sirovina i jeftine radne snage, ali i tržište za robu nemačkog i kapitala još nekoliko razvijenih zemalja, bez obzira na to da li je proizvedena u Turskoj ili Estoniji.

Pri tom je ostao strah od jeftine kineske produkcije i pitanje šta će da bude sa nemačkom dominacijom za 30 godina. U isto vreme pojavio se i Putinov projekat Evroazije.

Nemačka je našla odgovor i od 2008. ostala u senci po "istočnom pitanju", ali se zato preko svojih poljskih i pribaltičkih satelita ustremila na postsovjetska prostranstva ne bi li suzbila uticaj Evroazije, pronašla jeftinu radnu snagu kojom će da konkuriše Kini i raširila tržište za sebe. Postsovjetskim zemljama nije ponuđena ni perspektiva učlanjenja u EU, već samo trgovinska asocijacija.

Projekat Istočnog partnerstva slomio se prvo u Belorusiji i Jermeniji, koja je odustala od evrointegracija u korist Carinskog saveza koji predvodi Moskva. Usled smene vlasti i Gruzija je na ivici, jer se nadaju da će za takvo savezništvo Rusija da im vrati otcepljene republike izgubljene u ratu 2008. Ljulja se i Moldavija. Malo ko se tu pita da li se graniči sa Rusijom, što je u Srbiji postao glavni argument za evrointegracije kao i činjenica da nam je dominantan izvoz u EU, što je posledica pustošenja zemlje u privatizaciji, baš onako kako su nam iz Jevrope savetovali.

A sada je došao šok iz Ukrajine, alem kamena Istočne Evrope. Ukrajina je zamrzla evrointegracije iz proste računice da gubitke od prestanka ekonomske saradnje sa Rusijom niko ne želi da nadoknadi. Angela Merkel obećala im je solidarnost, evropske vrednosti i modernizaciju države i privrede, ali osim toga ni prebijene pare.

Boj se nastavlja i još je veliko pitanje ko će da pridobije Ukrajinu. Ali baš u tom trenutku Ivica Dačić našao se da izjavi kako zapad gura Srbiju ka Rusiji, jer takvo partnerstvo u Evropi Srbija ne može da nađe.

Ostaje pitanje za njega i Vučića zašto nas onda guraju tamo? Pa zato što je to ceh njihovog opstanka na vlasti.

Dačićeva izjava samo je šićarenje sitnog poena. Ne kod birača, već kod zapadnih centara moći, podsećanje da im je poslužio dobro i da još može da im bude od koristi.

Srpski narod u toj računici ne postoji osim kao nacija jeftine radne snage i tržište tuđe robe.
Pogledaj vesti o: Moskva,   Evropska Unija

Nastavak na Vesti-online.com...