Izvor: Blic, Tanjug, 29.Mar.2009, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi rusko-ukrajinski "gasni rat" već u maju?
Rusija i Ukrajina već u maju mogu obnoviti "gasni rat" i taj sukob bi bio, kako ocenjuje moskovsko internet izdanje Lenta.ru, "dug i krvav" sa potpuno neizvesnim ishodom.
Tema gasnog konflikta Rusije i Ukrajine je, naime, ponovo dobila vrhunski značaj, jer su u Moskvi ovog vikenda počeli pregovori Rusije i Evropske Unije oko uslova transporta ruskog gasa u Evropu. Rusko-ukrajinski gasni spor je, inače, početkom ove sedmice dospeo u žižu pažnje javnosti posle potpisivanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << gasne Deklaracije između Kijeva i Brisela, na osnovu koje bi Evropska unija praktično stekla monopol nad ukrajinskim cevovodima za transport prirodnog gasa.
Takav sadržaj briselske Deklaracije je odmah izazvao gnevne reakcije ruskih čelnih političara, a pre svih premijera Vladimira Putina. On je pripretio, nakon što su pre nedelju dana Brisel i Kijev usvojili pomenuti dokument, "promenom ponašnja" prema evropskim investitorima koji su uložili veliki kapital u ruske energetske objekte. Putin je stavio do znanja da će zbog "nerazborite" energetske politike Brisela direktnu štetu pretrpeti evropski investitori u rusku industriju uglja, atomsku energiju i elektroenergetske objekte, gde su do sada uložili milijarde dolara.
Ograničenja u svojoj aktivnosti mogu, takođe, očekivati i evropski investitori u ruska nalazišta nafte i gasa, kao i objekte za transport tih energenata, dodao je Putin, uz napomenu da je njegova zemlja kupila u Evropi samo opreme za proizvodnju i prenos prirodnog gasa u vrednosti 26 milijardi dolara. Ruska vlada i njen čelnik su na taj način stavili do znanja Briselu da će EU izgubiti Rusiju kao velikog i važnog partnera, ukoliko bude sve karte u gasnoj igri stavili na Ukrajinu.
U slučaju da EU ne popusti i ostane pri stavu da Rusiju isključi, uz podršku vlade u Kijevu, iz obnove gasnotransportnog sistema Ukrajine, Moskva bi mogla da ide na zaoštravanje odnosa sa Briselom koji bi na kraju morao da se opredeli ko mu je zaista važniji partner: Rusija koja sada pokriva više od 30 energetskih potreba EU, ili Ukrajina kroz čiju teritoriju prolazi deo međunarodnog cevovoda kojim se ruska nafta i gas dopremaju do evropskih kupaca.
Moskva namerava u rešavanju ovog spora da zatraži pomoć i od svojih najvećih poslovnih partnera u Nemačkoj i Italiji koji, kako navode moskovska glasila, nemaju ništa protiv da se stvori međunarodni konzorcijum, sa obaveznim učešćem Rusije, za rekonstrukciju i upravljanje gasnotransportnim sistemom Ukrajine.
Generalni direktor italijanske naftne kompanije "Eni" Paolo Skaroni već je, naime, predložio da se takav međunarodni konzorcijum u kome bi bila i Rusija i osnuje. Skaroni smatra da je proširenje propusne moći ukrajinskih cevovoda za transport gasa, a koje je predviđeno Deklaracijom koju su 23. marta u Briselu potpisali zvaničnici EU i ukrajinska premijerka Lidija Timošenko, "ne samo gubitak vremena, već i gubitak novca". "Mi mislimo da i druge velike kompanije, poput EON -a, "Gas de frans", takođe smatraju da je neophodan povratak na staru ideju o stvaranju (međunarodnog) konzorcijuma koji bi garantovao stabilne isporuke gasa", zaključio je Skaroni.
Takav stav čelnika italijanske državne naftne kompanije je rado citiran u Moskvi, jer Deklaracija iz Brisela predviđa modernizaciju i proširenje propusne moći ukrajinskog gasovodnog sistema sredstvima EU, čije bi kompanije za uzvrat dobile udeo u podzemnim gasnim skladištima u Ukrajini, kao i u sistemu cevovoda kojim se energent transportuje ka evropskim kupcima.
Realizacija programa predviđenog gasnom Deklaracijom iz Brisela bi značila, kako navodi "Lenta. ru", slom izgradnje Sevrnomorskog gasovoda, kao i realizacije projekta "Južni tok", jer bi Moskva zapala u zavisnost od jedinog tranzitera, uz dodatnu štetu u vidu onemogućavanja "Gasproma" da da plasira svoju robu na evropskom malorpdajnom tržištu.
O problemima nastalim nakon pokušaja Brisela i Kijeva da Moskvu "odvoje" i potpuno isključe od rešavanja problema ukrajinskog cevovoda za prenos gasa, razgovaraće u utorak ruski predsednik Dmitrij Medvedev i nemačka kancelarka Angela Merkel.
"Pitanje Deklaracije iz Brisela sada ima za Rusiju prvostepeni značaj", potvrdio je predstavnik ruskog ministarstva inostranih poslova, izražavajući istovremeno nadu da će i zvanični Berlin shvatiti takvu poziciju Moskve.
Nemačka podrška u rešavanju tog pitanja je veoma bitna i mogla bi, kako se procenjuje u Moskvi, da podigne ruski ulog u nastojanjima da se pomenuta Deklaracija iz Brisela promeni i Rusija ponovo vrati u "veliku gasnu igru" na teritoriji Ukrajine.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
