Izvor: Blic, 27.Okt.2009, 06:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O ljubavi i drugim demonima
Željko Ivanji, poslanik G17 PLUS
Kada prošetate Arbatom, srcem Moskve, na samom kraju izbijate na Klub književnika i neumoljivo vam kroz glavu prodiru scene iz „Majstora i Margarite”, malo dalje je muzej Majakovskog, sa njegovom sobom u kojoj je presudio sam sebi izvršavajući već donetu presudu. Kada krenete prema Baltiku, na najlepšem mestu nalazi se Sankt Peterburg, i u njemu je živeo Danil Harms, dečji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pesnik koji je nestao 1943. godine. Bulgakov, Majakovski i Danil Harms su pisci, pesnici za čijim knjigama posegnem kada mi je teško. I svi su žrtve jednog režima.
Tatina tetka je živela u Mađarskoj sedamdesetih godina prošlog veka. Često nas je posećivala, maštala je da ima „bubu” koju je tata tada kupio i donosila je kamene bombone kao znak pažnje. Plakala je na pomen SSSR. I ona je bila žrtva jednog režima. Studenti su se na trgovima Praga, Varšave i Berlina spaljivali kao žrtve jednog režima, dok su tenkovske cevi Sovjetske armije bile uperene ka njima.
Hvala Crvenoj armiji što je oslobodila Beograd izvršavajući naređenje komande, saglasno ciljevima crvenog oktobra, ali joj i hvala što se ovde nije zadržala kao što je to uradila u pola Evrope. Svakako, ona to nije radila iz ljubavi, bar ne one koja je doskora bila predstavljena kao socrealistička ikonografija na plakatima koji su pozivali na učenje, rad u polju, proizvodnju, koju smo mogli da osetimo u TV spotu povodom 65 godina od oslobođenja Beograda.
Zamišljam miljenike Ruske Federacije, poput Mire Marković koja, gledajući pomenuti TV spot, sa zadovoljstvom konačno prepoznaje sebe u zagrljaju zgodnog partizana pokraj kamiona, srećnog Bogoljuba koji u direktnom prenosu može da vidi svoju suprugu u prvom redu „Sava centra”, Caneta Subotića koji se zahvaljuje Rusiji što ga je pustila iz pritvora. Ljubav je kada pipnete Medvedeva, kada ga poljubite, kada lepršavo preskačete stolice hitajući ka četiri stuba naše spoljne politike, zagledani u veliko platno na kojem se emituje filmski žurnal o uspesima na frontu, koji vas hrabre. Svi su se tog dana osećali moćno, poput Medvedeva i Putina, toliko moćno da bi usput nekom „homiću” razbili glavu ili pretukli fudbalskog navijača.
Dok je trajao koktel u Domu Narodne skupštine, vodio sam ćerku na čas baleta zato što sam tata i zato što ona to voli. Dok je trajala svečana akademija, kod kuće smo čitali Harmsa.
